Kaže se kada se neko raduje tuđem uspehu a da pri tome nije nimalo pomogao da se do tog uspeha dođe iako je bio u mogućnosti.
Vidi ga ovaj Tadić opet nešto čestita sportistima na uspehu a kurcem mrdnuo nije da im obezbedi uslove.
Rečnik / autori
DO
DonKurcio
na Vukajliji od mart 2010.viđen 24. sep 2013.
19 definicija0 odabranih799 poena
Pojam koji je totalno nebitan u Kini i verovatno ne postoji.
Kinez: Dobio sam blizance!
Ostatak sveta: Jednojajčane ili dvojajčane?
Kinez: Brate kako ja to mogu da znam!?
Kada namerno pišeš dugačku definiciju da ne bi izašla u Blicu.
Imaš komp šest godina, malo se čudno pali (neki kažu da podseća na traktor), igrači na Pes-u ti se malo čudno kreću a otvaranje stranice na internetu je nekada i višeminutni proces. Ipak taj kompjuter te služi, upali ti se kada je najbitnije, kad se iznerviraš zabodeš ga zato što je staro govno i baš te briga jer znaš da niko neće reč da ti kaže što si zabo komp koji vredi 50 evra. I tako ti jednog dana dopizdi da ti igraš igrice od pre 4 godine dok ti svi seru kako je novi pes mnogo dobar i ti odlučiš da uložiš 400 evra u novu mašinu i još izvučeš odnekud 200 evra za nov monitor (ravan da ti ne ispadnu oči od onog zakrivljenog što bi rekla moja keva). I tako ti radiš nešto na internetu na svom novom kompu i odjedanput komp zabode. Ti popizdiš al kažeš ajde nije strašno prvi put mu je. Sedneš opet igraš igricu i taman ubiješ nekog mnogo zajebanog lika i kreneš da se sačuvaš kompjuter se restartuje. Ti opet popizdiš, kreneš da zabodeš monitor i kurac, monitor tanak 5 cm grehota da ga zabodeš. Ništa ti se nekako suzdržiš kreneš sve ponovo, upališ komp i radiš na njemu dva sata, on radi kao satić ti srećan što ga nisi zabo jer grehota da udariš tako savršenu mašinu i u tvojim velikim trenucima radosti komp se opet restartuje sam od sebe. Ti opet ispizdiš, gledaš gde da iskališ svoj bes vidiš monitor tanak, kućište novo i skupo i ti šta ćeš odeš u drugu sobu i šutneš stari komp i poželiš da ti se vrati vreme blagostanja kada si mogao da se iživljavaš na monitoru koji je mogao da izdrži sve tvoje udarce.
Sedim za kompom i pitam se da li ću uspeti da preživim sutrašnji dan. Popravni iz fizike, svaka tuča, najteža odgovaranja, bilo koji evrigo na utakmicama deluje ništavno u odnosu na ono što me sutra očekuje. Ja sutra idem da izvadim pasoš. Taj dokument koji nam omogućava da pređemo granicu koji je u drugim državama najnormalnija stvar koja se dobija za dan ili dva kod nas je jedna od najvećih privilegija. Da bi ste ga dobili morate da prvo makar nedelju dana skupljate volju za odlaskom u sup i čekate u nenormalnom redu. Posle toga sledi agonija sakupljanja svih papira koje možete da zamislite, kako bi ste preživeli nju - neumoljivu šaltersku službenicu. U odnosu na nju sve babaroge iz detinjstva deluju ko dobroćudne bake, veštice koje su pape pobile po inkvizicijama deluju ko najdivnije čedne devojčice a kruži mit da se njih i Čak Noris plaši. Sam susret sa njom je neopisivo iskustvo. Strah koji ćete osetiti dok vam pregleda papire, agonija koju osećate u trenutku kada ona podigne hladnokrvno glavu i kaže vam fali vam jedan papir ( pr. vozačka dozvola iako imate 16 godina!) ne može se opisati rečima a samo poređenje sa Hirošimom i Nagasakijem je ništavno. Pošto vam unište tri letovanja i dve ekskurzije pre nego što vam najzad uzmu dušu traženjem još i još papira, u trenutku kada osete da vam je volja za životom slaba daju vam pasoš uz prigovor da vam fali još po koji papir i potpis ali možete da prođete. Pošto ste preživeli to neopisivo iskustvo svet vam odjedanput deluje mnogo lepše, trava je zelenija , sunce lepše sija i sve je nekako lepše. Sve do trenutka kad shvatite da vam treba lična karta i opet ne upadnete u depresiju koju umeju da izazovu samo šalterske službenice.
Ljudi koji imaju veze da se čovek smrzne. Poneki ima veze van škole i njega ugavnom postave za direktora (to naravno ničime nije zaslužio). Unutar škole njihove veze su strašne, neko je nekome kuma ili barem neki rođak, ovaj drugi je bivši učenik a ovi ostali su braća barem po babine linije. Oni se drže zajedno po svaku cenu nikako ne daju da ih neko dira ili im razbije savršenu simbiozu u kojoj žive. Ali pred đacima je sasvim druga priča. Oni glume da se svi mrze da bi navukli đake da se izlanu i onda da ih muče zbog njihove naivne greške.
Profesor 1 : " Kakav je onaj profesor ne može da živi čovek od njega"
Naivni đak: "Jeste stvarno loš je čovek stalno nas muči i uživa u tome"
Profesor 1: "Znam kako vam je i nas stalno ugnjetava"
...
Posle časa
Profesor 1 : " Znaš onog malog Petrovića... napljuvao te sada kod mene"
Profesor 2: " Jao kako je najebao kod mene na času"
...
Čas
Profesor 2 : " Ajde deder ti Petroviću da mi odgovaraš malo onoga što smo učili prošle a malo onoga što ćemo učiti sledeće godine"
Petrović shvata da se zajebao i da su ga navukli na najstariju foru.
Ono što sledi posle definicije dana na vukajliji. Neko da definiciju i sutra izađe istoimena grupa i svi ljudi mu pišu odlična grupa, kako si se ovoga setio i tako neke gluposti a on (admin) odgovara i hvali se da se baš toga juče setio na npr. WC šolji, a svi znamo da je pročitao na vuki.
2-3 puta uzeo idiota u ruke i naučio da dugo drži dugme dok blic ne zasvetli. Pošto on ima talenta za taj težak posao svi njemu daju fotoaparat kad treba nešto da se slika a on kao kompenzaciju sutra na fejsbuku može da piše kako je fotografija ispala super baš zato što je on uslikao. Da slika najlepšu dejvojku na svetu fotografija bi bila dobra ne zbog njene lepote nego zbog njegovog velikog talenta da dugo drži dugme.
Siguran rezultat u finalu našeg kupa.
07/08 Partizan-Zemun 3:0
08/09 Partizan-Sevojno 3:0
09/10 Crvena Zvezda-Vojvodina 3:0
Slučajnost ili...?
Može komotno da bude treći predlog za natpis na autobusu naše reprezentacije. Pored ona dva predloga imao bi veliku šansu za pobedu.
Prvo se najedu u skupštinskom restoranu za male pare pa posle toga odlaze u skupštinsku salu da seru.
Klasičan izgled jedne ekipe za mali fudbal:
Golman- Čovek na koga se svi deru iako je svašta odbranio i primio gol tek kada je bilo 3 na 1. On je glavni krivac ako ekipa izgubi a ako pobede on nikako tome nije doprineo.
"Odbrambeni igrač"- On je na početku rekao da će da igra odbarnu zato što je umoran. Prvih 2-3 minuta je stajao u odbrani a posle se priključio napadu i vratio se možda jednom. Kod primljenog gola naravno izdrao se na golmana.
Veznjak- On se od početka utakmice zabije na centar i odatle se uopšte ne pomera. Njegova jedina svrha je da usmerava lopte iz odbrane ka napadu. Ako on pogreši i prime gol naravno izdraće se na golmana
Levo smetalo- Dečko koj se stvarno trudi da pomogne ekipi. Trči i u napad i u odbanu ali uglavnom sve usere tako što da autogol ili promaši prazan gol kada je najbitnije.
Napadač- On nije čuo za pojam vratiti se na svoju polovinu. On je klinac iz kraj koji je trebao da zaigra za Bajern ali nije uspeo i sada pokauzje svoje umeće na terenčetu u kraju. Svi su ubeđeni da je on sjajan igrač ali on to nikada nije dokazao. Njega uglavnom baš briga za igru dok je lopta kod protivnika ali zato kada je lopta kod njegovih igrača on se najviše trudi da je dobije. Uglavnom sve šanse koje mu se stvore on promaši i naravno okrivi nekoga drugog jer je nemoguće da je on kriv. Za svaki poraz krivi golmana a ponekada i levo smetalo.