Izrazito snažno osećanje straha povezano sa situacijom ponovnog pronalaženja dlake neidentifikovane osobe u hrani kupljenoj u obližnjoj pekari.

Pojava koja može brže da ubije erekciju od iznenađujućeg saznanja da riba koju si pokupio u klubu ima veći palamar od tebe.

Jedino društvo u kojem te cene ako umreš.

Kada te protivnik u teniskom meču toliko nervira, i tolika je ljiga, da po završetku meča umesto da mu na mreži pružiš ruku ti mu serviraš jedan "ljuti" lakat pravo u facu. Možeš forhendom - što je postupak kada ga zvekneš s desna na levo podlakticom, ili bekhendom - nadlaktica s kontra strane. Istraživanja pokazuju da je prvi način skoro siguran viner.

Iskusan način da se na autobuskoj stanici priđe devojci koja ti se svidela dok zajedno čekate prevoz.

Najbrži i najlakši način da se u grupi ortaka utvrdi ko ga najviše "baca".

Oni postoje. Među nama su. I to niko drugi nego – studenti!

Ali… Radi se o posebnoj vrsti studenata. O studentima „korisnicima“ čitaonica. Konkretno, to su oni koji dođu u čitaonicu, ostave svoje stvari – i odu. I jednostavno ih više nema. I tu sada niko drugi ne može da sedne. Na stolu su uredno postavljene knjige, sveske i pribor za pisanje, ali njih nema. Samo zvrlji prazno mesto na kojem se savršeno može zamisliti živa i učeća osoba. Ali nje nema… Tu je samo praznina. Duh. Duh koji sedi i čita. Dok njegovo telo tamo negde ispija kafu i bezbrižno toroče o koječemu, on sedi i čuva mu mesto. A ti, otelotvoren i živ, stojiš tu i gledaš, i nemaš gde da sedneš.

Duha ne možeš da zamoliš da se pomeri, jer ga nema, ne možeš da sedneš na to mesto, jer ipak su tu te knjige koje kao da neko čita. Ostaje ti da se smoriš, da se nerviraš, da popizdiš. Možeš da počneš da se svađaš sa njima, ali uzalud… Samo će da ćute.

I na kraju, kada te slomi paradoksalnost cele situacije, i ti ćeš, iznemogao, da ostaviš svoje stvari na jedinom slobodnom mestu u čitaonici (sa stolicom s tri noge) koje si upravo primetio, i polako ćeš izaći napolje… na pljugu, da se smiriš… A ironija će doći po svoje, jer će konačno, i iza tebe da ostane – samo duh.

Osoba koja u busu uvek sedi samo zato što je stara.

Izraz koji može da se odnosi na studentski dom, park u centru Beograda, a u glavama inspirisanih pojedinaca i na rashladni uređaj.

Lik koji je toliko dlakav da može da ima perut i na grudima i na leđima. Jedan od onih kojima dlake vire i ispod majice oko vrata, a baš se uz tebe nagurao u prevozu. Njegovi odlasci u prirodu na kampovanje su samostalno odgovorni za mit o Jetiju.

Ortak iz kraja kojem nijedna buksna nije suvišna i uvek može još.