Експонат који сте освојили, или боље рећи присвојили током многобројних битака вашег грла, најчешће дејствованих у угоститељским објектима. Огледа се најчешће у виду чаше, разних димензија, од ракијских, виски, пивских па све до модерних чаша чудног изгледа. Веома ретко због свог габарита трофеј буде кригла, али у том лову на те трофеје представља изазов. Неретко ако је ловац љубитељ дувана на нишану се нађе и пиксла. Ова стаклена клептоманија најчешће настаје после учесталог пражњења дотичних експоната, и углавном сте после јутарњег буђења зачуђени што се у вашој соби (јакни или колима) налази тај стаклени предмет.

Ортак који је био на врхунцу славе, омиљен у друштву, прави лаф, шмекерчина. Е онда је све успео да засере. Увалио се у говна до гуше, дословце отишао у курац. Дужан ко Грчка, није га било нигде и само њему је знано како је преживљавао. И онда после тмурног периода враћа се у пуном сјају. Како? Опет, то само он зна. Све се враћа на старо, опет омиљен у друштву, можда и више него први пут. Опет је све лепо, бајно и сјајно, само што је после толико година бедака стекао неко искуство, па се сад понаша зрелије. И свима је драго због тога, чак и они који га не воле поштују га. И заслужио је њихов наклон. Једино што постоји бојазан с обзиром на историју да не понови све наново...

Професорка чије је предмет у средњој битан по ту струку коју похађаш таман толико колико је становницима Северне Кореје битно што најновији Боинг има 37 места више, и што се лети 20 минута краће. Оно што се међутим често јавља из тога је што ту професорку, нико не јебе 2%. На самом часу (што због њене доброте, што због тога што су њени покушаји строгоће успешни ко продаја прасетине у Анкари) можеш да играш јамб, шах, таблић па све до монопола. Више ћеш се наспавати код ње на часу него у Сокобањи. Некад се то јавља и у стручном предмету, само веома ретко.

Један од оних ортака који би хтео да успе у нечем, посвећује се томе, али једноставно не иде му. Друштво поштује његову упорност, али им није јасно зашто то ради, кад једноставно није калибар за то. Кад пије пиво он се труди да попије 7-8, некад му и успе, али је мртав пијан већ после трећег. Константно учествује на терминима за фудбал, увек се љути кад га не позовете, чак га је тренирао кад је био трећи разред основне (то стално напомиње), међутим сви остали на термину су свесни да он не зна да га игра. У фаст фуду увек наручује макси гурманску пљескавицу, уз обавезно мало више љутог, али углавном поједе мало више од пола.

Иначе за неупућене, Драгутин Топић је српски атлетичар, и вечити олимпијац. Учествује на олимпијским играма већ 20 и кусур година, и никад није имао неки запажен резултат. Највећи успех му је му је злато на првенству Европе у Сплиту, и то за време бивше нам заједничке државе, и јуниорски рекорд, постављен у Бугарској, овог пута првенство света. У каријери се чак бавио и кошарком. Свака част Драгутину Топићу, али је глупо да држава финансира стално његове одласке на игре, и то у позним спортским годинама, а неким другим перспективним олимпијцима не може бар ни неке минималне услове за тренинг да обезбеди.

Означава термин у кошарци где један појединац (а може и екипа) има невероватан проценат шута, посебно за тројку и то из прилично тешких ситуација. Често се уз то додаје придев који има везе са фецесом.

Ова линија саобраћа од Земунског кеја до блока 44 на Новом Београду. Међутим рута којом се креће између те две тачке зајебала је и Да Винчијев код, тајну Монализиног осмеха, чак и Кенедијево убиство. Претпоставља се да је настала тако што се пар ГСП-ових људи задужених за линије понапијало једне вечери на послу, и онда су пратили путању муве која је у том тренутку летела изнад карте равничарског дела Београда, мада то никад није доказано. Имаћете осећај да се тај аутобус креће свуда, као да вас прогони, једноставно где год да чекате бас на НБГ он ће проћи туда, али вам никад неће бити јасно где онда иде. Сами возачи те линије имају вероватно због тежине посла плату већу него и сам директор, и иду у пензију после 15 година рада. Обучавање за вожњу 82-јке се спроводе у Насином центру, одељење за посебне мисије. Вожња у њему вам делује као туристички обилазак Београда. Један од услова за улазак у ЕУ је укидање 82-јке или барем мењање руте. Десничарске организације кад би протествовале поводом тог услова имале би један неуспешан протест, јер једноставно неби знале на којој станици да се нађу, и где би после завршили.

У њега бус-плус контрола не улази.

Хиљаду до две (евра, раније марака) ако је у питању куповина кола, или пет до 15 хиљада ако је у питању стан односно кућа. Вечита бољка србина који на паре које већ нема, надодаје још, да би купио нешто боље или веће.

Редован блејач у клаџи, лик који се понаша и држи говоре ко да је завршио 4 факултета, а велико питање је докле је и са основном догурао. Поседује га свака кладионица у држави. У све се разуме, од политике па до спорта, у шта спада делатност кладионице. Кад год идеш да уплатиш тикет он ће бити тамо, седеће за столом, циркати пиво из 0,5 флајке, пушити меку сарајевску Дрину и причати како има проверену дојаву за другу Шведску лигу. Наравно, никад га нећеш видети да диже неку озбиљнију своту (мада питање је дал ћеш га видети да диже и било коју своту) новца. Увек га зајебе последња текма на тикету и то за суме од 50 до 100 сома. Ако си кладионичар почетник, при првим твојим сусретима са светом клаџе деловаће ти да тај лик паметно збори и послушаћеш његов савет да одиграш из кеца у два... наравно пућеш, ал ће ти то бити велика школа за наставак твог кладионичарског живота.

Дешава се када улазиш са јакном у своју собу да би прошверцовао поред својих родитеља неку флашу алкохолног пића. Веома тешко изводљив у току лета.