
Не постоји тамо нико сличан. Код нас је врло специфична ситуација... одувек била.
Талентовано глупог и ја позивам да да објашњење.
Претпостављам да је у питању провокација (нажалост успела) и да нам се сада смеје :) а уколико није онда само могу да констатујем да је толика необавештеност забрињавајућа.

Мали прсте, молим Вас, не будите неозбиљни. О поменутом се можете информисати на следећој страни:
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BD_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8Напоменуо бих да је поменути, како стоји на наведеној страници Википедије, писац, есејиста и песник па према томе није најпозванији да говори о овом питању.
Није немогуће да је поменути заиста веровао да Исус Христос није историјска личност али исто тако можемо веровати да није био упознат са свим историјским чињеницама (доказима) у вези са тим.

Моје речи упућене Малом прсту су се односиле на следеће:
"Sto se primate odmah, samo se zezamo sa likovima iz maste. Sledece je "Vini pu u grobarskom duksu" i "vila raviojla na rorsulama"."
Нисам препознао ниједну фразу у датом цитату. Уколико је има, не замерите.
Што се осталога тиче, не бих се упуштао у даљу расправу. Оставимо читаоцима да сами процене да ли има везе или је безвезе.

Заиста ћемо у историји у односу на целокупну популацију Земље наћи мало оних који су прихватили Библијског Бога онаквог какав Јесте.
Али то не треба да брине већ треба да радује сваког човека што таквих (светитеља) уопште и има јер није Истина и Правда у броју већ у пуноћи.
Што се осталога тиче, први који је одбио да безусловно поверује јесте Апостол Тома. Томино неверовање заиста јесте здраво неверовање.
Безумником можемо назвати онога који без икаквог оправдања верује некоме, или нечему.
Подсетићу, Апостол Тома је тражио да "додирне" ране Христове.Заиста постоји оправдан разлог због кога верни учествују у богослужењу.

Добро је питање: "Шта чини некога православним или јеретиком?"
Из горе наведеног текста св. Јована Шангајског издвајам и следеће:
" Истинско слављење Бога, могуће је само онда када човек исправно верује и изражава своју истинску веру у речима и делима. Према томе, истинско хришћанство и само оно, може бити названо „право-слављењем“ (орто-доксија)."Скрену бих пажњу на речи које употребљава Свети: "Истинско, исправно, истинску, истинско, право".
Христос=Истина=Бог
Мислим да ће овај текст Светога у многоме допринети бољем разумевању теме на коју расправљамо а која је јако сложена.

Опрости али део "dakle mi ljudi pokazujemo bozija dela ili ona koja to nisu, a ne samo da u ime boga ili nekih proroka kako god, radimo odredjene stvari kojima odna pripisujemo moralnu vrednost." ми делује јако конфузно.
Направићу малу дигресију.
Треба распознавати православне вернике и географске православце.
Св. Јован Шангајски је говорио:
"...На исти начин је Хришћанин, у строгом смилу те речи, само онај који исповеда истинско учење Христа и живи у складу са њим."Дакле, није исто рођењем припасти одређеној верској заједници и истински живети по вери коју исповедате.
Говорим ово јер је за некога ко је написао горње редове је јако смела тврдња "ја сам православан".

Управо због тога што је прозвао све хришћане, а није оградио, ја и протестујем. Јер заиста православни немају пуно везе са Крсташким ратовима.
Што се тиче виђења Исуса Хриса као сина божијег који није Бог могу рећи само да то није учење Православне Цркве.
Не бих се упуштао у даљу расправу по том питању јер је довољно прочитати Никејси символ вере ("верују") који се чита на свакој Литургији и информисати се о томе.
