Čovek koji pljuje po svemu što je mejnstrim, komercijalno i opšte poznato u muzičkom svetu. Čitavog života sluša muziku, folderi na kompu su mu ispunjeni redovima i redovima preslušanih i nepreslušanih albuma. Odavno je odbacio ono što većina sluša i poznaje kao relevantno, a kada se u društvu pokrene njegova omiljena tema - tema o muzici, namerno počne da zasipa nedužne ljude bendovima i izvodjačima za koje nije čuo apsolutno niko sem njega samog, tako demonstrirajući sopstveni snobizam i nadmenost. Vremenom, njegova potraga za što nepoznatijim i zakopanijim muzičkim aktima prerasta u pravu maniju, pa ga možemo zateći kako danima sedi za kompjuterom, skidajući tone albuma potpuno nedefinisanih bendova, koji miksuju zvuk škripe automobilskih guma sa gudanjem violončela i prštanjem činela, ili polivaju gluvu sobu vodom dok vrište.

Pumpao je mišiće u teretani od svoje šesnaeste godine. I zato sad izgleda kao Apolon. Bio je djak generacije u osnovnoj, vrlo verovatno i u srednjoj, ili je tu laskavu titulu prepustio nekoj drugarici čisto kako bi pokazao svoje uzvišeno milosrdje. Kad je humor u pitanju, uvek izbacuje najbolju šalu u najboljem trenutku. Kad je muvanje devojaka u pitanju, uvek izbacuje najbolju šalu u najboljem trenutku. Pije alkohol, ali umereno, taman koliko treba. Kad govori, govori umereno, a i politički i verski stavovi su mu uvek umereni. Uvek je kritički nastrojen prema ljudima manje humanim od njega, ali je umereno kritičan - čisto iz straha da ga neko ne doživi kao fanatika. Komentari ostalih vrsta su, naravno, umereni. Sluša moderni pop i klasike rokenrola, ali samo poznatije, mada ume i da se proveseli uz treš narodnjak ako treba, da društvo ne zameri, iako je svestan da društvo njemu nikad ništa ne bi zamerilo. Brižan prema roditeljima, i svojim i tudjim, obziran prema rodbini i penzionerima u komšiluku, pažljiv prema deci. Bebama je posebno naklonjen, štipka ih za obraze uz obavezno "bući bući", kad ih novopečene majke provozaju kolicima kroz park, dok ga novopečene majke nezadovoljne svojim rintajućim muževima požudno gledaju. Studira medicinu,ili ekonomiju, ili pravo. Ima prosek iznad devet i po. Profesori ga vole. Profesorke ga vole. Kolege ga vole. Koleginice ga vole. Rodbina ga voli, i uzima kao primer svojoj manje uspešnoj deci, koja ga ne vole ali se prave da ga vole, jer nedostatak ljubavi prema Idealu znači automatsku ostrakizaciju od strane krvno i društveno relevantnih lica i dobrotvornih donatora na rodjendanima i ponekom slavlju.
Kad udješ u njegovu sobu, sve je na svom mestu. On sakuplja bedževe sa likom Mahatme Gandija i Martina Lutera Kinga, a ponekad ih kači o svoju torbu, čime emituje dodatnu dozu humanosti, za svaki slučaj. Kada jede tortu, jede je veoma pažljivo, a ako parče šlaga odleti na njegov savršeno toniran tepih, on ga pažljivo kupi toalet papirom, zatim nabacuje zrno praška, koje razlaže kapljicom vode, pa strpljivo čeka da se osuši. Čita i knjige, a bogami, i filmove gleda. Ali to su knjige Dena Brauna i Paola Koelja, dok je mehanički iščitane lektire iz srednje već pozaboravljao, mada je tu vikipedija, da se podseti. Filmovi su uvek horori, komedije i blokbasteri novijeg datuma. Ume dobro sa parama. Široke je ruke, ali mu uvek ostane novca u džepu. Učestvovao je na lokalnim i medjunarodnim seminarima koji obradjuju tematiku njegovih studija. Nikada ne rizikuje. Par puta je otišao i u kladionicu, da se ne kaže da nije ispratio trend. Umereno se hrani, a i to što pojede sagori na traci ta trčanje. Ima precizan šut u košarci, ali je i timski igrač, zbog čega ga saigrači iz parka posebno cene. Tinejdžerke ga obožavaju, mašu mu svojim sveže nalakiranim noktima u nadi da će ih primetiti. I on odmahne, uvek odmahne. Kad ode na putovanje, svojima donese suvenire, i mnogo novih fotografija umereno intrigantnog tipa, koje okači na fejsbuk, uz opšte prihvatljiv šaljiv komentar. I svi su oduševljeni.

Očekuje ga svetla budućnost, mada je on već sada živi.

Osoba (starija ili mladja) koja je veoma često lišena neke impozantnije mudrosti i pronicljivosti u tzv. realnom svetu, pa to nadoknadjuje hrpom citata pokupljenih sa interneta, na raznoraznim "biseri-mudrosti.com" sajtovima, trudeći se da pred bulumentom sebi sličnih mediokriteta bar za tren uzdigne svoju pamet i promišljenost. To obično radi putem Tvitera i Fejsbuka, a nakon objavljivanja citata za koje je upitno i da li ih je uopšte pročitala (a kamoli razumela), sledi salva patetičnih komentara polu-retardiranih persona sličnih njoj, koje u tom trenutku takodje siluju Gugl u potrazi za nekom sentencom Jovana Dučića ili Voltera koju mogu zloupotrebiti i žrtvovati u čast sopstvene sujete i seljačizma. Oni hrabriji mudraci svoje umotvorine sklapaju sami.