Roditeljsko odvraćanje deteta od zadržavanja svakog beskrajno zanimljivog, pokupljenog objekta sa ulice. Na novac, naravno, kuce i mace nikad nisu ni pomišljale da pišnu, a tek nešto više.
- Mama, vidi pištolj na kuglice!
- Ne! Baci to! Na to su kuce i mace piškile! Pi'!
..................................................................
- Ijao, kakva sreća, petsto dinara.
- Mama, baci to, na to su kuce i mace piškile!
- Sad će mama da ih opere, u nekoj prodavnici.
Dosada. Predvidivost. Odsustvo potencijalnog iznenađenja pronalaskom izbledele novčanice, dugmeta otkinutog od ko zna koje košulje, papira na kome je napisan ko zna čiji broj telefona, spljeskane cigare ili flajera mladih boraca za rakunska prava. Potpuna providnost i isplaniranost lišena trunke spontanosti.
Suvenir sa letovanja.
Poslednji vapaj upućen neljudima.
Često roditeljska vremenska odrednica. Moguće je da ih podseća na neke lepše, uzbudljivije i slobodnije dane.
Može se izreći i nekom ko je još zelen i nametljivo dosađuje starijima davno prošlim vremenima ne bili se uklopio u priču.
- Sine kako sam ja lumpov'o.
- Ćale ti ne piješ od kad te znam. Kad je to bilo?
- To je bilo kad ti još nisi bio u planu.
...........................................................................................
- I kad udari grad, a mi svi bež' s polja. Kukuruz nam beše uništen. Jabuke sve. Zamalo da pocrkamo te godine.
Zeleni: Jeste, strašno je bilo.
- "Stašno je bilo", šta znaš ti, to je bilo još pedes' osme, a ti još ni četeres' nemaš. Nisi bio tad' ni u planu.
Isusova omiljena uzrečica.
Izraz srpskog pedagoškog liberalizma od strane jednog , najčešće, ženskog roditelja.
Stilska figura - poređenje, kojom stariji naraštaji prenose mlađima znanja o lepšem polu. Najčešće ih krase poredbene banalnosti koje sežu do nezamislivih granica.
- Vidi sine, žena ti je k'o njiva, kol'ko radiš na njoj tol'ko će i da rodi. Stara ti je pak k'o stara novina, uvek možeš nešto da pročitaš iz nje, al' je dosadno. Žena ti je kao puška, moraš sa njom oprezno, ako nećeš da te opali slučajno. Žena ti je kao crni luk, muze te i plačeš, al' ti dođe slatko dok je jedeš, ako me razumeš.
Predmet koji prosečan srpski roditelj nudi kao alternativu, za relativno neostvarljivu želju svog deteta.
-Ćale, da mi kupiš nove patike, ove su se već izanđale.
-More, uzbesneo si ti, daću ja tebi jednu motku pa da vidiš.
Replika dragih nam roditelja (odnosi se na one koji su još jelte, subordinirani u finansijskom segmentu) kojom se potomku direktno skreće pažnja na potencijalne aktivnosti, a pošto potomak izrazi nezadovoljstvo usled nedostatka životnog uzbuđenja tj. zanimacije.
-Je li Dragane sine, da te pita majka, a što si izvadio te šerpe pa udaraš u njih već petnaest minuta?
-Ma bre kevo, viš' kakva je dosada neka. Nema šta da se radi. Smorilo sve živo.
-Pa kako nema sine, eno ti višnje na terasi, pa očisti, treba sok da pravim. Ne znam 'de ću pre.
.......
-Šta radiš to degeneriče?
-Pusti me bre ćale, palim muvi krila.
-Što, ne voliš ih više sirove?
-'Ajde zaobiđi me sa izlivom duhovitosti, ne'am šta da radim, gotova škola, vrućinčina, ja sam malo asocijalan, nigde mi se nešto ne ide.
-More asocijalno-neradni, imaš ti šta da radiš. Iza kuće je debele ladovina, uzmi sekiru u šake i čekaj me tamo. Ako 'oćeš i ti da se greješ. Ide zima.
Razlaganje odlučenog i uvođenje u ponovni proces proizvodnje. Pretresanje i provlačenje kroz kritičko-racionalnu svest. Tren u kome shvataš zabludu ili upadaš u nju, dominantni osećaj je pobede i saznanja pravilnog i ispravnog ili privid i potpuna suprotnost. Za razliku od reciklaže materijalno opipljivih predmeta, ovde se u proces ulazi čim se uoči defekt misli. Bez posledica upotrebe. Ili sa posledicama u najavi.
-Ma da lepo ja puknem one pare što si moji poslali na žuraju, jednom sam mlad!
(Ček', ček', ček'! Šta se ja konj glupiram?! Jedva sam i ove pare izmolio, šta tebi pada na pamet, mongoloidni idiote, idi u ćošak pet minuta i stidi se!)
--Idem da joj priđem, pa šta bude.
(Čekaj, gde ćeš, pogledaj je, boginja)
-Ma neću. Ko je jebe.
....
Brate, ona moja drugarica, kaže da baš šteta što si je gledao k'o manijak i prevrtao očima, znojio se k'o blesav, a nisi joj priš'o. Kaže da si joj bio sladak. A posle si isp'o šmokljan.
Izraz do nerazumljive mere zapetljanih familijarnih i drugih socijalnih odnosa.
-E brate, keva ti sprema strašnu sarmu.
-Pa dobro, znaš nije mi to keva.
-Nego?
-Maćeha.
-Brate, ja sam mislio da to ima samo u Pepeljuzi.
-Moj ćale se razveo još kad sam ja imao 3 godine, a sa mojom maćehom ima ima još dva sina. Ustvari, imao je tri, ali ovaj jedan je pobegao od kuće kad je imao šesnaest, niko nema pojma gde je, a ova dvojica su u svađi, jer jednom kad je moj ćale hteo da bije moju maćehu jer mu srala što je sve pare dao sinu koga ima sa jednom prostitutkom da plati dečko alimentaciju, jedan je stao na stranu majke, a drugi na ćaletovu stranu i bilo je zajebano, ja hvala Bogu došao pred kraj kad je svađa malo minula,tako mi reče ćale, trebalo je da pokupim neku lovu. Ko zna kako li je tek bilo na vrhuncu.
-A šta je sa tvojom kevom?
- Pa ona se nalazi valjda u haremu kod nekog šeika u Emiratima. Šalje mi kintu redovno, čuva neki čopor dece. A ne sme da se vrati u zemlju jer je htela da izvrši atentat na mog ćaleta kućnim aparatima, na "Sam u kući" foru, pa je juri murija. Al jedino mi više kinte od nje šalje moj stric. On ima sina sa mojom kevom, pa taj polubrat od strica i keve i moj stric, odnosno, u neku ruku i očuh šljakaju zajedno u Švajcarskoj. On me gotivi, baš.
-Jebote, barone, koja grčka mitologija.