Običan narod koji telefonski učestvuje u političkim emisijama
Jako široka grupa ljudi, ali uglavnom za svakog od njih je zajedničko da su zaludni i da im dolazi podebeo račun za telefon.
Uostalom, najkraća definicija: Najdokoniji pripadnici našeg društva. Čak dokoniji i od nas Vukajlijaša.
Ima ih više tipova:
1) "Saću vam jebem mater" lik:
- Alo bre, pa je l' znate vi da je taj isti Kukoceljić najveća lopina u našem gradu, pa to je sramota za ovu emisiju što on tu gostuje, mene je i sramota što sam Srbin kad vidim ovog lika.
2) Rešavalac problema:
- Ja bi sve te koji gaze cveće po balkonima poslao u rudnik soli.
3) Antimason lik:
- Ma bre to je sve njihova zavera, od toga su profitirali i Kozomora i Vutropirić, a ovde se pljuju, ma znam ja vas, pljujete se, a odmah posle emisije odete u kafanu da se obločete đuture.
4) Postavljač konkretnih pitanja:
- Gospodine Tadiću, šahta u mojoj ulici nema poklopac, ministar Dulić je obećao brzo rešenje još marta meseca. Od tad su u kanalizaciju upali moj brat Bora, lokalna kurva Redževana i sam ministar Dulić. Kad će to biti rešeno?
5) Beznadežni:
- Moja ćerka je završila fakultet pre deset godina, ja sam zvala i Snupija i Ajvi Tizdejl...(i tako pola sata, jer je glupo voditelju da prekida ovakve mučenike)...
6) Zajebanti:
- Predsednik Tadić je ipak popušio jednu ekološku.
7) Izgubljeni (lek za njih Srećko Mitrović Srele, vatrogasac):
- Alo, Mićo je l' moja mistrija kod tebe...
8) "Pozdravi je, pozdravi" likovi:
- Želim da pozdravim najkorektniju voditeljku, sve u studiju, živeli nam sto godina, i naravno draga Zorice (ovo voditeljki ili gostu, ili bilo kome) da ti prenesem, posrao vam se neko ispred vrata, baš na Welcome.
Jutro posle žurke u tvom stanu
Trenuci u kojima se pitaš da li si uopšte normalan pa si pozvao drugare kad znaš da su svi do jednog idioti. Budiš se u neko doba, jes rano ali ne možeš više da spavaš jer će glava da ti pukne od pića i cigara...usput prema kujni gde planiraš da skuvaš sebi kafu, sakupljaš piksle i tacne od šoijlca za kafu koje su sinoć služile kao piksle...odjednom te obuzme hladan znoj jer se setiš da ti je ortak sinoć pao na lavabo i da ga je polomio...miliciji si jebao mater kad su pokušali da te utišaju pa te čeka i prijava...drhtavim rukama skuvaš kafu, razgrneš popijene i polupopijene čaše i flaše sa stola, srkneš kafu i pitaš se: koji li mi je kurac ovo trebalo, pa valjda znam kako smo usrali Džonijevu gajbu...
...do jaja, imaš i pljugu, neko je skoro celu ugasio u trosed...