Riđan/žuća/džindžer.
Čovek čija nas narandžasta boja kose neodoljivo asocira na zemlju lala i vetrenjača, legalizovane marihuane, prostitutki kojih sede u izlozima, druge lige u kojoj pada 2+ u prvom poluvremenu i hroničnog sprečavanja Srbije da dobije status kandidata za prijem u EU.
-Vidi ga onaj! Ej, ej, holanđanine, ti ćeš da nas sprečavaš da uđemo u Uniju!
Ajde brate da ga prebijemo!
Endemska vrsta vezana za prostore gimnazija i umetničkih škola te raznih filozofsko filoloških fakulteta, mada ni tamo nije dominantna. Najčešće uspeva u gornjoj srednjoj klasi roditelja uspešnih intelektualaca ili uspešnih privatnika neuspelih intelektualaca. Ona se ne odeva tako da bi pokazala kolko je dobra pička, ona se odeva tako da bi pokazala koliko je opičena. Nju pare ne interesuju ko ove druge normalne ženske. Nju ne zanima šta voziš, ni kolko si sladak, ni da li se sve drugarice lože na tebe, ni da li si prebio nekoga u gradu za vikend. Ona voli frajere koji ne prave belaja i ne psuju Alaha. Ona sluša džez ili trip hop ili tako ta neka alternativna rock sranja od kojih sam ja davno digao ruke kad sam rekao zbogom pameti i bacio se na alkohol i narodnjake. Takvu ženu ne možeš da odabereš, ona odabira tebe.
Radimo ja i moj dobar ortak na mešalici i cugamo pomalo kad nailazi moja obostrana simpatija iz srednje škole. Nisam je video od mature i sada izgleda lepše nego ikad. Suknjica sa razrezom, gola ramena, kosa uvezana tako da otkriva svu nežnost onog dela između uveta i vrata koju imaju samo lepe žene, usne razvučene u širok osmeh i pametne okice kao i nekad pre.
(iz nekog razloga ja sam u ono vreme bio sposoban da privučem inteligentne devojke. Valjda zato što sam ćutao kad su se drugi svađali pa su mislile da sam veoma pametan, kao onaj lik u pripovetci “Vođa”)
I tu krenemo onu standardnu priču ćao, ćao, jao bre nisam te video/la 100 godina, ona završava sociologiju ja stao na drugoj, nije bilo kinte pa šljakam dok ne vidim šta dalje (drugim rečima prso), si vido ovoga onoga, šta rade, ko se udao, ko ima decu, ljubavni život, bla bla bla vidimo se čujemo se ćao, ćao.
I tu moj kompa (koji je inače duša od čoveka kao i svi dobri namučeni ljudi sa kojima se ja družim) počne da balavi te:
- Šta ti dođe ova riba, te daj mi njen broj.
A ja mu kažem:
-Man se bre ložiš ona je majndfakerka, a ja i ti da smo pametni ne bi bili ovde de jesmo. Doduše, mogli smo je tresnuti lopatom pa dok je topla, nego završavaj to pivo, neće ta kolica sama da se voze.
Zombiša nar. (Acriticus conformis lat.)
Sorta vrste homosapiens genetski modifikovana CNS-om vrste ficus philodendron, dobro izdržava spoljašnje promene i prilagođava se uslovima svake sredine.
Zombiša je bio komunist kad su svi bili komunisti, pa je posle bio četnik kad su svi bili četnici, sad je liberal. Zombiša se uvek kladi na favorita, navija za MUFC ili Barsu, zato što uvek pobeđuju. On nikad ne štrči. Zombišu vole nadređeni i on voli njih. U školi se šlihtao onima što su kul, sedeo pored onih što nisu kul radi prepisivanja. Zombiša se kreće stazama koje su utabali oni koji misle da znaju kuda idu.
Drvi ga na sleng jer je vido da ga drugi drve. Da drugi jedu govna, jeo bi i on. Daje pluseve na definicije na naslovnoj sa pretpostavkom da ih je tu stavio neko ko zna šta radi.
Arg. /v.tran./v. pron./
Upotrebljava se kad nešto što je možda nekoć bilo kul, (dobro, ne mora baš mnogo kul, bilo prosečno ili ok, u svakom slučaju nije bilo sranje) dopadne u ruke pomodara i ljombera pa ga ovi žvakaju dok ga ne prežvakaju i postane ubijbože bljutavo i smuči se i bogu i ljudima, na kraju krajeva i samim pomodarima i ljomberima.
Isprostituisalo se:
kao reč sleng na rečniku slenga, kao uzrečica brate kod klinaca, kao Evropa, evropsko, evrointegracije u ušima sirote srpske gologuzije, demokratija kad je pominju zvaničnici Bele kuće, Nobelova nagrada za mir, epidemije, pandemije terorizam i slična prežvakana sranja kad čak i B92 počne da priča da je sve to prevara, promene kad o njima priča vlast ili opozicija ili bilo ko jer je i trogodišnjoj deci jasno da su svi govna (neću da kažem lopovska jer se i to isprostituisalo); kao mnogo dobre /mnogo loše pičke kad ih vi opisujete(što niko ne kaže: ova pička je ‘nako, ni mnogo dobra ni ružna- taman za mene), kao lololo, dekxkxko, ti jebeš! i slična nolajferska sranja, i štošta još…
-To! Slengara! Ti jebeš!
-Jap. Odo’ da umrem.
Vukajlija pre Vukajlije, za tinejdžere religija, razbibriga za starije. Upoznavanje sa delima anonimnih autora iz cele Srbije koji se potpisuju pseudonimima (Vuk M. Srećković, Šumadinac i sl.). Ima i ženskih autora i muških koji se potpisuju kao ženski, ima i gde se jedan potpisuje sa više različitih imena što se prepozna po stilu pisanja. Naravno, tu su i sličice i posteri sa golim pičvajzom, baja sa salamom od 30 santima za one koji vole, dvojica tinejdžera koji se ljube i mačuju patkama…Ima gluposti i nerealnih priča zasnovanih na onom procentu realnosti koji može da se poredi samo sa procentom voća u voćnim sokovima na kojima piše “100% voćni”. Ali, ima i takvih koje potpaljuju maštu, velikih mudrosti i korisnih saveta za balavce i tinejdžere kakav sam bio ja u doba kad sam to čitao, a kad nije bilo toliko dostupne pornografije kao što danas ima gde god se okreneš.
“Rekla je: -Svi ste vi muškarci svinje!
-Nisam ja muškarac, dušo-rekao sam-ja sam balerina!”
Pamti ovo-govorio sam sebi- trebaće ti kad-tad! “Glupi muškarci kod žena primećuju samo grudi, inteligentni gledaju celu figuru”
I ja sam se trudio da budem inteligentan. Mada je sledeći neznani junak oborio i ovu teoriju i konačno objasnio šta je to kod žena zaista najprivlačnije:
“Kad te onako gleda i smeši se kao da hoće da ti da, tad ti svaka, kako god da izgledala, deluje kao najlepša žena na svetu”
Bilo je i ovo, mislim da se zvalo “Isterivanje đavola”:
“Navukao sam zavese, prevrnuo čašu, uhvatio je za ruke i izvrnuo zenice naopako, kao prizivamo duhove, a iz mene šatro progovara duh:
TEBE JE ZAPOSEO ĐAVO, JEDINI NAČIN JE DA U TI TOKU JEDNE NOĆI SVA TRI OTVORA BUDU ZASUTA MUŠKIM SEMENOM, I ĐAVO ĆE SE UDAVITI U TOM SEMENU
Kad smo završili seansu rekla je: -Možeš li ti da mi pomogneš?
-‘de ja mogu tri puta za noć? Nisam više u punoj snazi.
-Nemoj ništa da se brineš-rekla je-kleknula i raskopčala mi šlic …” Glupo.Nerealno. Na vukajliji bi od mene dobio minuščinu zbog laganja. Prvo, gde ćeš naći ženu koja je toliko glupa? Ali, opet, korisno jer pali maštu. Recimo, kažeš devojci- Ajde da se igramo “Isterivanja đavola”!-ako pita šta je to, prepričaš joj priču, pa ako pristane blago tebi, ako ne pristane, udari ti šamar i kaže da si svinja kao i svi drugi muškarci-eto prilike da se uporebi odbrana sa početka primera!
Kako to obično biva stvari koje ti trebaju uvek dobiješ onda kad ti više ne trebaju. Kasnije kad sam poodrastao, imao sam priliku da radim na trafici gde sam bio okružen pornografskom štampom u izobilju, samo što su me sad zanimale samo žive žene. Ipak, istančani humor anonimnih “jebača” znao je da ubije dosadu u trenutcima kada ne bi bilo posla. Bio je recimo neki malotiražni časopis gde je sve priče (očigledno) pisao jedan lik sa svojih duplih naloga, a stil pisanja i neki slengovi su se bekonačno ponavljali npr:
1.priča, hetero:
-Tada je poželela je da oseti moje žezlo u svojoj ČAĐAVICI
2.priča, gay:
-Naslonio je svoje uzavrelo žezlo na otvor moje ČAĐAVICE. Osetio sam oštar bol koji se polako pretvarao u beskrajno zadovoljstvo koje mi je prožimalo celo telo.
3.priča, lezbo:
-Jednom rukom sam joj dirala grudi, dok mi je jezik čas klizao po klići, a čas vlažio srednjak koji je pravio spore pokrete napred-nazad u njenoj ČAĐAVICI.
Pas koji je lajao sa zvezda.
Izraz je, (kako je to lepo objašnjeno u „Davitelju protiv davitelja“), izveden od naziva filma Rašomon, u kome jedan od aktera posmatra zločin vireći iz grmlja.
Bora Čorba ga je upotrebio u čuvenoj „Volim žene“:
„Neki što teraju mak na konac,
kažu mi da sam rašomonac“
Tako su rašomoncima osamdesetih smatrani likovi koji voajerišu po parkovima, plažama, i drugim mestima na koje dolazi omladina koja nema kud drugde „da se voli“, oženjeni sa švalerkama, ili egzibicionisti koji imaju kud, samo vole kad ih neko gleda.
DANAS, kad su moderne tehnologije postale dostupne širokim masama, moderni rašomonizam podrazumeva pre svega duhovnu, mnogo više nego li fizičku, masturbaciju.
Opsesija pikanterijama iz života svakojakih poznatih ličnosti, proživljavanje tuđih sportskih uspeha i neuspeha kao da su lični, traženje glupavih klipova po youtube-u, ne bi li se na silu smejali nekome ko je napravio budalu od sebe, kao da mi nismo nikad ni u jednoj situaciji ispali budale.
Rašomonci su i likovi koji na žurkama, koncertima ili proslavama dovate glupu digitalnu kameru ili glupavi mobilni, pa snimaju druge kako se provode i budališu. Umesto da se opuste i uživaju u momentu, snimaju momenat uzimajući mu dušu...valjda ne žele da priznaju da im je dosadno.
Ovo, naravno, iritira moju, stidljivu sortu.
Odem, recimo ja, na svadbu, (pa još i dever, ponovo), a tamo-3 kamermana, i još 2 fotografa pride, i još ovi sa mobilnima, pride. Šta se desilo sa onim starim veseljima kad si mogao da se ubiješ ko svinja, napraviš budalu od sebe, amneziraš se i sutra zapamtiš samo lepe momente?
-Ej, devere, gledao sam te na snimku kako si se ušikao, he,he.
-Divota.
THE NOT-SO-DISTANT FUTURE....
U budućnosti će, kažu, sva privatnost biti ukinuta, a kamere će stajati u spavaćim sobama, trpezarijama i kupatilima, kao i na svim javnim mestima. Naravno, ovo neće biti nametnuto na silu kao nekakva mera represije, jednostavno ljudi će to prihvatati postepeno, i štaviše, sami će to tražiti.
Kuda će ovo odvesti čovečanstvo, možemo samo da nagađamo:
-Možda će svi postati stidljivi i smerni, i plašiće se da ne naprave bilo kakav pogrešan potez - kao što je to Orvel opisao u '84.-toj, mada, čisto sumnjam da bi ovo dugo potrajalo...
-Moguće je da će svaka stidljivost nestati i da će se glorifikovati egzibicionizam.
-Vrlo moguće je da će, onda kad i rašomonac bude dobio kameru za vratom, biti izbrisane sve granice između voajerizma i egzibicionizma...
...recimo, moći ćete, naravno ukoliko ste dovoljno gej, da na svom telekranu posmatrate svog školskog druga kako baca mankija u nesvest, dok on na svom telekranu posmatra najsisatiju devojčicu u razredu kako mazi devojčicu, dok ona posmatra neki selebreti par, (tipa Bredđelina danas), kako vode ljubav. Naravno, prizore koje ste odgledali moći ćete i da ocenite sa thumbs up, ili thumbs down.
I na kraju krajeva, što reče onaj u „Trejnspotingu“:
„Svet se menja, ljudi se menjaju...za 100 godina više neće postojati muškarci ni žene, postojaće samo drkadžije.“
To je čovek koga ćete po isteku radnog vremena, tamo negde oko pola četiri-četri zateći ispred biblioteke, umesto ispred prodavnice kao nas normalne.
-Bibliotekar! Standardno!
-Hesea, dakle? Ostalo ti je još: „Peter Kamencind“, „Knulp“ i „Pod točkom“, šta ćemo?
-Daj mi ovo: „Pod točkom“!
I onda žuri.
Žuri kući da je otvori nasamo. Daleko od očiju lajavog sveta. Komšinica i babuskera koje nemaju preča posla nego da gledaju ko je koliko knjiga prošvercovao u rancu danas.
Jedino javno preduzeće u kome se niko nije zaposlio preko rodbinske veze.
Svaki put kad na Wallsreet-u prdne tip sa leptir mašnom, na drugom kraju planete, u Srbiji, 100 000 ljudi ostane bez posla i na ulici.
Emisija kineske nacionalne, rađena po RTS-ovoj licenci, u kojoj se otac drugog deteta nagrađuje otimanjem 27 000 dolara, a trećeg i četvrtog ekskluzivnim boravkom u prdekani.
To je osoba koja dizelašima otima statusne simbole.
...2003. godina, negde u Srbiji
-Tata, gle, mobilni!
-Šta će ti to sine to sad svaka šuša može da ima.
...2015. godina isto u Srbiji.
-Mama, mama, a 'oću i ja da metem silikon da mi budu velike usne i grudi, pliiiz!
-Ćero, to sad može da ima svaka šuša, sad je prirodno u modi.
...2023. odmah nakon ulaska Srbije u EU,
Mišković Junior:
-Deda, a 'oću i ja da imam jahtu i privatni avion, kmee!
-Šta će ti to sine to sad u Srbiji ima svaka šuša.