Наследство које ћемо оставити нашим далеким потомцима и које ће отплаћивати великим светским силама, тада већ основаној Васионско Космичкој Планетарној Унији.

Tabak srolanih novčanica raznih boja.

Aл` на дупету. И то не због узбуђења или претераног физичког напора, већ због европског стандарда - две чаробне речи које ћете чути у свим сферама данашњег животарења.

Јако бојажљив човек. Андроидни хуманоид који стрепи при самој помисли на неку евентуално потенцијалну опасност која непрестано вреба у овом високоризичном дивљачком друштву, у коме обитавају хомо-сапиенси који неотесано циркулишу и понашају се ЧУЈ! нормално, а шта ако га неко у том свом нормалном живствовању муне лактом у пределу ребара, или не дај боже бубрега, наравно као случајно, у некој продавници приликом бахатог вађења новчаника, како он то да схвати и како да преломи ту понизну ситуацију у себи, а не може, не сме, не да му се да се успротиви, само се дрхтавим уснама снисходљиво полуосмехне и језа му затрепери дуж кичме при самој помисли да је било како другачије реаговао.

Знаш да нешто не би требало да радиш, али ти то ипак радиш и не можеш се томе одупрети. А, пошто не знаш како себе да оправдаш, а и ниси баш сигуран за стање свести у том тренутку, логично - кривицу сваљујеш на нечастивог, на ацмикле, оне мале, црвене, што те трозупцем боцкају у гузицу и гурају је у врелину пакла.

У буквалном преводу - човек из сенке, односно масон, а у народу, посебно на мултиетничким територијама - шпицлов, шерет, луцкасти препредењак, премазан свим бојама, до најфинијих нијанси, често стигне до самог друштвеног врха искључиво својим мукотрпним шармом, толико духовит и домишљат да чак и шалтерским службеницама измамљује осмехе.

Човек који свако јутро први стигне на посао.

НЕПРИЈАТНО,у свакидашњем изражавању крем друштва које себе доживљава као софистициране говорнике и који префикс А стављају,углавном,где му није место.