Ja, ti i mi.
Svi se mi proseravamo ciframa... "Mi smo njima toliko, oni su nama toliko"... U suštini cifra je fenomenalan mehanizam odbrane. Ako sve predstavljamo kroz cifru, sve ima manju vrednost. Nešta nije toliko bitno. Par hiljada dinara je par stotina evara...
Ponekad se pomera gore, ponekad dole da bi izgedalo lepše ili ružnije. Svi se mi konstantno svađamo oko cifara. Da li je u Jasenovcu pobijeno 700 000 ili "samo" 70 000, da li je u Srebrenici ubijeno 6 000, ili "samo" 1 200...
Cifre koristimo da ne bi morali da zamišljamo scenu. Kada neko kaže 50 miliona mrtvih u II svetskom ratu, mi vidimo mentalnu sliku petice i sedam nula... i baš toliko nam i vredi ta slika. Možda se neko zamisli i kaže to je veliki broj, ali NIKO ne može zamisliti ni 1000 mrtvih, a kamoli 50 000 000. Hiljadu mrtvih... hiljadu tela koje se raspadaju, hiljadu porodica koje plaču, hiljadu planova, želja, ljubavi, sećanja...
I sada pomnoži.
Na kraju se svi mi svodimo samo na cifru na nekoj listi.

To je ćale koji će obavezno da se pojavi iz sobe u potkošulji-siledžijki i boksericama na pruge nekih drapkasto-bolničkih boja, neobrijan od petka, sa musavim teglama na očima, iskašljavajući šlajmaru od 3 pakle prošle noći, onaj put kada prvi put dovedete ribu na gajbu nenajavljeni.
Zatim - obavezno mora da joj priđe, da se upozna i prouči je od glave do pete sa nečim sto bi trebalo da izigrava ljubazan osmeh na licu, ali sticajem okolnosti izgleda kao manijački kez.

"Legenda" je sinonim za tvog caleta svim tvojim drugarima, samo ne tebi. Zasto? Zato sto je ekstra lik i zajebant na svim slavama, rodjendanima i okupljanjima druge vrste, al na kraju dana, ti si jedini koji mora sa njim da zivi.