Prvi istorijski primer korišćenja šatrovačkog jezika u Srbiji.

Zvanična čokolada svih krsnih slava u Srbiji. Iako nije omiljena među brojnim ukusima čokolada, svi poštuju proceduru pa se uz vino i 100g kafe poklanja i ova Milka (Raisins & Hazelnuts).

Jedno od najčešćih pitanja postavljenih u gradskom prevozu, koje i dalje nije dobilo negativan odgovor.

Ili RTS D|G|TAL. Televizijski program koji i dalje čeka 50. gledaoca.

Najveću agoniju za sve fudbalske fanove predstavlja deo vikenda kada RTS mora da ispoštuje domaći fudbal i pusti na dva sata prikaže livade širom Srbije po kojima trče jedva osrednji fudbaleri. Iako je svaki prenos koji ne uključuje Crvenu Zvezdu i Partizan (mada uglavnom i njihov) uz Strajnića, Mikića, Andrijaševića i Kovinjala horor, agonija postaje nesnosna kada se urednik odluči da se prenosi utakmica koja se igra na nekom od vojvođanskih terena, kada mikrofon preuzima suveren radio-televizije Vojvodine Lazo Bakmaz.
Lazo Bakmaz je, po glasu bi se reklo, verovatno od osnivanja televizije član redakcije, pa ima kredibilitet do neba. Iako su svi svesni koliko ubija gledaoce, iz poštovanja to ne mogu da kažu ovom doajenu novinarstva. On je svestan da fudbal nije više to što je bio; davno je Karasi gurao bubamaru, a kroz maglu se seća i Mrkušićevih parada. Iako je ispunio uslov za penziju, hoće da još malo ostavi trag u sportskom novinarstvu, i da primer mlađima kako to treba da se radi.

Ko je gledao utakmicu Hajduka Kula - Čukarički, u decembru, pred 30 članova familije kuljana, bez ijedne šanse i uz komentar Laze Bakmaza - ni pakao mu neće teško pasti.

Davno je zagazila u sedmu deceniju života. Prija je kada je zovu starom beogradskom damom, iako se gnušala pri svakoj pomisli da će imati i jednu jedinu boru na svom licu. Od traga vremena štiti je odeća, koju nosi na način dostojan britanskog plemstva. Fini šešir se drži toliko dobro, da ni i najveći poznavaoci ne bi poverovali da je kupljen dok je Josip Broz bio u punoj snazi. Nedostaju joj ta vremena, kada su je znali svi, dok je sada znaju samo taksisti, čija je redovna mušterija. Ne nedostaje joj ni mladost, već joj samo nedostaje njen dragi muž, general JNA, koji je napustio ovaj svet, i ostavio je samu u velikoj vili na Senjaku.
Upravo je krenula na groblje da ga obiđe. Kada se uhvatila za telefon i počela da zove taksi službu, shvatila je da bi mogla da se provoza gradskim prevozom, dugo nije ušla u isti, a volela bi da opet malo bude među narodom.
Ušla je u pun autobus na liniji 23. Finom rukavicom jedva se drži za šipku, dok u drugoj drži lepezu. Iako ne uspeva da se rashladi, sigurnije se oseća kada je ima u ruci. Odjednom, dolazi do neverovatnog otkrića.
Na sedištu je ugledala zalepljen oglas "KLAVIRE PREVOZI OSTOJA". "O, hvala nebesima", pomisli. "Onaj Petroff klavir mi već duže vreme pravi probleme, nisam znala kako da ga prevezem kod unuka. Konačno".
I tako, Ostoja pomaže još jednom beogradskom vlasniku klavira. Dok je Ostoje i njegovog marketinškog tima, ima nade za klasičnu muziku u Srbiji.

Glumica i pevačica, a nit' je glumica, nit' pevačica.

Fraza iza koje se kriju razni plagijatori, kao što su na primer Skaj Vikler, sestre Kovač, Aca Lukas, Željko Joksimović...