Легендарни италијански нападач, врхунски голгетер, сјајни асистент, један од најомиљенијих играча у историји италијанског фудбала.

Одрастајући у сиромашном градићу на југу Италије, Томазо, одмила Томи, је горко патио због недостатка фудбалског клуба у његовом крају. Сели се на север, мења клубове и полако израста у једног од најбољих офанзивних играча на полуострву. Са 22 године добија број 10 и капитенску траку репрезентације Италије, поред играча као што су Диви Гавајо и будући му велики пријатељ Тоти Жемка. Италијани долазе до трофеја на Европском првенству под његовим вођством, а он бива проглашен за најбољег играча. Постаје омиљен у свакој италијанској породици. Девојке су се гурале на аеродромима да би додирнуле Томија, свака мајка га је желела за зета, а чак ни очеви се не би противили.

Зато је многе изненадио Рецијев следећи потез у каријери: чувши да је недавно основани клуб из његовог родног града ушао у прву лигу, прихвата њихов позив и убеђује саиграча из репрезентације Тотија Жемку да пође у АЦ Ложану са њим. Они убрзо постају најбољи тандем који је Италија видела, и тешко их је било замислити одвојене. У својој првој сезони у елитном такмичењу, Ложана стиже до четвртог места и првог изласка у Европу, мада, како ће се касније испоставити, и јединог.

После убиства председника Сере Пареа и тираније нове власнице Шате Габри, већина бољих играча напушта Ложану. Реци одлучује да остане из љубави према родном граду, а Жемка из дубоког пријатељства према Томију. Ту невољама није био крај. У четвртом колу квалификација за Лигу Шампиона против Далилуд Ситија, Томију ногу ломи Жилими Јаја, а Ложана губи утакмицу. Томијева каријера од тада иде силазном путањом, и за две сезоне он се пензионише у тридесетој години, посветивши се породици коју је засновао са својом девојком, одбојкашицом Исисе Идупе.

Италијански тајкун швајцарског порекла(франкофоног).

Рођен у Швајцарској, са само седам година остаје без родитеља у саобраћајној несрећи и усваја га млада италијанска породица са југа. Одрастајући у сиромаштву, Сере одлучује да се обогати по сваку цену. Завршава школу и факултет у рекордном року и одмах се баца на истраживање тешких метала у том подручју.

Годинама без открића, спремао се да одустане, али сасвим случајно у Јадранском мору проналази нафту. Гради прву бушотину и у року од неколико година постаје најбогатији Италијан. Шурује са мафијом и бива оптужен за проневеру, али бежи у родну Швајцарску да би тамо сачекао застаревање случаја.

У Швајцарској му на памет пада још једна велика страст из младости: фудбал. Оснива АЦ Ложану, први фудбалски клуб у граду у којем је одрастао, и улаже у њу огроман капитал. Клуб брзо напредује и он се по истеку случаја враћа у Италију да би у клуб довео најјачи тандем италијанског фудбала: Томија Реција и Тотија Жемку. Клуб долази до историјских успеха и Паре постаје све омиљенији.

Нажалост, Сере Паре завршава своју причу на трагичан начин. У току летовања на Флориди, у његову вилу упадају пљачкаши и сасипају му цео шаржер у вугла. Одмах му је подигнут споменик испред стадиона Ложане, али клуб је од тада у великим проблемима, јер га је преузела непопуларна Шате Габри.

Клуб не претерано дуге или богате историје који је провео већину свог времена на дну табеле италијанске фудбалске лиге, а неретко и испадао из ње, али познат по својим навијачима, који су међу најбројнијима и највернијима у земљи.

Основан од стране моћног индустријалца Сере Пареа за време његовог изгнанства у Швајцарској, клуб се преселио у јужну Италију, у родни градић чувеног магната. Као један од првих клубова без веза са мафијом у том сиромашном делу земље, а такође и због омиљености Пареа међу становништвом, одмах постаје веома популаран, иако тек у четвртој лиги. Ипак, ношен сјајним и богато плаћеним играчима, клуб се за пет сезона пење до прве лиге и навијачка еуфорија достиже врхунац. Клуб доводи прву звезду италијанског фудбала, сјајног офанзивца и шмекера са лоптом Томија Реција, и натурализованог репрезентативца Тотија Жемку, који су, осим што су се надопуњавали на терену, били велики пријатељи и ван њега.

Нажалост, тандем Реци-Жемка није био довољан да надомести велику несрећу која је задесила клуб већ следеће сезоне. После солидног четвртог места у лиги и у јеку припрема за прво европско такмичење у историји клуба, Сере Паре бива убијен на летовању на Флориди, од стране насумичних пљачкаша. Клуб мења председника и све креће стрмоглавце, јер у фотељу седа богата певачица неславне прошлости, Шате Габри. Смањује плату свим играчима и већина напушта клуб, а Реци и Жемка одлучују да остану и постају љубимци навијача. У четвртом колу квалификација за Лигу Шампиона, Ложана губи од Далилуд Ситија у тврдом мечу, и од тада клуб није видео европских такмичења.

Навијачи Ложане, такозвани Пацери(gli Pazzeri) су познати као екстремни националисти, лаки на боксеру и још лакши на ножу, и неретко долази до крвавих обрачуна на трибинама са противничким навијачима, а и међу различитим фракцијама њих самих.

Објашњење твог женског супорта или спелкастерке у Доти, ЛоЛу или неком сличном срању које оправдава то што те није хиловао или што је побего ко пичка.

Smetati, otežavati. Nastalo od engleskog "damage dealt" iz Dote, LoL-a i sličnih igrica, pa se sa "Brate delta me Reksar hiluj me jbt" prešlo na upotrebu u svakodnevnim situacijama razumljivim i neozračenim ljudima.

Женски иритантни израз за дугу косу у мушкарца.

Најтежа лекција за сваког професора хемије.

Витезови модерног доба. Људи који су у стању да се исцимају да прво набаве снимак неке бондиџ садо-мазо фистинг анал дифлорејшн сцене, сачувају је на комп и онда тих 20 минута клипа аплоудују једно 6 сати(јебем ја овај АДСЛ и њихове границе), и то све да би ти имао на шта да дркаш. Они не траже никакву надокнаду, јер они знају да је њихов допринос човечанству немерљив, и да се увећава са сваким центилитром сперме избаченим због њихове великодушности. И још поред свега, вољни су да због твоје загорелости доводе себе у свакојаке зајебане ситуације, јер реално, ај кад те кева ухвати да гледаш порниће, али замисли да те БИЛО КО ухвати да их стављаш на нет. Па не би се опрао никад тебра.

То ти је оно кад гледаш пукотину у стени, и ако има кретања блокова, тј. кад стена најахује, онда знаш да си се зајебао и да то није пукотина већ расед.

До јаја филм, игра Џорџ Клуни.

Интригантан канал на ТВ-у који ме баца у озбиљне дубиозе, попут ''Који ће курац РТВ Воши други програм кад ни први нико не гледа?'' и ''Који је ово језик крвтијебем?''. Омражена међу националистима и у немилости садашњег одсека за културу у Новом Саду који чине прекултурни Дверисти, јер оно, каква је то српска телевизија на којој српски можеш да чујеш искључиво на Божић и Ускрс.

Пошто је РТВ сиромашна телевизија каква јесте, задатак уредника другог програма да пронађу неки ултрајефтин програм који уједно и шири идеју међусобне толеранције међу нацијама Војводине је прилично јебен и даје веома занимљиве резултате.

Успут, веома згодна телевизија да се фино исмејеш кад си надуван.

Велик, јак и изразито длакав лик. Неретко личи на нешто што може да изађе једино из главе пијаног Марка Сомборца, али не до ти Бог да му то кажеш, јер онда си га најебо. Изгледа као да може да те изломи, измеси и савије у перецу, једном руком, док другом сече букве за потпалу. А вероватно и може.

Начин режисера Пријатеља, Два и по мушкарца, Штребера и осталих серија које су за хумор оно што је проф. Јован И. Деретић за историју(хахахахахаха контате?) да ти кажу ''Е, ово је смешно, има да се смејеш сад, гледај шта је Шелдон одвалио рекао је Раџу кад су му се одсекла муда да нема ноге већ псеудоподије ахахахахахаха''.

Заправо функционише, пошто је заправо једина ствар која даје за право овим серијама да буду обележене као комедије, а не као средњежалосне серије без поенте типа Бољи живот(хахахахахахаха јел добро поређење? ахахахахаха).

А и реално, ко има снаге да се не смеје неком вицу чији аутор/преноситељ изумире од смеха док га прича, баш због тог позадинског смеха. Чак ни Чак(хахахахахаха).

Ако се нисте насмејали на ову дефиницију, дабогда вам се прекин'о кабел од миша(хахахахахахахахаха).

Оno što piše na sajtu neke sitne programerske firme u pokušaju da izreklamiraju svoj novi obrađivač slika/sređivač datoteka/cvikač videa/ubaciti random nepotrebni program ovde. Naravno, pošto takvi programi u proseku imaju četiri i po opcije, a ima ih k'o selektora posle poraza od Makedonije/Estonije/Novog Zelanda/ubaciti random sranje reprezentaciju ovde, tvorci istih moraju da pristupe drugim metodama da ubede dokone ljude da skinu baš njihov program umesto da kao sav normalan svet torentuju fotošop i reše problem za vjek vjekov, pa onda lepo uzmu i prevedu sve četiri i po opcije na svaki jezik ponuđen na Gugl trenslejtu, koji prevodi stvari lošije čak i od prevodilaca sa Palme, Kopernikusa ili Panonije. I to piči sa engleskog(koji je ionako u cirka 97% slučajeva sjeban) na kmerski, tagalog, mađarski i srpski(ćirilica!).

Jebiga, ako si već patriota i oćeš da kropuješ slike na ćirilici, valjda je red malo i da se žrtvuješ.

**NE MOŽE MALIM SLOVIMA!**
Kad bi se pisalo malim slovima izgubilo bi svu svoju čar. Jer, jebem li ga, mora da ima neku čar kad je nateralo tolike ljude da se ponašaju kao da su sada pobegli iz Kovina. Čar je, verovatno, u posebnom mentalitetu Norvežana, naroda koji nam je doneo neke od najvećih manijaka u istoriji sveta.

**MEJHEM JEBENI!!**

**ČLANOVI BENDA!!**

**EURONYMOUS!!**
**DEAD!!**
**NECROBUTCHER!!!**
**MANIAC!!**
**COUNT GRISHNACKH!!!!!**
i Čarls Hedžer.

Najistaknutiji primer ovog žanra, bend nastao u podrumu neke memljive prodavnice ce-deova u Oslu(ovde se vidi da bi Norveška muzička scena bila mnogo manje sjebana da su osamdesetih godina ljudi znali za torente), od strane petorice mladića koji su skontali da bi bilo mnogo kul da ofarbaju face u belo i našminkaju se u stilu klinki koje prvi put idu u diskoteku. Onda su iskopali nekog Šveđana koji je bio u Norveškoj najverovatnije jer su ga Šveđani prognali pošto je bio preveliki retard za tako razvijenu državu.(ovde se pokazuje da su Šveđani govna i da najgore od svojih uvaljuju Norveškoj, koja je u to vreme bila u kurcu, ali hejt o Šveđanima ćemo ostaviti za neku sledeću definiciju). Dotični je, bivajući izrazito poremećen uglavu, pred koncert mirisao mrtve ptice i zakopavao se u zemlju, misleći da će se tako približiti svojim uzorima, mrtvacima. Onda bi izlazio na scenu, bacao kozije glave po publici i vrištao, dok je u pozadini Euronymous na džitri udarao ***FIS-FIS-FIS-FIS-GIS-GIS-GIS-GIS***. Publika je bila u delirijumu.(ovde se vidi da uopšte nije čudno što je Brejvik Norvežanin, a ne Žabar ili Papuanac).

A onda je jednog dana njihov pevač pronađen kako leži u kući usred šume, izgledajući samo malo mrtviji nego što je inače izgledao. Kliknuli ste na link, je l' da? Vidite sliku? Znate, slika postoji, pošto je prva stvar koja je pala na pamet njegovom kolegi iz benda kada ga je video sa prosutim mozgom bila da trkne do radnje, kupi fotoaparat i slika ga. To se kasnije pokazalo veoma korisnim, jer im je '95. ponestalo ideja za omotnice albuma, pa su stavili sliku svog mrtvog jarana. Što da ne. Tu se bendu priključuje novi basista, i tu dolazimo do najepohalnije ličnosti ovog muzičkog pravca.

**VARG VIKERNES!!!**

Zanimanje: pevač, gitarista, bubnjar, pisac, palikuća, ubica, serator.
Rođen kao(o, ironije) Kristijan Vikernes, ovaj momak je oduvek pokazivao sklonost ka paljenju crkava i drvljenju kurca u dugačkim raspravama. I jedno i drugo su veoma uticale na njegovu karijeru.
Varg Vikernes je, pošto njegov bend, Burzum, koji se sastojao od Varga Vikernesa kao glavnog pevača, Varga Vikernesa na gitari, basiste Varga Vikernesa i perspektivnog bubnjara Varga Vikernesa, nije bio preterano uspešan, smislio drugi način da privuče pažnju na sebe. Počeo je da pali crkve i diže bune, ali nije računao da će Norvežane boleti patka za par crkava, pa se odlučio na radikalniji potez.
Godine 1993. izbo je svog kolegu iz benda Euronymousa dvajes' tri puta nožem u leđa i osuđen je na 20 i kusur godina zatvora. Tamo je, konačno srećan zbog sve pažnje koju su mu posvećivali, uzeo sintisajzer i napisao 10 puta više muzike nego za sve vreme dok nije bio u zatvoru. Inovativne melodije poput ***CE-CE-CE-CE-CE-CE-CIS, GE-GE-GE-GE-GE-GE-GIS*** su mu obezbedile mesto u aleji velikana norveškog blek metala, pošto niko do tada nije pisao tako kompleksne i zanimljive melodije. Kad je posle 16 godina pušten na uslovnu, postao je diplomirani serator i profesionalni komentator svega što se dešava u društvu, i do dana današnjeg je ostao jedan od najpriznatijih norveških besednika i ljudi čije se mišljenje najviše ceni.(ovde se vidi da su Norvežani šmrkali previše one nafte što su u međuvremenu otkrili, pa im je udarila u glavu.)
Uz uvek veselog Varga dolaze i drugi interesantni momci ove muzičke scene, interesantni po svemu osim po muzici:

**MAGNUS NEKAKO!!**
Osuđen na doživotni zatvor jer je iz čista mira ubio nekog flafičastog lika na ulici,

**GAAHL!!!**
Poznat je jer je peder, a izgleda ovako

I ostali genijalci.

Оно што деценијама држи болиде на националној фреквенцији, састоји се од ликова који не знају да причају и ликова који не знају да се понашају

Панталоне које се у задње време сматрају последњим криком моде, у смислу да мода крикне последњи пут пред смрт узроковану сазнањем у шта се претворила. Припадају породици кретенских одевних предмета, а по изгледу најближи сродник су им врећа и гајде. Веома су популарне међу нафураним хипстеркама у покушају, јер иако се у њима не може ходати без идиотског ширења ногу као да си се упишао, ипак се носе веома ниско и омогућавају несметан поглед на дупе приликом сагињања.

Празник за који се, супротно очекивањима, опет ништа не деси.

Кад би се Исланђани тога сетили, где би им био крај.

Председник синдиката радника.