Fraza koja se najčešće čuje prilikom igranja malog fudbala na neograđenom terenu, nakon što neki drvoseča šutne loptu iz sve snage tako da ista odleti u tri lepe. Ovu rečenicu izgovara mića koji mora da ide po loptu (uglavnom onaj što je šutnuo, jer nikom drugom ne pada na pamet) nakon duževremenskog trčanja po terenu, u nadi da ce skratiti naporan put što je moguće vise tako što će uposliti nasumičnog prolaznika kako ne bi morao da istrči preostalih 7 metara koji ga dele od cilja. Ova fraza je najčešće propraćena prostim hvala.

Moderna verzija potvrdne reči DA. Služi da istakne da si šmeker (iako to nisi).

Kratak siže: u početku Gabrijela živi u štali, nema jednu nogu, gluva je, slepa, nepismena i siromašna. Nema za hranu pa mora da jede šljunak.
Posle 100 epizoda Gabrijela i vidi i čuje. U 120-toj epizodi izraste joj noga. U 150-toj epizodi postaje direktor banke.
U 250-toj epizodi dobija napad slepog creva, svi muskarci u seriji plaču. U 300-toj epizodi saznaje da ima oca, brata, majku, očuha, jetvru i svekrvu, i da su svi oni veoma bogati te je samim tim i ona bogata naslednica. Svi muskarci u seriji plaču. U 312-toj epizodi saznaje da joj je otac sam sebi brat blizanac a da joj je majka umrla čim se rodila. Svi plaču, naročito se u tome ističu muški likovi.
Dve epizode kasnije banka koju vodi bankrotira, svi je mrze, ona plače, svi u seriji plaču. Plače i režiser i scenarista i koscenarista.
Ta epopeja traje cirka 20 epizoda.
U 340 epizodi vraća se do štale u kojoj se rodila i tamo joj gatara kaže da ce imati sreće u životu. Plače Gabrijela, plače gatara, plaču svi muskarci u seriji, plače moja baba koja prati tu seriju, plačem i ja jer je Gabrijelu konačno krenulo.
Na kraju, posle 500 epizoda proročanstvo se ispuni, moja baba počinje da prati drugu špansku seriju u kojoj, na početku, Lusinda živi u štali, nema jednu nogu, gluva je i slepa...