Nekada probrana srž svakog grada, a danas skupina polupanih klinaca i propalih matoraca koji nisu sposobni da sebi obezbede bolji posao, pa uzeli da taksiraju s nekom 20 godina starom krntijom. Sve u svemu paraziti, lenčuge, i to često nepošteni i bahati. Svaka čast izuzecima.
Primer 1 Tebra 1: Ej tebra, ima da iscimam onog mog drugara u taksiju da me ubaci da vozim ćaletovim Focusom. Tebra 2: Da bre tebra, to ti je full priča, zaradiš 3 soma minimum danas, boli te tuki, navataš nekad neku cavu... Tebra 1: Ma da tebra, šta ja imam nekom klošaru da ustajem u šest ujutru da mu idem na posao, ustanem kad ja hoću, radim kad hoću, kad nema vožnja mogu u kladžu, ma super priča tebra.
Primer 2 Taksista: Evo stigli smo staramajko, jel možete sami taj ceger da iznesete? Baba s pijace: Ma mogu. Nego da platim ja tebi koliko sam dužna. Taksista: Pa ajde, nek bude kolko daš. Baba s pijace (daje mu 500rsd): Jel dosta sinko? Taksista: Maajde bre baba, s tolko stoji u autobus, malo bre to! Baba s pijace (daje još 200rsd): Jel sad dobro? Taksista: E sad je bolje. Nego ajde, požurite s taj ceger da stignem do stanice pre autobusa, da uvatim nekog po ceni karte! Baba s pijace (kroz zube): Sad sam ti sela u kola i nikad više...
Dodatni tekst autora: Paradoksalno je da taksisti ne plaćaju porez (pritom naplaćuju koliko hoću), a čim im se pomene da mora da imaju fiskalnu kasu, odma blokiraju gradove i pojeo vuk magarca, a jedan seljak koji proizvodi hranu, plaća nebrojene poreze i doprinose, država mu kroji cene proizvoda, ,,gospoda,, ga psuje i pljuje kad ne da nešto za džabe, a on jadan čuti i trpi jer je već navikao na jebačinu od jutra do mraka.
Mera za snagu kod traktora, kamiona, freza i ostalih poljoprivrednih i teretnih vozila. Najtačnije se izračuna ukoliko su prisutni sledeći činioci: strmina i dužina brda, deklarisana snaga mašine, teret koji mašina poteže, stepen prenosa menjača i nivo stiskanja pedale gasa (kod nekih traktora je ručica gasa). U ravnijim krajevima se može koristiti breg, a negde i izlaz iz dvorišta.
Negde u Centralnoj Srbiji ispred seoske zadruge Branimir: Onomad sam brao kuruze, napuni dve prikolice: jebemliti život, prvom sam izvukao na pola gasa sa Fergusona na Binovački Breg. Ljubiša: Maajde bre Brano, ja to sa mog Petaka izvučem na Topličko Brdo. Dragan: A ja sam onomad smog Fapa... Branimir: Aj ne seri Draganče, ne moš diziđeš iz avlije a da ti se ne ugasi.
Izraz koji se koristi da se opiše kolega krivinaš na poslu.
Šefica: Tomo, idi kaži Ivanu da izbaci smeće i oplakne kantu. Toma: Bi ja Šefice, nego neznam gde je. Šefica: Kako bre neznaš. Pa sad je bio tu. Toma: Pa bio je, raduckao kao nešto, onda šetao pantalone unaokolo pola sata i izgubio se negde.
Ukoliko se nalazi na spoljnim zidovima kuće , obično služi za skladištenje sitnica koje se koriste po dvorištu ili drugde , a ukoliko je unutar kuće u njemu stoje ključevi i slično.
Otac: Draganee! Majku li ti majčinu, de su mi vinogradske makaze iz strujomera? Dragan: Otkud znam ćale. Pitaj babu. Otac: Mamooo! Mamooooo! Baba: Šta se dereš biku jedan? Otac: De su mi makaze iz strujomera? Baba: E moj sinko. I mene nestalo seme za duleci što sam ga metla unutar da se suši. Izgleda ćorno onaj lopov iz EPS-a kad dolazio da upisuje struju. I Draginja mi rekla da joj ukr'o ona nastavak za baštensko crevo. Otac: Dragane, sledeći put kad ga vidiš pušćaj Džonija, seme li mu lopvsko.
Nakon sahrane, tokom večere, fraza koju rodbina i prijatelji pokojnika koriste da opišu ništavnost čoveka u vremenu i prostoru.
Živorad: E moj Milutine (uzdah). Umr'o naš Ljubiša ko da nikad' nije ni postoj'o. Milutin: Jeste moooj Živorade. Vidiš šta ti je čovek? Danas jeste sutra nije (prosipa malo rakije na pod).
Ukras žena starijih od 60 godina u srpskim selima gde se tradicija uveliko poštuje. Različite marame su za različite prilike. Npr. crne su za sahrane, svetle su za kod doktora, bele su za njivu (odbijaju sunce), sivkaste za po dvorište, a šarene su za pijac.
Mala Marica se priprema za školsku predstavu ,,Crvenkapa i vuk,,. Pošto joj fali odgovarajući kostim, dolazi kod svoje bake. Marica: Bako, jel hoćeš da mi daš tvoju crvenu maramu, treba mi sutra za predstavu? Baka: U sine, pa gde baš tu. Jel znaš da idemo u subotu kod kuma i kumice na svadbu. Ti da baba onu crnu, valjda neće da mi treba skoro. Marica: Ali baba, glumim Crvenkapu, šta ću sa crnom maramom. Baka: U lebarnik mu! Ti dam onda onu dedinu košulju u koju cepa drva. Jes da je na tufne, al se ne vidi od daleko.
Na slavama, svadbama, ručkovima i ostalim svečanostima, parče hleba koje stoji na vrhu korpe s hlebom, ali kako se ručak privodi kraju ono završava na dnu.
