Dobar i lud
У Србији је од давнина познато да су ове две појаве у блиској родовској, крвној вези. Браћа рођена. Обично се сећамо ових речи кад нас неко добрано зајебе, па се вадимо на сопствено поштење и доброту.
Старамајка: ма он је на леба да га мажеш, он сам од себе никада не би ни пио, ни коцкао, нити се дрогир'о него друштво то његово... Шта да ради мука кад н'уме д'одбије човека, ето кад је добар - а добар и луд су браћа рођена, љуби га мајка.
Снајка: ма шта ми рече...
ribe polovnjače i tipovi s mamuzama
Овај израз се појавио у другој половини 90-их , а означавао је кафану, локал или клуб на лошем гласу, премда се тих година мало која кафана могла похвалити бог зна каквим ентеријером или пруженим услугама (мо'ш да се облочеш к'о свиња где год да се нађеш, за мање-више исте паре), постојала су нека неписана правила где се каква екипа окупља.
А (држећи се за патос): Брате, ајмо на још по једно па кући...
Б (придржавајући дрво): Иииидемо матори ееево га "Чеп" изгледа да ради ....
А : уууу немој бре... рибе половњаче и типови с мамузама, бежи одатле....