Negde oko ponoći na železničkoj stanici, auto sa zatamljenim staklima, izbačene ruke kroz prozor i čuje se neki gegsta rep.

-Motika brate aj promeni pesmu keve ti, dobiću sifilis mozga od ovih indijanaca.
-Gađiglo bre Električar, mojne ti isečem fazu pa da kevi ideš razrok.
-E ako si mi reko, kalamunjo naduvana, kad vidim drotove ima da te prodam u naduvano roblje! I gde je ovaj Džankan, čekamo ga već lapo čuke, ako nam dođu spajdermeni jebaću ga u rč!.

U tom trenutku iz raspalog obrenovačkog busa izlazi legenda srpskog slenga i nosi karton vinjaka u rukama.

-Ne seri da je poneo i nešto za cirku?! Ovaj je puko, keve mi Nevenke! Ajde bem te pijana, kao da si krenuo na svoju saranu!
-Alo mojne vičeš na mene, morao sam neke Moldavke da ukrcam na bus za Budimpeštu.
-Ma boli tebe patka ti si jebo ceo dan, a ja sa ovim pajdomanom obilazim sve lerdije od Žarkova do Žagubice, travu sam zadnji put vido na Marakani kad je Zvezda ušla u Ligu Šampiona!
-Ne seri nego šibaj pozadi i drži ovaj vinjau!
-Oću kako da ne, oćeš i da ti popušim usput...

I dok su se banderaš i Džankan svađali ko dva klinca oko korneta, Motika je pripalio džokavac i dao mu ga po gasu. Dok si reko buksna eto naših putnika na Pančevcu. Kad ja tamo ono međutim... Neka baba se u busu pošibala sa vozačem, jer je u cegeru nosila mrtve četnke pa je bus napravio kolonu od mosta do granice sa Albanijom. Posle pola sata Džankan završava sa poslednjom flašom vinjaka i pali skajp da se čuje sa Frenkijem i Tulumom, jer su ugovorili neke rave za vikend kod Frenkija u stanu. Znači nemam pojma gde nađe net na sred Pančevca, ali znam da je Motika posle treće buksne počeo da priča sa jelkicom na retrovizoru o uticaju globalnog zagrevanja na parenje člankovitih glista. Električar je naravno izašao iz zadimljenih kola i krenuo prema pandurima da vidi šta se dešava. Ha prepoznao je pandura, neki Džemalov ortak koji ga je dovozio kući posle bančenja preko mosta.

-Jel bre Palica kakav je ovo krkljanac?
-Ma stoka bre, potukli se oko kila smrdljivog luka. Gde si ti pošao?
-Ma mi pošli preko kod baba Radojke, ali izgleda da ćemo morati na skelu.
-E aj prođite vi, reći ću ovima pajvanima da ste iz Crvenog krsta.
-Tebra imaš vops za ovo, samo ako mi je šofer još na zemlji...

-Motinjo pali taj krš i pravac Borča plantaže!
-Fala kurcu, nestalo mi rizle pa sam počeo da rolam u ove tvoje novine.
-Šipu Rac to mi je diplomski džankosu jedan! Šta sad da nosim pred komisiju, gajbu vinjaka i Evertonov dres jebem vas falične!

Diže se rampa ko Mandingov palamar kad vidi sitnu Azijatkinju sa tetovažom na leđima i pičkom ispoliranom Fa proizvodima na bazi meda i kavurme od Patagonijskog jazavca.
Pred kapijom deda puši neki skank i razgovara sa komšijom, nije nas ni izvalio kad smo ušli. Na vratima baba Radojka kuka na sav glas kako se gudra nije primila i kako je Džemal otišao u blokove da traži novi zeleniš. Pošto smo se mi smorili kao turski šofer na Labudovom jezeru, seli smo u kola i pravac blokovi. Kako smo prešli Pančevac ja i dalje ne znam, ali onaj skank što smo našli pod sedištem je bio TAMAN.

"Znači ne znaš gde mi je češalj?!
A znaš da drndaš kompjuter po celi dan, to dobro znaš..!"

- Šta bi Radovane? Cela firma odzvanja od dreke iz dišinog ofisa, a ti k’o posran golub.
- Uhhh, za dlaku da budemo bivše kolege. Nakrpio me gazda što visim na Vuki po ceo dan, umalo nisam dobio otkaz! Jebala me Vuka, da me jebala...

Пера: "Е, синак, је л' знао нешто Марко синоћ на фудбалу?"
Лаза: "Ма матори, није се видео... Бора га стисао од самог почетка.... дечко га буквално "ставио у џеп"!!!"