Nekada se znalo. Sapun, britva i kolonjska voda.
Danas se pored imena proizvođača mora naglasiti i čemu to čudo služi, a nisu retki ni slučajevi kada se u nazivu proizvoda objašnjavaju i njegove karakteristike. Često se dešava da pomislite da vam prodavačica nudi nekoliko preparata ali se zapravo radi o samo jednom.
Zanimljivo je i kada treba kupiti više proizvoda. Tada su potrebni papir i olovka!
- Ćale, svrati do prodavnice i uzmi NIVEA in-shower body lotion, Schauma Anti-Dandruff Regulative i NIVEA anti-perspirant stress protect.
- Sine, čekaj ti da ja to zapišem lepo. Kaži sad, protect lotion, schauma, nivea.. dalje!
-Kupac: možete li mi dati jedan onaj brijač sa police?
-Prodavačica: mislite Gillette Fusion ProGlide Silver Touch?
-Kupac: Brijač bre!
Trenutak u kom ti ne preostaje ništa drugo osim da se postidiš. Nekada je i to malo pa ti dođe da propadneš u zemlju.
Svi mi s' vremena na vreme imamo neke goste. Ne mislim na one koji protrčkaraju samo na sat dva, kafu i brz protok informacija ili na 3 do nekoliko piva uz utakmicu. Radi se o gostima koji ostanu par dana, tj., na duže.
U dobrom broju to bude neko iz familije, u ovom slučaju majka.
Razgovori su vrlo laki, tipa što nisi ovo a zašto ne uradiš ono... Uglavnom se klima glavom i izbegava svaki mogući pomen o ljubavnom životu. Elem, dođe vreme i da se spava. Ne očekujući ništa (uredno su sakriveni svi dokazi), prilikom nameštanja kreveta događa se jako nezgodan trenutak.
Majka (pomrajući gazdinu ćebad): Otkud ovde ženske gaće?
Ti: ?
Majka (pevajući i pružajući ti ženske gaće): Jesu l' ovo ženske gaće, jesu Bo'me ženske gaće. Jesu l' ovo dva pandura,...
Ti: Šta mi daješ gaće, šta da radim sa njima?
Ali ni tu nije kraj!
Zbunjen i postiđen ti pozoveš curu i pitaš je jesu li to njene gaće.
Na odgovor: nisu ali nisam sigurna, ti shvataš da je stanje jako neprijatno.
I nekako, usled možda lošeg opisa nađenog veša, dođe se do toga da ti uslikaš gaće i pošalješ sliku curi.
Majka (još ne spava): Jel' to slikaš gaće?
Pederčić, pičkica, šmoklja, generalno osoba koja ima jaku potrebu da se ne uprlja, ne oznoji ili na bilo koji način fizički napregne. Meka i nežna osoba poput svile.
Svilica: Trebaju mi neke rukavice da prenesem ovaj ris papira do kancelarije.
- E jesi neka sisica!
Svilica: Ma nisam, daj bar taj ubrus da obmotam oko drške, da mi ne izađu plikovi.
Golčina glavom uz duboki naklon protivničkom golmanu.
U društvu punom prevara, licemerja i kojekakvih podvala, zajeba, odjeba, preskakanja i ostalih mutnih radnji, čini se da narasta gorući problem.
Problem je, naime, psihološkog karaktera. Sve je veći broj ljudi koji imaju neodoljivu potrebu da svoje svakodnevne frustracije zaleči nekom iole osetnijom moralnom stimulacijom. U početnoj fazi to i nije veliki problem. Doneti čašu vode, dodati olovku, pružiti upaljač... To i ne može štetiti uigranom korupcijskom i zelenaškom sistemu.
Problem je u tome što se ta potreba razvija, ne samo kod pojedinca, već se i prenosi sa čoveka na čoveka. Za dvadesetak godina će omladina ustajati sa sedišta u autobusu, da ustupe mesto starijem. Pomoći će baki da pređe ulicu, podići klinca koji je pao sa bicikle, poslušati nekog. Dogodiće se to da narod masovno daje krv i učestvuje u humanitarnim akcijama. Biće i ljudi koji će se obradovati tuđoj sreći. Ljudi će iskreno zaplakati nad tuđom nesrećom, eeej!
Šta će se dogoditi sa onom našom "da komšiji crkne krava"??
Jebena je to rabota!
Primer ?
Naziv za temu na forumu koju bi svaki moderator vrlo rado otvorio, ali nekako ne ide.
Kenjalica:
Dragi korisnici,
U ovoj temi možete izraziti svoje mišljenje i primedbe na rad moderatora.
Violinski ključ, kad se ne možeš setiti naziva.
Prilikom popunjavanja notne sveske obavezno na početku moraš staviti onaj ..., onaj.. Muzičku glistu.
Reč kojom se pokušava dobiti neka iole ozbiljnija diskusija.
Svrha "Džoker-a" je dvostruka: intelektualno sramoćenje sagovornika i već pomenuta pobeda u diskusiji.
Diskutant 1: Analogni foto-aparati nikada neće biti prevaziđeni od strane digitalnih!
Diskutant 2: Izvinite dragi kolega, ali ja se ne slažem sa vašim stručnim mišljenjem. Digitalni foto-aparati se sve više asimilizuju (džoker) sa analognim.
Aluzija na starost pojedinca, poređujući ga sa automobilom.
- Koje si godište?
- 81.
- U imam ja delove za tebe.
Starinski izraz za progutati, smazati na brzaka. Koriste ga bake da bi mogle da operu tanjir.
- Jedi Peco!
- Jeo sam bako, ne mogu više.
- Aj' aj' , glini čas ovu kobasičku pa da izmijem tanjir.
Eh taj Branko Radičević!
Prvi dan škole, skoro pa i ne znaš gde te vode tvoji. Znaš da je to škola i da se tu uči. Prepoznaš jednog druga iz obdaništa i pomisliš: dobro je, nisam jedini u ovom sranju.
Keva kaže: Eno je Tijana (za koju, naravno, nikad nisi čuo), to je ćerka moje koleginice. Baš bi bilo lepo da budeš sa njom u razredu.
Ćale kaže: E, ženo, eno ga Desimir - teleća glava. Znaš onaj, što sam ti pričao, što u kafani naručuje samo teleću glavu? Nije valjda da i njegov sin kreće u školu. Aj'mo do njega da upoznamo klince.
Majka (prevrćući očima): EEEE Milice!! (mašući pri tom polovini prisutnih). Zorane, eno mi školske!(Zoran je ćale)
Ćale: Ajd' Biljana ne preteruj, izgubićemo pola sata a sad treba da prozovu i ovog našeg šiljokurana.
Prodje i ta ceremonija i nadješ se sa još tridesetak zbunjenih drugara i drugarica sa još više roditelja u nekoj sobi, šta li je već. Dođe neka stara teta i počne da čita imena. Kažu tvoji: sad ćeš ti još malo.
Čuješ svoje ime i kažeš JA! Jasno i glasno. Važno je u startu biti glavni.
Prođe i to čitanje imena i onda ta teta počne da priča nešto što niko ne razume. Gledaš kevu, ona gleda sat, tapka cipelom. Ćale se kao zagledao u tu tetu, mada nije neka, al' je i njemu valjda dosadno.
Teta još priča. Gledaš malo sa strane, najpre da vidiš nekog poznatog. Jedan! Ali je to ona budala iz obdaništa što nikad nije htela da jede. Nastaviš dalje i vidiš lepu devojčicu. Jednostavno znaš da je to TA. Sve to prestane jako brzo, pošto je teta završila i tvoji te vode kući.
Drugi dan si jedva dočekao. Vidiš devojčicu ali i ponovo onu tetu. Jedva da si i stigo da kažeš ćao.
Treći dan je već specifičan. Znaš šta te čeka pa se prvo upoznaš i onda dodje teta.
E četvrtog već nastaje preokret.
Dođeš ponovo do devojčice kad ono, ima šta da vidiš. Ona priča sa drugim.
Šta sad?!
Priđeš posle par minuta i kažeš suparniku: EEEJ TI!! Staneš pored devojče i ispred njega (nesmeš da ga povučeš za ruku, ko zna kakav je, možda dobiješ batine). Šta 'oćeš?
Svaki odgovor prekineš na pola rečenice. Kažeš: ti ništa ne znaš, aj da igramo klikeri ako smeš.
Petak (D Day):
Poneseš tri trobojca i jedan onaj najsrećniji. Al' jbg, ovaj je poneo tompuze (3 puta veći nego tvoji). Šta'š ti s prcoljka protiv tompuza, jedva ga pomeriš kad ga čokneš.
Izlazi tompuz iz rupe, izvuces nekako 1:1.
Ponedeljak, spreman si k'o Bolt za olimpijske, k'o Velja ilić za psovke, k'o fizikalac za odmor, k'o budala za šamar. Spakovao si sve vrste klikera što imaš, jednobojci, dvobojci, trobojci, plastikaneri, soćkice, lageri, tompuzi, tri srećna si odabrao, ali je najvažniji, najmoćniji i nepobedivi plavi mermerac! Puna šaka klikera i idealan trenutak kada izvlačiš plavog mermerca i ubacuješ u rupu. Nije mnogo bitno što devojčica nije bila tu, nije ni bitno što su se stariji smejali. Jedino je važno što si pokazao moć svojih klikera. Prva pobeda i prvi ponos!
Kaže se za muškarca koji pored svog svojeg truda nije uspeo da napravi sina već ima dve ćerke. Nekada ta potreba za sinom ode i daleko, pa imamo očeve sa 4 ili 5 devojčica.
- Komš'a Mika dobio treću ćerku.
- Hehe, Mika peta pička!
