Kulturan način seoske pijandure da predloži domaćinu koju "ljutu" uz jutarnju kaficu.

Poslednji stepen nefunkcionalnosti muškog polnog organa.

Pravi primer današnjeg poštenjačinje. Toliko je dobar da bi mu bio i žirant za kredit.

Rupa na kajišu koja se specijalno buši za vreme slava u Srbiji.

Čistačica u osnovnoj ili srednjoj školi koja po svojim fizičkim osobinama liči na sve, osim na žensko. Uglavnom ima negovane brkove, zavidnu telesnu masu, i glas na kojem bi joj i domar pozavideo.

Repertoar pesama koje sluša ova osoba je neograničen, vremenski i prostorno. On lupa flašu kad čuje "Kafana na Balkanu" Ace Lukasa, vrišti u čupa kosu uz "Enter Sandman" Metalike, duboko razmišlja uz IX somfoniju, pripoveda o teškom vremenu i kako je on to lakše prevazilazio uz EKV, gasi cigaru na čelu uz Cecu i "Kukavicu", čak mu ne smeta što oko Gorana i OK benda "Lete svi", i da ga pitaš za omiljenu pesmu, iz svakog žanra bi se našla neka, i Eminem i "Hotel California", Riblja Čorba, Satan Panonski, Nirvana, Prodigy, pokojni Toše, Luis, Ksendža... Ma sve može!

Možda bi neko pomislio da auto mora da bude domaće proizvodnje, ali marka nije bitna. Naravno, poželjno je da bude neki moćan, dasepičkelepe, ali ne mora.

Taj auto mora imati šiber, jer kako ćeš slaviti kad Đoković/vaterpolisti/košarkaši/strelci/kajakaši osvoje nešto značajno, ili manje značajno?!
Moraš imati veliku haubu da bi mogla da stane nacionalna zastava površne tvog stana, ili ako ti se venčava udaje, a ti ni ćebe ne možeš da staviš kao čovek.
Zvučni oglašivač je neverovatno bitan(nećeš valjda dozvoliti da komšija bude glasniji od tebe?!).
Od svetlosnih signala, pokazivači pravca su najbitniji, jer moraš uvek biti spreman da ukljuciš sva 4(nikad se ne zna kad će doći vreme za rušenje vlade).

Jedan od naslova poglavlja autobiografije Čedomira Jovanovića.

Mnogo zajeban lik. Tvoja majka ne bi volela da se družiš sa njim.

Najiritantnije moguće pitanje, nakon što više nego očigledno mokar uđeš u kuću posle strašnog pljuska.

Rečenica koja je postala neverovatno prihvatljivo opravdanje u bilo kojoj situaciji u Srbiji, i u Republici Srpskoj, naravno.

Jedna od najvećih uvreda u muškom svetu, uz izostavljanje sa jebanja povoljnih, ukrajinskih kurvi, uzimanja zenske/hladnog piva...
Znači, najverovatnije, namerno izbegavanje datog lica.

Ono što svaki tinejdžer preživljava pred svaki izlazak. Bar polučasovno pripovedanje roditelja o tome kako se mora voditi računa o posledicama, "Pamet u glavu", nisi pipnuo knjigu danas, nemoj se napiti, namoj da ti stave drogu u piće, budi pametan, opet "Pamet u glavu", sutra idemo kod babe i dede, mene je šef smorio na poslu, "Pamet u glavu", sestra ti je u gradu, čuvaj je, evo ti 300 din(a za čokoladu 10e?!), lepo se provedi, i "Pamet u glavu!!".

Ono što ti tvoji "daju" kad okineš godinu.

Dan kada te zakon slaze da si postao odgovoran covek, a roditelji ti i dalje daju pare za uzinu, knjige, izlazak, auto, fakultet, i neretko stan.

Tokom zivota muskarac cesto menja ovaj segment svog zivota, uglavnom suocen sa nemogucnoscu da ispuni svoj prethodni, visoko postavljeni, cilj.

Najcesca lokacija izgubljenih stvari.

Stedim na uzini, da bih pijancio u subotu.

Rakija koja se pije u kafićima.

Univerzalna recenica starijih lica pri svakom upoznavanju sa nekom od tehnoloskih inovacija.