Balkanski špijun sindrom
Јако лош синдром за човекову природу који може довести до катастрофалног краја. Синдром означава убеђеност неке особе у нешто толико да је особа сигурна да је то тако и да не може другачије да буде. Ова појава се јавља у свакавим ситуацијама у стварном животу. Толика убеђеност у нешто да вас просто не занимају туђа мишљења, јер је ваш став и мишљење о томе стопостотно тачно и не може да постоји други начин или теорија која ће вас убедити у супротно.
Пут који дободи до ове појаве је најчешће претераност у размишљању и убеђивању самога себе о некој теорији, неслушање туђих мишљење иако су у потпуности тачна. Говори се да је веома мала граница између лудила и већ поменутог синдрома.
Лек за ову болест још није пронађен, сматра се да је неизлечива. Човек ако себе доведе до овог степена није свестан да му нема назад и не може да му буде боље, већ само горе и горе, па на крају до самог лудила.
Субота вече, твоја девојка је отишла са другарицама на пиће до града. Одмах у теби се јавља овај синдром! Ти помислиш да није са другарицама на пићу, већ са неким друговима и другарицама који лудијају у некој кућној варијанти са алкохолом у рукама. Тог тренутка је зовеш, а она се не јавља, други степен синдрома. Помислиш да је отишла са неким ликом у неку тиху и мрачну собу где могу на миру да се поватају. После пола сата ти звони телефон:
Девојка: '' Е љубави, био ми је телефон у торби, нисам га чула, ја свратила са овима до другарице да седимо мало и гледамо тв, смориле смо се у кафићу...
Ти: ( У себи: како лажеш курво мала, знам ја где си ти отишла, докле више да ме лажеш пичкетино одвратна) '' Добро, добро љубави, ја сам са овима мало напољу, седимо и блејимо ништа посебно. Јави се касније, ћао.''
Пола сата је одавно прошло, улазиш лагано у други сат ишчекивања позива и у трећи степен синдрома. Већ почињеш мало да лудиш и не можеш да се контролишеш. Одмах је окрећеш на телефон.
Ти: '' Е што ме не зовеш јеботе! Јеси ли рекла да ћеш се јавити касније?! Шта има то тамо толико занимљиво да не можеш да ме окренеш на јебених 5 минута!? ''
Девојка: '' Зар се нисмо чули малопре, рекла сам ти где сам и шта радим. ''
Ти: '' Океј, океј, зовем те онда касније, немој да остајеш до касно! ''
Прекидаш везу јер се јавио четврти степен, неподношљивост лажи које слушаш. Одавно си заборавио где си, с ким си и шта радиш. Мозак је потпуно окупиран синдромом '' балканског шпијуна '' , размишљаш и само ствараш слике и кадрове у својој глави о томе шта твоја девојка ради. Прошло је 3 сата од последњег разговора, потпуно си заборавио о чему сте причали малопре и да си рекао да ћеш ти њу да окренеш, стога узимаш телефон и зовеш је, а пети и најгори синдром се појавио!
Ти: '' Је ли бре ти, јебем ли ти матер лажљиву, с ким се сад 'ваташ и љубиш пичка ти материна одвратна!? Докле бре ја више да трпим да ме ти вараш и јебеш са свих страна!? Што ме не зовеш целу ноћ? Где си била, с ким , шта си радила!? Курветино одвратна! ''
Девојка: '' Ти си бре болестан у глави, рекла сам ти да сам са другарицама код Јоване и да гледамо серију саме, знаш да немам кредита јер смо синоћ целу ноћ причали због твоје болести. Изашла сам само на три сата, а ти ми сереш због тога. Рекао си да ћеш да ме зовеш касније и ево, звао си ме. Ја сам одавно дошла кући и легла сам, а ова твоја срања више не могу да трпим јебем ти матер болесну! ''
Прекид везе, а ти управо схваташ да је дошло до већ горе поменутог катастрофалног краја.
Nedostatak mašte za zavšetak priče
Pojava koja se pojavljuje skoro svakodnevno u svakakvim sitaucijama u normalnom životu.
Naime, pričanje priče koja nije toliko uzbidljiva kao finale Zvezda Granda i iščekivanje imena izbačenog od strane Saše Popovića, ali je ta priča isto toliko zanimljiva kao popednevna emisija na RTS2, možeš da je gledaš ako se zagledaš - možeš da je slušaš ako se udubiš u priču.
Recimo. Bleja. Sediš sa ortacima. Pričate. Odjednom bane smor i u vaše društvo. Dominacija smora. Setio si neke interesantne pričice koju bi mogao da ispričaš drugarima da bi ubio novonastali smor. E, sad. Koliko god dugo da pričaš, kad - tad, svi će se udubiti u priču i pažljivo početi da je slušaju. Nemaš srca da iskreno završiš priču sa istinitim krajem da ne bi razočarao auditorijum, već ćeš početi da ubacuješ nebulozne i neistinite priče da bi cela bajka bila što više zanimljivija i zaintrigirajuća.
Nikad Mi Nije Smor Lik: Jaoj, ljudi, kako vi smarate. Što ćutite celo veče? Ajde bacite neku priču. Dajte neke bahanalije da pravimo.
Uvek Mi Je Smor Lik: Ma puši kurac. Izađi napolje.
Uvek Sam Za Akciju Lik: Imam ideju! Ajmo do grada i plašimo babe i da pevamo pesme, A? Uraaa! Mogli bi.
Nikad Mi Nije Smor Lik: Može, može. Aj da ponesemo i kokice i vops, a?
Uvek Mi Je Smor Lik: Odjebite. Smarate.
Uvek Imam Neku Priču Lik: Ma ne lupajte. Sedimo ovde i to je to. Ne bacamo đir večeras. Znate šta mi se sinoć desilo? Dolazim kući, beše pola tri, gladan kao vuk. Ulazim i kujnu. Otvaram frižider. Uzimam neki has, čisto da zavaram glad. Kad samo čujem BUM, BUM, BUM!
Svi u glas: Iiiiii?
Uvek Imam Neku Priču Lik: I komšija sa sedmog kuca na vrata. Ja otvaram. Fazon traži neke alate za mašinu, sjebala mu se. Ja mu dam i zatvorim vrata. (To je to što se u stvari desilo, ništa više).
Svi u glas: I šta se onda desilo?
Uvek Imam Neku Priču Lik: I, brate, opet neko zazvoni. Ja pomislio komšija nešto zaboravio. Kad ono, imam šta da vidim. MARIO BALOTELI!
Svi u glas: Ne seriiiii!? Šta će Baloteli kod tebe, leba ti?
Uvek Imam Neku Priču Lik: Slušaj! Ja bacim italijanski. Dobar dan - dobar dan. Šta ćete vi ovde? Tako i tako. Ostavi mi neku kesu, seo u mečku i ćaola, brate.
Svi u glas: Nemoj da pričaš! Lažeš nas?
Uvek Imam Neku Priču Lik: Da, bre. A slušaj tek ovo. Otvaram kesu. Kad ono imam šta da vidim. Dres od Mančester Sitija. Nove Merkurijal kopačke i tucu od po sto evra.
Svi u glas: Jesteeee?
Uvek Imam Neku Priču Lik: Ma daaaa! I ja ništa. Zapalio pljugu, obukao dres i kopačke, izašao napolje i svi ovacije. Moldavke samo naviru. Ne biste mi verovali! Pojebao sam to veče njih deset!
Svi u glas: Au, brate. Pa ti nisi normalan.