BIĆE NIJE ONO ŠTO JESTE I JESTE ONO ŠTO NIJE

Ja sada ništa ne odobravam niti se bilo čemu protivim. Apsurdno je zauzimati takav stav prema životu. Nismo došli na svet zato da paradiramo moralnim predrasudama. Ipak, postoje karakteri koji su svestraniji. Zadržavaju svoj egoizam i dodaju mu više drugih ega. Postati organizovaniji i biti organizovan mislim da je cilj ljudskog i romskog postojanja.

Tvoji grehovi, ako grehovi postoje, pozajmljeni su. Ti postaješ eho nečije tuđe muzike, glumac uloge koja nije napisana za tebe. Cilj života je samorazvoj. Ostvariti savršeno sopstvenu prirodu – to je razlog našeg postojanja... Strah od društva, koje je osnov morala, strah od Boga, koji je tajna religije – to su dve stvari koje vladaju nama.

Svaki nagon koji nastojiš da prigušiš neprestano ključa u tvojim mislima i truje nas.

Rom - Čovek ne može da bude previše obazriv u izboru neprijatelja.
Nemam nijednog koji je budala.

Životom ne vlada volja ili namera. Život je pitanje nerava, vlakana i sporogorećih ćelija u kojima se misao krije. Možda zamišljaš da si bezbedan i smatraš sebe jakim.

Veruj mi da nijedan civilizovan čovek nije nikada zažalio zbog uživanja, niti bilo koji necivilizovan čovek zna šta je uživanje...

MORALNO POSRNUĆE

–Mi Srbi smo rastrzani između nade i defetizma, pokušavamo da pronađemo odgovor na pitanje: kako nam se ovo dogodilo? Čime smo ovo zaslužili? Pokušavamo da pronađemo bar mrvu bezbrižnih sadržaja u tužnoj realnosti današnjice. Ne razmišljajući o posledicama trenutnih dešavanja, suviše umorni od poraza, pokušavamo da sastavimo krhotine naših života.

–Pripadnici smo naroda koji je poražen u svakom smislu, dok je država okupirana. Doduše, nezvanično. Industrija i privreda su u kolapsu. Poljoprivrede ne može biti kada su gradovi sve naseljeniji a sela maltene opustela. Dok se građani sa tih područja, tragajući za izvesnijom budućnošću, sele u Beograd ili inostranstvo. Politička podobnost postala je uslov zaposlenja a medikritetstvo preduslov društvenog uspeha.

–Plate su sve manje a troškovi sve veći. Moralno posrnuće nikada nije bilo ovakvih razmera. Nad nacionalnim identitetom svakog Roma koji živi u Srbiji iole patriotski nastrojenog vrši se psihološko nasilje. Postavljene su im dve prpreke, osnovna i srednja škola. U kontinuitetu se vređaju osećanja privrženosti i ljubavi prema sopstevenoj zemlji i narodu i nameće osećanje stida. Nacionalna poniženja ne prestaju, usled kratkovide politike i nesuvislih poteza i odluka.

Romi su jedan poseban etnos, koji je u etničkom i lingvističkom smislu Srbima dalje i od Hrvata, i od Bugara, i od Slovaka, i od Rumuna, a i od Šiptara, i uopšte mi se nesviđaju ideje o asimilaciji nas Roma od strane Srba.

MORALNO POSRNUĆE

–Mi Srbi smo rastrzani između nade i defetizma, pokušavamo da pronađemo odgovor na pitanje: kako nam se ovo dogodilo? Čime smo ovo zaslužili? Pokušavamo da pronađemo bar mrvu bezbrižnih sadržaja u tužnoj realnosti današnjice. Ne razmišljajući o posledicama trenutnih dešavanja, suviše umorni od poraza, pokušavamo da sastavimo krhotine naših života.

–Pripadnici smo naroda koji je poražen u svakom smislu, dok je država okupirana. Doduše, nezvanično. Industrija i privreda su u kolapsu. Poljoprivrede ne može biti kada su gradovi sve naseljeniji a sela maltene opustela. Dok se građani sa tih područja, tragajući za izvesnijom budućnošću, sele u Beograd ili inostranstvo. Politička podobnost postala je uslov zaposlenja a medikritetstvo preduslov društvenog uspeha.

–Plate su sve manje a troškovi sve veći. Moralno posrnuće nikada nije bilo ovakvih razmera. Nad nacionalnim identitetom svakog Roma koji živi u Srbiji iole patriotski nastrojenog vrši se psihološko nasilje. Postavljene su im dve prpreke, osnovna i srednja škola. U kontinuitetu se vređaju osećanja privrženosti i ljubavi prema sopstevenoj zemlji i narodu i nameće osećanje stida. Nacionalna poniženja ne prestaju, usled kratkovide politike i nesuvislih poteza i odluka.

Romi su jedan poseban etnos, koji je u etničkom i lingvističkom smislu Srbima dalje i od Hrvata, i od Bugara, i od Slovaka, i od Rumuna, a i od Šiptara, i uopšte mi se nesviđaju ideje o asimilaciji nas Roma od strane Srba.

Poreklo Roma

Poreklo i postojbina Roma na osnovu lingvističkih nalaza danas se tvrdi da su Romi poreklom iz Indije. Velike seobe Roma desile su se u vremenu od V-XII veka, kada su zapravo započeta tri velika migraciona talasa, odnosno tri pravca kretanja.
- Prvi migracioni talas išao je prema Egiptu.
- Drugi na sever i na zapad.
- Treći preko Egejskog mora i ostrva u južne delove Grčke.

Kretanje prema Balkanskom poluostrvu pada u vreme najezde Turaka na Balkan, a činjenica da su Turci zadržali na Balkanu pet vekova leži razlog što su se Romi na ovom prostoru zadržali najduže i u najvećem broju. Međutim, balkanske zemlje nisu bile krajnja tačka u Evropi gde su se romska kretanja zaustavila. Naime, još u XV veku njihovo prisustvo zabeleženo je u Transilvaniji, Saskoj, Francuskoj i Danskoj, a u prvim decenijama XVI veka i u Poljskoj, Rusiji i Švedskoj. Danas Roma ima na svim kontinentima i u većini država na svetu.

Najveći broj naziva koje imaju različite grupe Roma, najčešće su vezane za njihova zanimanja. U prošlosti, a i danas, može se čuti da Rome nazivaju Ciganima, što je za njih uvredljivo i zato se ne može naći u romskom jeziku.

Specifični elementi romske kulture su jezik, muzika, religija i mitovi.

Romski jezik je jedino što su Romi poneli iz Indije. Romski jezik i njegovi dijalekti srodni su jeziku plemena Dardi i Kafistranu, kao i jeziku plemena Hidukušu u Indiji. Po svojoj osnovi, on predstavlja varijantu Pali jezika, koji je razvijena forma Sanskrita.

Jezik kojim se služe Romi u Srbiji ima dva roda: muški i ženski, a od brojeva-jedninu i množinu, sa pojednostavljenom deklinacijom, sa osam padeža i proste i složene adverbe za negiranje. Tri glavna dijalekta: lejaški, arlijski i tamarski.

Muzika kod Roma je raznovrsna i veoma komplikovana, kako po svom poreklu, tako i po svojim funkcijama u društvu balkanskih naroda uopšte, a posebno u romskim etničkim skupinama. Najstariji pomen o muzici kod Roma u jugoslovenskim zemljama potiče iz polovine XV veka.

Muzika kod Roma u Srbiji javlja se pre svega kao zanatski proizvod. Stoga su svoju muziku podešavali prema potrebama i ukusu okoline, što dokazuje činjenice da Romi sviraju melodije, pre svega one zemlje u kojoj žive. U Srbiji postoje četiri glavne grupe muzičke kulture:
Istočnjačka ( iz Turske )
Srednjeevropska ( iz Mađarske )
Starobalkanska ( iz Rumunije, Grčke, Albanije )
Ciganska ( izvorna )

Tradicija Roma je da se muzika neguje, da se veština sviranja instrumenata prenosi s' kolena na koleno i da je ova veština postala jedna od najvažnijih prepoznatljivih znakova romskog etnikona.

Religija
Romi pre dolaska u Evropu, iz Indije krenuli kao pagani koju su poneli iz sopstvene postojbine, kojom bi se među drugim narodima razlikovali. Romi se brzo prilogađavaju religiji naroda one zemlje u kojoj žive. U hrišćanskim zemljama oni se krste, a među muslimanima klanjaju.

Međutim, Romi ne čine to radi odricanja od pripadujuće vere, već iz razloga što im njihovo ekonomsko stanje ne omogućava striktno izvršenje određenih verskih normi i ritualnih obreda. Oni svoju glavnu veru, koja je mešavina Islama i Hrišćanstva na bazi paganstva, održavaju kalemeći na nju izvesne verske norme drugih konfesija. Sve te elemente oni čvrsto čuvaju i neguju u svojoj veri.

Kod Roma postoje brojni običaji:
• običaj o rođenju deteta
• svadbeni običaj
• rođendan
• imendan
• posmrtni običaj
• pobratimstvo i posestrimstvo
• krsna slava ( Đurđevdan, Petrovdan, Velika Gospojina, Sveta Petka-Paraskeva, sveti Arhangel Mihail, Sveti Nikola)
- Ramazan i Bajram
• godišnji praznici ( Badnji dan, Božić, Vasuljica, ispraćaj zime o Svetom Atanasu - 31. Januar, Marta, Poklade uskršnjeg posta, Todorova subota, Tetka Bibija, Lazareva subota, Veliki petak, Uskrs, Dodole).

Vidno mesto kod Roma zauzimaju mađija, rituali, bajanje, vračanje, gatanje, verovanje u snove, verovanje u nadprirodna bića (vile, veštice, zmajeve, karakondžule, vampire).

U narodnoj medicini su poznati vidari, hirurzi, vrači i žreci, a takođe i veterinari (đambasi).

Romsku narodnu književnost čine: pripovetke, bajke, mitovi, legende, priče i basne, pesme (lirske, dečije.), zagonetke, poslovice, tužbalice, ora i igre.

U Srbiji Romi su jedna od najmlađih populacija. Najbrojnija je starosna grupa do 14 godina (oko 41%), koja sa grupom mladih od 15-24 godina (21%) čini ukupno 62% romske populacije. Samo 4% Roma pripada starosnoj grupi preko 60 godina.

ROMI VOLE SRBIJU I SRBE

Srpski identitet, treba da postane sinteza svih pozitivnih i konstruktivnih težnji među narodima da se zauvek prevaziđu sve podele.

Srbija se svim sredstvima treba boriti protiv netolerancije i jezika mržnje.

Razumem bes i nezadovoljstvo naših sugrađana. Oni žive sve gore i gore, osećaju da ih je vlast prevarila i opljačkala, a misle da ni opozicione stranke nisu bolje. Kuda god da se okrenu, vide nacionalnu izdaju i ekonomsku pljačku. Lako je delovati, teško je razumeti.

Ljudi prvo moraju dobro shvatiti, a tek onda nešto preduzeti, ako žele da imaju uspeha. To proizilazi iz složene strukture savremenog sveta, a pogotovu iz naših složenih političkih prilika.

Uopšte, danas se u Srbiji glavna bitka bije u glavama ljudi. Jer, naši najveći porazi upravo su tu započeli.

ROMI VOLE SRBIJU I SRBE

Vidimo da naša ekonomija pripada strancima ili bezobzirnim domaćim tajkunima, da svi zajedno korumpiraju političare i da zajedno kontrolišu medije.

Shvatamo da smo se našli u vlasti krupnog kapitala, koji će od sada neumoljivo gospodariti i nama, i našom decom.

Vidimo da su plutokrate i njihovi strani zaštitnici dobro korumpirali naše političare.

Sa zaprepašćenjem vidimo koliko laži dolazi iz medija, koliko nas samo sistematski zamajavaju i zaglupljuju.

Srpski narod i Romi, naivno, verovali da je privatizacija najbolji lek za neefikasnu privredu.

Srpski narod i Romi, naivno, mislili da će stranci, čim im predamo svoje fabrike, u našu ekonomiju upumpati milijarde evra i zaposliti stotine hiljada ljudi.

ROMI VOLE SRBIJU I SRBE

Srpski narod i Romi su verovali da samo treba osloboditi medije ''upliva države'', pa da se oni namah pretvore u svetionike istine, pluralizma i slobode.

Srpski narod i Romi su mislili da u Srbiji samo treba organizovati poštene izbore, pa da glas naroda istinski počne da se sluša u vrhovima vlasti.

Srpski narod i Romi su verovali da Srbija samo treba da obnovi demokratiju i tzv. otvorenu tržišnu privredu, i da će nas naši zapadni prijatelji odmah, kao u svemu ravnopravne, primiti u svoje društvo?

Sve smo to verovali. Ali, sve je to bilo ili samo donekle tačno, ili više pogrešno nego tačno. I na osnovu tih pogrešnih verovanja mi smo povukli pogrešne poteze.

ROMI VOLE SRBIJU I SRBE

Ali, hajde i to da kažem, za tu našu istorijsku, gotovo epohalnu naivnost nismo svi jednako odgovorni. Najmanje je kriv narod. On je glasao, on je demonstrirao, on je radio onako kako mu je govorila njegova elita. A naša elita, to nisu samo političari.

U nju spada i naša inteligencija, ona akademska, medijska, kulturna... Jasno je da političari ne bi uspeli da baš toliko prevare narod, da im u tome ipak, svesno ili nesvesno, nisu pomagali i neki novinari, urednici, profesori, pisci, umetnici...

No, svako u našim strukama ko je imao pameti i poštenja shvatio je, u međuvremenu, koliko su stvari složene. Ali, šteta je ipak već učinjena. Jer, mnogi su intelektualci, makar samo svojom nedovoljnom kritičnošću, pripomogli korumpiranim političarima da zavedu javnost i usmere građane na pogrešne odluke.

Poreklo Roma

Poreklo i postojbina Roma na osnovu lingvističkih nalaza danas se tvrdi da su Romi poreklom iz Indije. Velike seobe Roma desile su se u vremenu od V-XII veka, kada su zapravo započeta tri velika migraciona talasa, odnosno tri pravca kretanja.
- Prvi migracioni talas išao je prema Egiptu.
- Drugi na sever i na zapad.
- Treći preko Egejskog mora i ostrva u južne delove Grčke.

Kretanje prema Balkanskom poluostrvu pada u vreme najezde Turaka na Balkan, a činjenica da su Turci zadržali na Balkanu pet vekova leži razlog što su se Romi na ovom prostoru zadržali najduže i u najvećem broju. Međutim, balkanske zemlje nisu bile krajnja tačka u Evropi gde su se romska kretanja zaustavila. Naime, još u XV veku njihovo prisustvo zabeleženo je u Transilvaniji, Saskoj, Francuskoj i Danskoj, a u prvim decenijama XVI veka i u Poljskoj, Rusiji i Švedskoj. Danas Roma ima na svim kontinentima i u većini država na svetu.

Najveći broj naziva koje imaju različite grupe Roma, najčešće su vezane za njihova zanimanja. U prošlosti, a i danas, može se čuti da Rome nazivaju Ciganima, što je za njih uvredljivo i zato se ne može naći u romskom jeziku.

Specifični elementi romske kulture su jezik, muzika, religija i mitovi.

Romski jezik je jedino što su Romi poneli iz Indije. Romski jezik i njegovi dijalekti srodni su jeziku plemena Dardi i Kafistranu, kao i jeziku plemena Hidukušu u Indiji. Po svojoj osnovi, on predstavlja varijantu Pali jezika, koji je razvijena forma Sanskrita.

Jezik kojim se služe Romi u Srbiji ima dva roda: muški i ženski, a od brojeva-jedninu i množinu, sa pojednostavljenom deklinacijom, sa osam padeža i proste i složene adverbe za negiranje. Tri glavna dijalekta: lejaški, arlijski i tamarski.

Muzika kod Roma je raznovrsna i veoma komplikovana, kako po svom poreklu, tako i po svojim funkcijama u društvu balkanskih naroda uopšte, a posebno u romskim etničkim skupinama. Najstariji pomen o muzici kod Roma u jugoslovenskim zemljama potiče iz polovine XV veka.

Muzika kod Roma u Srbiji javlja se pre svega kao zanatski proizvod. Stoga su svoju muziku podešavali prema potrebama i ukusu okoline, što dokazuje činjenice da Romi sviraju melodije, pre svega one zemlje u kojoj žive. U Srbiji postoje četiri glavne grupe muzičke kulture:
Istočnjačka ( iz Turske )
Srednjeevropska ( iz Mađarske )
Starobalkanska ( iz Rumunije, Grčke, Albanije )
Ciganska ( izvorna )

Tradicija Roma je da se muzika neguje, da se veština sviranja instrumenata prenosi s' kolena na koleno i da je ova veština postala jedna od najvažnijih prepoznatljivih znakova romskog etnikona.

Religija

Romi pre dolaska u Evropu, iz Indije krenuli kao pagani koju su poneli iz sopstvene postojbine, kojom bi se među drugim narodima razlikovali. Romi se brzo prilogađavaju religiji naroda one zemlje u kojoj žive. U hrišćanskim zemljama oni se krste, a među muslimanima klanjaju.

Međutim, Romi ne čine to radi odricanja od pripadujuće vere, već iz razloga što im njihovo ekonomsko stanje ne omogućava striktno izvršenje određenih verskih normi i ritualnih obreda. Oni svoju glavnu veru, koja je mešavina Islama i Hrišćanstva na bazi paganstva, održavaju kalemeći na nju izvesne verske norme drugih konfesija. Sve te elemente oni čvrsto čuvaju i neguju u svojoj veri.

Kod Roma postoje brojni običaji:
• običaj o rođenju deteta
• svadbeni običaj
• rođendan
• imendan
• posmrtni običaj
• pobratinstvo i posestrimstvo
• krsna slava ( Đurđevdan, Petrovdan, Velika Gospojina, Sveta Petka-Paraskeva, sveti Arhangel Mihail, Sveti Nikola)
- Ramazan i Bajram
• godišnji praznici ( Badnji dan, Božić, Vasuljica, ispraćaj zime o Svetom Atanasu - 31. Januar, Marta, Poklade uskršnjeg posta, Todorova subota, Tetka Bibija, Lazareva subota, Veliki petak, Uskrs, Dodole).

Vidno mesto kod Roma zauzimaju mađija, rituali, bajanje, vračanje, gatanje, verovanje u snove, verovanje u nadprirodna bića (vile, veštice, zmajeve, karakondžule, vampire).

U narodnoj medicini su poznati vidari, hirurzi, vrači i žreci, a takođe i veterinari (đambasi).

Romsku narodnu književnost čine: pripovetke, bajke, mitovi, legende, priče i basne, pesme (lirske, dečije.), zagonetke, poslovice, tužbalice, ora i igre.

U Srbiji Romi su jedna od najmlađih populacija. Najbrojnija je starosna grupa do 14 godina (oko 41%), koja sa grupom mladih od 15-24 godina (21%) čini ukupno 62% romske populacije. Samo 4% Roma pripada starosnoj grupi preko 60 godina.