U medicini, povrede nanete unutrašnjim organima.
U životu, povrede nanete egu, ponosu i nadmenosti nekoj osobi.
-Ljudi, je l' dolazi Stefan na premijeru predstave?
-Ne, doživeo je unutrašnje povrede.
-Imao udes, šta??
-Ne, kolege mu rekle u lice da očajno glumi!
Fakultet. Zgrada fakulteta. Profesori, doktori nauka, budući akademci. I naravno On, brisač klozeta. Ego, veliki ego, svi dolaze njemu na noge, svi mu se javljaju. Kartica sa imenom i prezimenom jasno istaknuta, da svi vide, ko ne vidi, i ogreši se o njegovo veličanstvo, rizikuje zabranu, neće pišati i srati dok je on na čelu takve ustanove kakva je klonja.
Ostrašćen brisanjem tuđih govana da ne vidi da je u istim do guše, preliva, a njemu lepo, ni sam ne zna zašto. Ceo svet gleda kroz prizmu fekalija i čini da sve izgleda ružičasto i mirišljavo.
Jednog dana postave mašinu koja će sama brisati klozet, on više nije bio potreban. Zahvalili su mu se na saradnji, razdužio karticu i dok je odlazio niko od ljudi sa fakulteta ga nije poznavao, ipak ga znaju samo iz klonje..a on se osećao tako, tako posrano.
Emocionalno prazna osoba, poremećenog sistema vrednosti, ljuštura koja hoda, svesna svoje nebitnosti spas traži uvlačeći se u zadnjice veoma duboko, zato što što joj to pruža osećaj lažne sigurnosti. A i toplo je.
-Hahahahaha, kako dobar vic, oduševio si me, pa ovo je genijalno, trbalo bi da ti neki časopis to objavi, ti si ono, naj, mislim, naj naj naj. +
-Molim? To nije vic, Ruža je moja majka i stvarno ima problema sa šuljevima.
Oksimoron. Nužno zlo. Stega modernog društva i gušenje iskonskog i zdravog humora zarad priklanjanja farsi stvorenoj od osoba, praznih duhom, nadređenih vama.
-Šefe, uradio sam stručnu analizu i projekat kojim spašavamo našu firmu i zapošljene.
-Šta ti smišljaš, ja sam šef, ja znam, ja jebem, ti si glup, moje ideje će biti prihvaćene a tebi sledi otkaz..jer ti si..ti si...glupljak!
-Jao šefe, glupljak...hahahahahahah, izvinite što postojim, ja sam ljiga a vaš humor je neprevaziđen. +