Karakterističan profil ličnosti koji se odlikuje sveznanjem i sveumećem, te sposobnošću da ti objasni kako se radi, kada se radi, i koliko se radi; ali da pritom, ležerno, sebe izostavi iz samog rada. Najčeće zauzima udobnu poziciju za nadgledanje tvoje akcije i obasipa te mudrim savetima, jer on/ona zna mnogo više od tebe o tome kako to treba uraditi, jedino što sam rad prepušta tebi. Kod aminodavaca ona Njutnova da svaka akcija ima reakciju, nadograđuje se u to da svaka akcija ima i svog aminodavca.
-Samo nemoj da zaboraviš da prvo usoliš meso i pospeš đumbirom i belim lukom..
-Dobro, Jovane, ako znaš bolje, izvoli, uzdigni dupetinu iz fotelje, i spremi ti ručak!!!
-Jao, tvrdoglava ćurko, pa ti ne znaš ni deo onoga što ja znam o kuvanju..Veruj mi gledao sam i ”Prvi srpski kuvar” i ”Moja kuhinja, moja pravila”... O 24Kičenu da i ne govorimo, to gledam sto puta više od tebe...
-PA, NARAVNO DA GLEDAŠ VIŠE KAD JA ZA TO VREME KUVAM!
————————————————
-Slušaj, bata Mile, ti si iskusan majstor i sve, ali, ja sam malo upućen, mislim da bi ipak trebao da išabluješ ovo prvo..
-Eee, nesretniče moj, pločice se ne šabluju..Ajde, blago čika Miletu, idi ti po pivo, a mene pusti da završim ovo.
-Dobro, samo ne znam kako će to da ti dihtuje bez šablovanja..
-'Oćeš da ti dihtuju pločice u kupatilu?! Eee, jadan ti deda, kakav je to majstor bio, a ti ekser ne znaš da zakucaš..
-Šta ne znam, samo nemam taj ključ..
Ultimativni argument tradicionalnog balkanoida na svaki pokušaj oglušavanja o njegovu naredbu.
-Eno, ženo, prase je u dvorištu, ajde to sad časkom istranžiraj, pa pospremi u zamrzivač..
- Šta? Ja da ga koljem?! Pa, da li si ti normalan?!
- Šta si ti, princeza neka? Izvin'te, visočanstvo, nisam vas prepozn'o...Ajde, marš u dvorište, nemoj da te vratim kralju..
————————————————
- Jao, Milomire, opet si usr'o pantalone...Pa, ko će sad to da pere..
- Ajde, ne pekmezi se tu, zapio se malo, jebiga, moram da se dokažem kao dominantan u čoporu..nisi ti princeza..a kad to opereš, treba da mi čupaš onaj nokat..zagnojio malo jače ovaj put...
————————————————
-Čekajte, ja sam se javila na oglas za prevodioca, kakve veze utovar cigli ima sa tim?!
- Pa, dobro, ponekad ćeš malo da kopaš ili utovaruješ građevinski materijal..ne mogu ja desetoro ljudi da zaposlim sad..Šta si ti, princeza? Razmažotina neka?
- U redu je, hvala vam na vremenu, nisam zainteresovana za posao..
- E, bre, kakvi ste vi danas, mladi, sve vam je problem..I, šta sad, ja da utovarujem onaj cement?!
Nije ona lepa, dobra, hoćna, zgodna, sisata. Ona druga je samo ona druga. Sudba i kletva, sintagma koja proždire ego kao Čanak pofezne i rovari samopouzdanjem kao Natasa Bekvalac biznismenima. Majka svih budućih kompleksa i za neke pad, a za druge tačka sloma iz koje će se podići kao ružni, malosisi, debeli ili mrsavi, bubuljičavi, iritanti, dosadni i frigini feniksi. Više od sintagme, više od života (tinejdžerskog)-ona druga.
-Auu kako mi je Sanja pušila juče..
- Koja je bila Sanja?
-Ona dobra bre, ona sa velikim sisama..
- Plava ili crna?
-Ne znam, brate, ne primećujem ja te sitnice...Ona što joj se uvuk'o šorc u pičku, 'naš bre, sa onim pohotnim pogledom...Ona što si ti odma' rek'o kak'a je vrh riba, najbolja na celom splavu..
-Čekaj, koju sam ja onda vatao ispod separea?
-Onu drugu, brate...
-Auuuuuu...
Iskorišćavanje nečije potrebe za prihvatanjem, krhkog ega i niskog samopoštovanja radi ostvarivanja sopstvenih narcisoidnih umišljaja o značaju, vezi i zaslugama.
-Znaš da večeras ostajem sama, cimerka mi ide kući za vikend..
-Mhm..da, pomenula si juče..Nego, šta odavde sve treba, čuo sam da o Adleru pita samo po nešto, a Jung zato..
-Ej, znaš da se plašim nekako da spavam sama?..
-Ma, daj, to je smešno..to jest, iracionalno ponašanje..ili razmišljanje..
-Kako si sladak kad si zamišljen..nikad ranije nisam primetila kol'ko si sladak..Uh, kako me steže ova majica...
-Mhm..ovaj, lepo je što sam ti sladak. I ti si ok, baš prava sis..ovaj drugarica! Da, da, jako dobra drugarica!
-Ali i jako usamljena drugarica, ako me razumeš..
-Slušaj Miro..Ja znam da bi ti htela da te pokidam sad k'o hipohonder beli luk, ali ja sam u ozbiljnoj vezi sa Danijelom i naša se veza zasniva na lojalnosti i poverenju koje nesebično delimo.
- Pala dobra dresura,a?
-Prvoklasna.
-Radivoje, ako mi sutra sa pijace doneseš mekan paradajz, letećeš sa sve foteljom sa terase i brišem sve Arena kanale.
-Nema problema. Ako ne daš noćas guzicu, ja brišem sve Foksove.
Osoba koja proizvodi neverovatan dijapazon zvukova dok jede.
Ova osoba već pri prvom zalogaju skreće pažnju na svoj izuzetni talenat i tera sajedače da se zapitaju kako je fizički moguće da neko dok jede glasno izdiše kao u naletu najveće strasti, mumla kao divlji vepar koji je zgazio ježa, pucketa kao Bušman i uz to proizvodi onomatopeje iz Bregovićevih pesama. Još kada uz sve to uspe i da progovori i pritom publiku pošteno ispljuje delićima zalogaja, svi ostaju šokirani i impresionirani, kao da su upravo odgledali "Smek maj bič ap" u izvedbi Viva Voksa.
Ono što poziva na celivanje, odiše prijemčivošću i dragoprimanjem ljudskoga dodira.
Bilo da je u pitanju, muško, žensko, deo tela ili odevni predmet, dobroljubivo je uvek istovremeno čedno i zadirkujuće, umereno i napadno.
Kao vidljiva bradavica ispod rolke i muški ponos pod trenerkom, večera u rerni i mala živuljka na posteru; istovremeno blizu i daleko, skriveno i golo, jednostavno dobroljubivo.
Poziva da se pomiluje, celiva, da se u njem' dobronamerno uživa.
Skraćenica fraze "Da li ti je" postaknuta uopštenim verovanjem da korišćenje celih fraza u svakodnevnom govoru ždere kalorije ionako izgladnelog Srbina u meri koja može izazvati lingvistički kolaps, a u težim slučajevima i smrt.
- Ti rek'o 'de ide?
- M m.
Ona verzija istine koja ostaje u našim glavama i u koju smo sigurni k'o nutricionisti u musli. Jedina bitna, nepokolebljiva, čuvarka ega.
Njena veza sa objektivnom istinom je direktno proporcionalna racionalnosti subjekta, što će reći vrlo krhka.
Da nema moje istine, ne bi bilo selebritija, straleta, stilista, diva, ekonomske krize, brakova i razvoda.
Da nema moje istine ne bi bilo ni očuvanja one male količine prisebnosti, možda ni opstanka.
Moja istina-moj čuvar razuma i ludila.
Najekstremniji vid neslaganja poznat ljudskom rodu. Apsolutno uverenje u nepokolebljivu činjeničnost svoga stava uz istovremenu zgroženost svime što je sagovornik upravo rekao, te osećajem čiste, iskonske mržnje prema sagovorniku i totalne superiornosti nad njim.
Onaj iza koga je motivacija jasna k'o šamar, a suptilna kao Vendi pod šatorom. Izgovara ga obično sirovina uz efekte pljuvačke iz usta; sa pogledom fiksiranim za dekolte i neverovatno neubedljivim pokušajem da zvuči prijateljski, dobaaar čak.
Veeoma dirljivo i emotivno stanje u kojem se zatekneš nakon dužeg perioda apstitnencije i koji podrazumeva setno prisećanje na neka davna vremena kada si opštio sa drugim ljudskim bićem.
I tada se setiš svega-mirisa, prijatnih i neprijatnih, tužnih i radosnih trenutaka, kako ti se neko smejao kada te je video golog i kako se neko oduševio kada te je video golu..Setiš se i onih sitnih prepirki: daj dupe-neću, od sperme rastu sise, pušiću ti ako se okupaš..koje ti sa ove distance deluju tako simpatično i bude u tebi neodoljivu želju da pozoveš tu osobu samo da je pitaš-Je l se sećaš....?
A onda izdahneš, izvadiš ruku iz gaća i ponadaš se da će takvo vreme opet doći..
Počela da se depilira.
-Jao, Mileva, ja ne znam kako ti izdržavaš ovo leto, al ja ko da šmirglu međ butkama držim..
-Zato sam se ja ugledala na Leposavu..hihihihi..
-Kako to misliš?!
-Bacila brijač..
-Juuu!..pa je l mnogo zaboljeva?
-Pa, značajno, al da viš Svetozarevu rados...
