Prilično bolno iskustvo, osetiš svaku kvrgu...sličan osećaj se doživi prilikom seksa sa izuzetno mršavom osobom...

Stanje ukrućenosti jače od šloga, delotvornije od vijagre, i obično izazvano strahom.

Iako postoje raznorazne asocijacije na ovaj termin, studentska ljubav se i u velikoj meri oslikava u mogućnosti samo jedne osobe suprotnog pola (mnogo češće nego osobe istog, hvala milom Bogu) da drugu osobu bez motke natera da nauči i položi, recimo, deset ispita bez obzira koliko oni bili teški i bez obzira koliko to nije pošlo za rukom ni roditeljima dotičnog lelemuda. Motiv više gorepomenutom lezilebu je ukoliko devojka (obično tako biva, retko suprotno) ima zavidan prosek pa ga prosto bude sramota što je takva mrcina. Jednom rečenicom: Prava motivacija je čudo - od običnog propaliteta, koji iščekuje sudbinu da ga zovu "Ćale" na fakultetu, pravi Supermena i najboljeg studenta barem u periodu od dva semestra.

Savršena prilika i zgoda da pojedinim profesorima nabiješ na nos to što si uspešniji student nego đak u srednjoj školi, a posebno ako ste uspešniji i od njih samih i to u struci za koju su se oni školovali pa nisu mogli da nađu posao u kom će da napreduju i onda leče komplekse na učenicima (naravno, pod uslovom da stvarno niste lezilebović i kreten, pa samim tim i propali student koji po ceo dan guli batinu i visi za računarom).

Pojava slična kućnom pritvoru, samo što se za razliku od pomenutog u kuću zatvaraju isključivo studenti, ni krivi ni dužni, i to svojevoljno, a novac se ne troši na narukvice za ograničenje kretanja već samo za hranu, kafu i energetske napitke, a sve u cilju održavanja budnosti. Pojedinci bi radije izabrali električnu stolicu, posebno ako studiraju na, recimo, ETF-u, što ima smisla kako god okreneš - em je to njihova struka i uža specijalnost, em je gradivo takvo.

Paradoks rečenici: "Svi za jednog - jedan za sve". Političko stanje u Srbiji već više od dve decenije, često se pojavljuje u timskim sportovima, posebno fudbalu, i našoj "Jelen Super Ligi" gde dobar deo trenera ne zna da upotrebi ni ono što ima, pa se vade na onu čuvenu: "I ja bih lako trenirao Barselonu".

Dan kada kažete "hvala" onoliko puta koliko Boris Tadić dnevno kaže "izvinite".

Rečenica koju izgovore mahom svi oni koji dođu na sahranu nekog alkosa koji nije davao ni 5 para za zdravlje nego je uživao u rakiji i sličnim žestokim i malo manje žestokim opijatima do sudnjeg dana svog.

Osećaj koji imate nakon što popijete višnjevaču, pa onda i pojedete sve višnje iz flaše. E,onda kreće dramaturgija.

Coca-Cola nudi ovu formulu po ceni od 105 dinara po flaši - Trojan nudi ovu formulu za 80 dinara po pakovanju koje sadrži 3 kondoma. Prva formula garantuje postepeno uništenje jetre gratis + povećanje nivoa šećera u krvi, dok druga formula obećava skok adrenalina (zato nije preporučljiva za osobe preko 60 godina i one sa slabim srcem), kao i smanjenje telesne težine ukoliko se intenzivno koristi. Ko šta voli nek' izvoli...

Vozači koji ni posle 30 godina vožnje jednostavno ne znaju da voze, na raskrsnici se nervozno osvrću levo - desno po deset puta pre nego što se unervoze slušajući sirene iza sebe, pa krenu ali ubrzo ponovo nagaze kočnicu jer su u međuvremenu primetili jednog Fiću na 50 metara kako se velikom brzinom kreće ka raskrsnici. Napokon, krenuće još nervozniji i još više uplašeni, i tom nekontrolisanom slalomu zapucaće se u najbliže vozilo, pešaka ili u najbliži i najnesrećniji izlog.

Po mišljenju baba, deda, očeva i majki svi smo mi matori konji.

Ko traži đavola, kad-tad ubiju Boga u njemu.

Vrlo retka kafa, odličan laksativ, u narodu poznata još i kao sikteruša ili grobljanska.

Nešto što Bata Živojinović nikad nije igrao. Čak i kad je prihvatio neku epizodnu ulogu pa odglumio, postao je glavni junak bacajući u zapećak čitav scenario i glumce.

Misao koja prođe kroz glavu svakog prosečnog papučara dok usisava stan,sprema ručak ili pere sudove.

U studentskom životu može da se protumači kao post u pravoslavlju : umerenost u alkoholu, jedeš kad stigneš, nemaš kad ni pošteno da opsuješ, sve u svemu - zatišje pred buru koja sledi nakon istog, kao kad prođe Božićni post pa se svi bace na uživanje u hrani i posebno piću.

Ono sto su na televizijama uradili svim babama i većini devojaka kad su španske serije zamenili turskim... a babe taman naučile španski, da ne moraju da stave naočare i čitaju titlove.

Hrana koja se jako teško vari. Jedini lek za izbacivanje iz organizma je teško fizičko nasilje.

Meksikanci stavljaju crva, škorpiju ili zmiju u tekilu (da bi delovala jace, opasnije ili tako nešto), a Srbi stavljaju drveni krst u flasu rakije, jer vam je samo Bog svevišnji u pomoći nakon što ispraznite tu flašu.