- Opet si pala ispit?
- Mama... Znaš... Raskinula sam sa Dušanom... Nisam mogla da se koncentrišem na učenje... Pravo da ti kažem, trenutno ne mogu da se koncentrišem ni na šta...
- Violeta sine, slušaj, nemoj mi tu te gluposti prosipati, i majka preboli sinovu smrt, a ti ne možeš jednog Dušana da preboliš. Jesam ti majka, al' ne seri molim te, nego zagrej stolicu, položi ispit, a doći će i proći je još mnogo Dušana tvojim sokakom, ako me razumeš, hehe.
- Majka!
- Šta je, nije sapun da se potroši. Ćero, da ti kaže nešto tvoja mama, nije meni žao što nisam davala, nego mi je žao što nisam i nudila. Zato pamet uglavu i slušaj mudre reči tvoje staramajke.

- Je l' me ložiš da i Mare ide sa nama na svadbu?
- Ne brate, što?
- Kako što? Znaš da poludi kad popije. Na Žarkovoj svadbi je prvo uhvatio mladu za dupe dok je ulazila u restoran, onda je muvao kumu i to pred njenim mužem, bivšim ragbistom, a zatim je terao trubače da mu sviraju Topolska 18, sve dok nije mrtav pijan zaspao ispod mladenačkog stola.
- Opušteno brale, ide Violeta zajedno sa njim, biće miran k'o bubica.

- Violetice dušo, šta bi sinoć sa onim momkom što ti ga je Kaća namestila? Liči li na nešto?
- Liči. Na dalmatinca.
- Dalmatinca? Misliš iz Dalmacije je?
- Jok, nego je pegav k'o ćureće jaje.
- Auuu... Znači ništa?
- Kurac ništa, odradili smo dogi stajl u kupatilu.

- Pričaj bre Violeta, šta bi sa onim sinoć? Niste se valjda kresnuli na prvom sastanku?
- Pa ono... Spremio mi je večericu, divne lazanja sa nekim marokanskim sosom. Otvorio je bocu vina, gutljaj po gutljaj, uhvati me malo, a ti znaš da povilenim kad se ušikam. Ljubimo se, vatamo se, ne dam ja ništa više. I samo sam na trenutak spustila ruke... ka njegovom međunožju... i podigla noge ka plafonu i on je to krajnje podlo iskoristio, gurnuvši mi ga do bubrega.
- Đubre jedno muško!

- Viki dušo, aj sa mnom napolje da ti pokažem svog novog Ferarija.
- Pijan si, a ja nezainteresovana, prođi me se.
- Čuo si devojku, ostavi je sad na miru, da ti ne bih preuredio facu.
- KOME BRE TI DA PREUREDIŠ FACU, JER TI ZNAŠ KO SAM JA BRE, MOGU BRE SVE DA VAS KUPIM SA SVE GAĆAMA! BRE!
- E sad ću da te istresem iz tih gaća. Izađi napolje da ne rušimo enterijer.

- Ej, Raško!
- Violeta? Ti li si? Malo si se... Promenila.
- Aha, malo sam se doterala. Guza, sise, stomak, noge, nokti, trepavice. Dečkov poklon za osmi mart, dušica moja. Šta kažeš?
- Jebem ti, šeik Mansur bin Zajed je uložio manje para u Mančester Siti, nego taj tvoj u tebe.
- Znači đa ti se?
- Ne. Navijam za Junajted.

I tebe sam sita kafaaaanoooo, da bong da se zapalilaaaaa

- Ali baba ja ga volim!
- Sedi Violeta, da tebi tvoja baka nešto objasni. Golu kosku ni ker neće, zapamti to. Pogledaj tvog dedu, a mog muža. Ima dva zuba u glavi i dve dlake na glavi. Pije, puši, podriguje i prdi. Sinhronizovano. E, takav je isti bio i pre 45 godina. Da li ti misliš da sam se ja udala za njega iz ljubavi? Ne zavaravaj se. Ali ugledna familija, hektari i hektari zemlje, sopstvena farma, stada ovaca i krda krava, sve je to uticalo da ja zavolim Živorada. Posle 10 godina doduše, ali dobro. A ovaj tvoj živi sa mamom i tatom, po ceo dan visi za kompjuterom i studira, šta ono? A? Turizmologiju? Budibogsnama. Ćero, pamet u glavu, kad ti kaže tvoja baba, od ljubavi se ne može živeti. Naći će tebi baba boljeg, ene, puno selo bogatih đuvegija.

- Violeta, najdraži pupoljku moj, divno nam protiče ovaj deveti randevu, zar ne?
- Apsolutno. Špagete koje si spremio su bile fantastične, a za palačinke prosto ne postoje pridevi koji bi opisali njihov božanstveni ukus. Ipak, usplahirio si moje srce sviranjem na klaviru i pevanjem one divne šansone, neupućena sam bila u tvoj talentat. Očarana sam, priznati moram.
- Drago mi je, svetlosti oka moga. Da li si za to da pređemo na sofu, kako bih uživao u tvojim mekanim usnama?
- Srce kaže da, ali mozak veli ne. Znam ja čemu će sve to da vodi, ali ja jednostavno još nisam spremna sa tobom na taj korak da upustim se.
- Da li madmozel pod svojom suknjom krije blago nemerljive vrednosti?
- Pardon?
- Šta pardon? Pa čuvaš je k'o da je od zlata! Šta treba još da uradim da bih se ovajdio za malo pičetine? Nije bre sapun, pa da se potroši. Ajde, ili se skidaj ili zovem Micu Siguricu, jeste kurva, al' ja od drkanja dobih žuljeve. Nemerem više!

- Namerno si to uradio!
- Nisam dušo, majke mi, slučajno je bilo, mrak je, ne vidi se ništa...
- Slušaj, ti ili se praviš glup ili si dosad nisi imao seks sa ženama, kad ne razlikuješ rupe. U svakom slučaju, još jednom li ti se to ponovi, možeš slobodno da se vratiš onoj tvojoj gumenoj lutki što je čuvaš ispod kreveta, pa ga njoj ubacuj u koji god otvor hoćeš. Jasno?
- Da, draga.

- Ajmo na peškir.
- Aj ti polako, mene uhvatio grč, valjda će me brzo proći.
- A valjda će ti se i tuki brzo spustiti, sramota takav da paradiraš bazenom, ima male dece.

- Ljubavi, pa šta to...
- Ne pitaj me ništa, nesporazum sa konobaricom.
- Sa konobaricom? Šta si bre to...
- Rekoh ti da me ne pitaš ništa! Daj led iz kuhinje. I ponesi mi jedno pivo. I pikslu.
- Da nećeš možda i da ti popušim?
- Aj malo, kol'ko da lakše prebolim...