У медицини, повреде нанете унутрашњим органима.

У животу, повреде нанете егу, поносу и надмености некој особи.

Факултет. Зграда факултета. Професори, доктори наука, будући академци. И наравно Он, брисач клозета. Его, велики его, сви долазе њему на ноге, сви му се јављају. Картица са именом и презименом јасно истакнута, да сви виде, ко не види, и огреши се о његово величанство, ризикује забрану, неће пишати и срати док је он на челу такве установе каква је клоња.
Острашћен брисањем туђих гована да не види да је у истим до гуше, прелива, а њему лепо, ни сам не зна зашто. Цео свет гледа кроз призму фекалија и чини да све изгледа ружичасто и миришљаво.
Једног дана поставе машину која ће сама брисати клозет, он више није био потребан. Захвалили су му се на сарадњи, раздужио картицу и док је одлазио нико од људи са факултета га није познавао, ипак га знају само из клоње..а он се осећао тако, тако посрано.

Емоционално празна особа, поремећеног система вредности, љуштура која хода, свесна своје небитности спас тражи увлачећи се у задњице веома дубоко, зато што што јој то пружа осећај лажне сигурности. А и топло је.

Оксиморон. Нужно зло. Стега модерног друштва и гушење исконског и здравог хумора зарад приклањања фарси створеној од особа, празних духом, надређених вама.