- E tebra, sinoć sam gled'o na fejsu slike one nove Šonetove ribe... mala je čista desetka, a ima i lepo lice... Nego koj' joj je kurac pa češlja kosu napred, nema ni jednu asul sliku da joj se vidi celo lice, na svakoj leva polovina prekrivena kosom!
- Ma bre kaže Šone, na levom obrazu joj rastu neke čekinje, čvršce nego njegova brada, i ne može nikako da ih skloni, ako ih obrije narastu za dva sata... Al' boli ga kurac, neće da je ženi.

- E, koji ti je onaj kauboj što si se slikao sa njim u Zrenjaninu? Šta mu znači da nosi maramu preko pola lica, samo mu se oči i čelo vide?! Je l' se tripuje da je na Divljem zapadu ili šta!?
- Ma ne tripuje se... nego kad bio mali pitbul mu pojeo pola lica, pa dok navatali životinju ona već svarila obraz tako da nisu mogli da mu ga prišiju nazad.. I sad lik ima rupu na obrazu, sve mu se vide kutnjaci, pa nosi maramu da se ljudi ne bi zgražavali.

Ulazim u kuću izatičem ćala kako krpi sandalu koja mu je pukla.
- Vidi što si to dobro uradio, odlična šara. Od tebe bi još mog'o da bude modni dizajner, ćale. Tad bi imao gomilu love i ne bi mor'o stalno da se žališ.
- More, marš u pizdu materinu!!! Još ti se naš'o da me zajebavaš, malo mi je mojih muka........

Veliko društvo u kafiću. Tu je i protagonista zvani Buki. Neko se sa devojkom izdvoji i krene ka veceu.
- Gde odoše ovi? - zapita Buki
- Verovatno je devojci loše. Ode čovek da joj pomogne.
- Što ne reče odmah da idu da se jebu, nego tu uvijaš!
- Bravo za tebe, baš znaš da nađeš pravu reč.
-----------------------------------------------
Sedite za stolom i jedete i usput komentarišete događaje u Libiji. Do stola dođe Buki i par sekundi sluša o čemu je reč.
- Da, tamo je stvarno strašno.
- U pravu si. Jebote da čuješ šta sam video! Bomba raznela neke Libijce. Da vidiš, svi u komadima! Jednom otkinuta noga, stavili je preko njega A svuda krv, strava, čoveče! - oduševio se Buki i nastavlja sve tako.
Odjednom jedan skoči od stola i zaždi ka veceu.
- Šta mu bi, čoveče?- pita Buki
- Je l si ti zdrav? Šta mu bi!? Pričaš o raskomadanim Libijcima dok mi jedemo! Baš znaš da nađeš pravi izraz u pravo vreme! Nosi se dalje od ovog stola da te moje oči ne vide!!!

Žika: A bre Miko, jel vidis da se ona grupica onih obučenih ko šišmiši stalno sastaje u onom kafiću? Tu mi je nešto sumnjivo? Ko zna šta smeraju!

Mika: Ama dečica se glupiraju, mladi ko mladi!

Žika: Ma bre, pusti ti to! I ja sam bio mlad, al nisam se oblačio u crno, ko da sam ne daj Bože u žalosti! To ti je neka zavera, ima nekih strašnih sekti, evo baš juče sam pročitao u novinama ........

Da se Dambldor nije pojavio u sedmom delu Hari Potera i razvezao Gordijev čvor, iako je bio na onom svetu, knjiga bi bila sranje. Iako priznaje da je pogrešio, svojim postupcima dokazuje suprotno, da je toliko superioran da čak sa onog sveta vuče sve konce.

Gandalf je još samo jedna potvrda da Smrt mora svojski da se potrudi da se dočepa ovih likova. Kad svi misle da je mrtav, Gandalf ustaje iz rudnika Morije „jači nego ikad“. I još postaje Beli!

Bez Melkijadesa Markes bi me totalno smorio sa svojim Hose Arkadijama, Aurelijanima Buendijama da bih pomislio da su najstarijeg člana porodice pojeli mravi a najmlađi umro vezan za krušku. I još me naveo da se zainteresujem za sanskrit. Naravno, i on posle smrti mora ponekad da poseti svoj sobičak.

Nastavnica piše na tabli. Neko gađa papirom tablu i za centimetar promaši nastavnicu.
- Onaj koji je to uradio neka odmah ustane. Stanko, jel si ti gađao? Došlo je iz tvog pravca.
Stanko: Šta ja!?! Nisam, majke mi!
Zajebant: Ne bi on to, nastanice, dobar je on.
Nastavnica: Odakle znaš ti? Jel si mu ti drveni advokat? Ili si možda ti gađao.
Zajebant: Ma neeee, ne bih ni ja to. A i došlo je iz tog tamo pravca, sami ste rekli.

Cuki i Peki se vraćaju kući u 3 ujutru, nigde žive duše. Kad se približe Cukijevoj kući Cuki ugleda neki nepoznati auto, ganc novi merdža, parkiran na 10 metara od ulaza u zgradu.
C: Uuu, vidi ova kolca. Baš me zanima čija su? Vadi britve da obradimo limariju!
P: Jel’ s’ ti normalan!? Ko zna čije je to! A i šta da ga sečem, radije bi da maštam da ja imam ovakav.
C: ’Ko nećeš da pomogneš briši kući, sam ću ja ovo da završim.

Jutro je, Cukija budi ćaletova dreka, koji urla i juri po stanu ko sumanut. Dolazi u Cukijevu sobu i još s vrata se dere:
- Ustaj lenštino, neko nam izgrebao nova kola koja sam juče kupio! Ti si sinoć doš’o kasno, jel si video nešto?

Matematičarka: Deco, gimnazija nije laka škola, vi ste to morali da znate kada ste je upisivali. Morate da učite, ako ste hteli da se švrćkate, što niste upisali zanat. Ali u gimnaziji se mnogo radi, i mnogo mora da se zna. Ja tu ništa ne mogu da vam pomognem, samo mogu da vam kažem nosite se.

Dve sekunde vlada tajac jer onima koji su zaista slušali šta je profka smarala treba vremena da ono što su upravo čuli stigne do kore velikog mozga, a i teško je poverovati da profesor može da odvali takvo nešto. A zatim sledi prava eksplozija:

HAHAHAHAHAHA
HIHIHIHIHIHIHIHI
HOHOHOHOHOHO

I oni koji nisu čuli o čemu se radi počinju da se smeju poneseni opštom atmosferom. Matematičarka pokušava da shvati šta se upravo desilo i da umiri razred i kad joj to uspe sledi pitanje nekog kog je smeh probudio:
- A šta je to bilo?
Zatim sledi još jedan talas smeha, ovaj put malo manjeg inteziteta.

A sve to zbog homonimnog značenja jednog glagola. Ah, ta divna idiosinkrazija!

Idete sa ortakom ulicom i iza ugla se začuje veoma prepoznatljivi zvuk saobraćajke (uglavnom zahvaljujući američkim filmovima je prepoznatljiv). Potrčite da vidite šta se dešava i vidite da su kola udarila nekog tipa. On leži na zemlji i previja se od bolova a krv šiklja k’o islandski gejziri. Negovo sneg belo odelo već je natopljeno krvlju i postaje skerletno crveno. Onda odjednom vaš ortak počne da se cepa od smeha.

- Je l’ s’ ti normalan, čovek umire, a ti se smeješ! Prekini budalo, vidi kako nas gledaju ljudi.

Međutim ortak nastavlja da se previja od smeha.

- Alo, bre! Šta ti je?
- Hahahaha.....hihihihi..... vidi mu cipele.... hohoohoho.....vidi kako je uskladio boje.....hahahha..... crvene cipele.... hehehehehe..... KAPIRAŠ? CRVENE!!!!....HAHAHAHA

Sad već gomila i ne posmatra onog što na asfaltu peva poslednju odu životu, nego svi gledaju ortaka i tebe i misle „kakve su ovo psihopate?“ ili jebem li ga šta. Kada shvatiš da je ortak beznadežan slučaj izgubiš se odatle i ostaviš hitnoj kad dođe da pokupi telo nesrećnika, pošto će do tad da bude sigurno mrtav, i da bar budu od neke pomoći i daju ortaku jednu injekciju bensedina.

1 - bices lose je*ban
2 - nabijem ti ga ja
3 - je*emo te mi
4 - na ku*cu se provetri
.....itd
Svasta se tu nadje

Ovakvi momenti su česti u horor filmovima ali i u akcionim, takođe. Prisutni su i u SF filmovima kao i u onim sa tematikom nadrealizma.

Takva je scena kada Antony Perkins u filmu Psycho ubija Veru Miles. Ili Linčovski momenat.

Kada Herkul Poaro okupi sve potencijalne osumnjičene i počne da navodi redom dokaze koji bi redom optužili svakog od okupljenih i kaže : Ali naravno to niste bili vi.
Tada ta osoba oseti veliko olakšanje jer bi s obzirom na englesko pravosuđe u to vreme sigurno završila na stolici ili u boljem slučaju na doživotnoj.
A tek posle toga sledi otkrivanje stvarnog krivca.

Tip dolazi na šalter, potrebna su mu samo 2 pečata da završi sa dokumentima. Nasmejana službenica kaže: Ne brinite, gospodine, to će trajati samo 5 minuta.

Posle sat vremena tip i dalje sedi u čekaonici.

Prema pravilu što brže neki dokument može da se overi u teoriji, to je više vremena potrebno u praksi.