Kamenička ulica
Dve reči koje vašem sagovorniku na pitanje kako da dođe do recimo Ekonomskog fakulteta u Beogradu ne daju nikakvu asocijaciju. Reči koje recimo samo možda još stranci mogu koristiti za sopstvenu orijentaciju. Naravno i oni ih koriste samo dok ne saznaju za daleko "prigodniju " asocijaciju.
A: Da, da. Reče mi Bane da studiraš. Samo sam zaboravio šta?
B: Ekonomiju..na Ekonomskom fakultetu.
A: A gde je to? Tek sam stigao u Beograd pa sam jos neupućen.
B: To ti je kad se spustiš sa Zelenog venca, Kamenička ulica.
A: Auuuu. Znam gde je Zeleni, ali gde ti je ta ulica?
B: Ma kod Železničke stanice..
A: Razmišlja (zna gde je otprilike, ali ne i tačnu lokaciju).
B: (već pomalo iznervirano) A jel znaš gde je picin park?
A: Znam! Kako to ne bih znao?
B: E pa tu ti je (jebem te ja).
Drž' se projo na svadbi sam bio
Rečenica koju obično izgovaramo kod nekoga na proslavi (veselju), a kada smatramo da nas domaćin nije poslužio onako kako dolikuje. Sve što želimo tada je da smo na to mesto došli već siti. Razočarani jer kući idemo "praznih" stomaka obično izgovaramo ovu rečenicu.
A: Idem kod Krleta na useljenje, pozvao me da vidim stan. Valjda će da okrene neko prase, jagnje, valja se.
B: Prijatelju, najedi se ti dobro proje pre odlaska tamo. Sve što ja videh kod njega je kikiriki.
Hoćeš da kažeš da nemam bozone?
Pitanje kojim u potpunosti zbunjujete glupog lika iz teretane na njegovu opasku da vam je masa nula. Nakon njegove zgranutosti, vi mu pojašnjavate stvari na sledeći način: „Sine prosto je – Sve elementarne čestice su ili fermioni ili bozoni. Prve su čestice materije, a druge čestice sile. Bez prvih ne bi postojao, a bez drugih bi tvoja masa bila 0 i putovao bi brzinom svetlosti tu i tamo.“