Rade nenormalno mnogo, ne stignu ni pošteno da se naspavaju, jedu, žive i funkcionisu normalno. Posle dežurstva izgledaju kao zombiji. U vugla su opičeni do bola usled robovskog rada i ne znaju više ni da sklope prostu proširenu rečenicu. Čim se završi duga smena i dežurstvo oni su psi pušteni s lanca. Skupljaju žene s nogu, s ulice, koja hoće hoće, koja neće ima da hoće. Vole da popiju mnogo. Vikendom vode razuzdan zivot, pun seksa, alkohola, rok svirki. Na sve liče samo ne na akademske građane kad se dobro odvale.

To je jedan od prvih ispita zrelosti i prelomni trenutak za dvoje ljudi koji su u vezi da se uoci ko je gazda. Mada lepo bi bilo da oboje imaju smisla za organizaciju. Onaj koji je nezreliji i raskalašniji će odgovornijeg i stabilnijeg da ubija u pojam.

Iznerviraš se iz nekog jakog razloga, a onda počinješ da psuješ državu, da razmišljaš kako da je sjebeš, nabijaš na kurac sve, svašta i svakoga, svi mogu da ti se sagnu nek gore u sumporu i smoli, razmišljaš o anarhiji, pičkaraš sve, svakog i svašta, onda doďeš kući, upališ TV, pičkaraš sve što vidiš...

Glupa iluzija! Vecini ljudi je teško da priznaju svoje nedostatke, fobije i komplekse i teško im je da se s njima sami izbore, pa su stalno u potrazi za drugom polovinom koja će sve to nadomestiti, našminkati ili potpuno odstraniti. Linija manjeg otpora. Ako već gledamo kroz ružičaste naočare te polovine, četvrtine i ostalu karoseriju, ono dođe nam pola, a na kraju ode i to pola i još pola od nas. Pa, hajde romatičari da se cepamo i rasipamo na delove! Na kraju sve te naše polovine koje smo imali u životu kad skupimo sve zajedno ne vrede ni pola čoveka!

U ovoj jebenoj državi da bi pozvao miliciju moras da imas jaka muda i da se ne plašiš osvete onog kojeg si prijavio. Zato mnogi ne zovu miliciju jer misle da je to samoubistvo. U normalnim zemljama zna se šta je dužnost policajca i sasvim je prirodno da imaju minimum 1000 poziva na dan, a u ovom našem velegradu jedva da na dan ima 10 poziva. I kako onda da se osećaš bezbedno na svakom ćošku?! Što se mi više plašimo odmazdi to će više biti svakakvih ljudi koji će da rade svašta jer im se može!
!!

Sarkastična primedba ženske osobe upućena muškoj kada se ovaj vadi da je uzrok lošeg seksa to što je on sat ranije izdrkao.
Bolje da je ćutao!

Jedino za nju još naš narod nije našao krivca.

Verovatno da većina ima ovakav primerak komšije u svom komšiluku. Bradat ko Četnik, krupan, maljav, nosi pantalone na tregere bez majice, non stop je umazan nekim uljem i ruke i džepovi su mu puni alata, naročito šrafcigera i čekića. Ima glas kao da je s planine sišao. Uglavnom neki automehaničar ili zidar. Jeste malo nervozan i hoće da se bije, ali je lik gotiva uglavnom. Sve ga žene zovu za istovaranje uglja, popravke po kući, cepanje drva. Kad treba tu je da uleti sa čekićem da se pobije. Ne jebe živu silu. U punom smislu te reči je PREGRMEO život.

Sve je više klubova u glavnom gradu koji dopuštaju nakurčenim maloletnicima da uđu bez provere lične karte i pošto je odziv veliki programi i politika se prilagođavaju njihovim (nerealnim) potrebama i kompleksima. Tamo jedva da ima punoletnih lica, osim likova iz obezbeđenja. Ima svega tamo droge, alkohola, seksa, seks skandala, maloletničke prostitucije... Na šta one klinke liče, to je pravi užas, tri kile pudera, sveže prepečena koža kao da su izašle ne iz solarijuma već iz rudnika uglja, predugi nokti (dok se njišu i igraju ruke mi deluju kao cirklular), krejon ili lajner oko glave i to obavezno... Pravo iz frizerskog salona, ispeglane, sređene, namirisane na kraju zurke izgledaju kao zombiji od kojih pola iskašljava spermu i povraća gde stigne i smrde na sve i svašta. Da budu na nivou (kobajagi) puše one slim čačkalice i mlataraju s njima u vazduhu taman da ti izbiju oko, kad im ponestane cigara i kad se ogrebu o ceo klub i ispuše sve i svašta, obavezno odu u WC i spuštaju se na kolena na uveliko zapišan i ispovraćan pod. To im je u stvari velika puš pauza.