dOKINS

Minimalna zarada. Minimalac.

Možeš da se jebeš sa njim.

jednina: pažnjopatac.

Oni vape za pažnjom. Hrane se pažnjom. Skreću je na sebe. Pate.
To su osobe naglašene egomanijakalne prirode. Sve znaju. Najpametniji su. Svuda su bili, sve su videli, sve su radili. Poznaju svaku javnu ličnost i ne libe se da sve to indiskretno potenciraju u svakoj prilici pred što brojnijom publikom korišćenjem, njima svojstvenog, ja pa ja stila kazivanja. Mlataraju rukama dok pričaju stalno upirući kažiprstima na svoju, jelte, ličnost. ''Da kažem Ja nešto, Ja znam Vladu Georgijeva Lično, on je Moj Personalni prijatelj, Ja i on smo bla bla..kod Mene pa sam onda Ja njemu rek'o bla bla..''
Neopevani narcisi. Pažnjopatci su najlepši ljudi. I to im morate stalno potvrđivati, deliti im hvalospeve i komplimente, govriti da im svaki komad odeće stoji savršeno moćno, da im je krivi nos nije kriv, da im se višak od 25 kilograma apsolutno ne primećuje i slične stvari. Oni koriste socijalne mreže samo da bi gledali sebe i da bi terali druge da ih gledaju i dive se njihovoj aksiomskoj savršenosti. SMarkaju po forumima za upoznavanje kačeći tonu svojih slika (greota da brišem ovu rečenicu, zaista).
Javno leleču i kukumavču za bezrepim psom, nagluvom macom ili gladnm detetom iz Etiopije samo zbog-radi skretanja pažnje na svoju dušebrižnost i duboko usađene visokomoralne vrednosti.
Ako se očešu o neki predmet u prolazu viknu glasno kao da ih je aknuo šleper turskog gastarbajtera. ''AAAAAAAAA''Gledajte me! Povređen sam! U Mene gledajte svi!!!''
Ne prelaze ulicu ukoliko nema vozila nego čekaju dok neko ne neko naiđe i propusti ih da bi je tek tada, pomalo revijalno, laganim hodom prešli.
Jedino oni imaju problema u svojim cenjenim životima, a svi ostali su dužni da im pomažu u rešavanju istih.
Iako se iz petnih žila trude da u svakoj prilici impresioniraju publiku svojom individuom i svojom veličnošću obično izazovu suprotan efekat. Smore je. Udave. Nekad do te mere da biste ih najradije oterali u falusoidni sufiks kovanice pažnjopatci.

Evo na primer JA!

Poraz u surovoj borbi za vazduh, hranu i socijalni status. Gubitak identiteta. Obezvređenje. Devalviranje ljudskosti.
Kada te silom uvuku u mašinu. Kada igraš po njihovim pravilima. Kada nisi čovek nego broj.
Kada te pobede.

Pibibibibip. Pibibibip. 6.15 AM. Najslađi san isečen. Pu! Nemam snage da mrzim onog ko me tera da mu svakog jutra u 7.15 dolazim i pomažem mu da napreduje i prosperira. Ja živim za njega. Sebi ne mogu ni burek da kupim jer je opet poskupeo tako da ću ići gladan. Ma nisam gladan, ne jede mi se. Imam za osminu, ali neću osminu iz principa, ako ja uopšte imam principe. Brže ću stići ako preskočim doručak.
Čekam pedes' trojku. Magletina, odvratno vreme. Krv mi se teško uspinje iz peta do srca, pa iz srca do mozga. 194 jebena centimetra, dugačak je to put, pogotovu ako čuka još radi u noćnom režimu, sporo, ne čuje se, puls jedva napipavam. Srce je to, ne možeš da mu kažeš: ''ajde budi se, lupaj smesta i diži pritisak sistema na 120/80''. Neće to tako. Savijam glavu ko postiđeni noj i skraćujem visinu. Ide crvena konzerva sa Vidikovca, najzad, samo da sednem ko čovek... Auuuuu, puna! Zavidim psu koji se zavalio ispod limene klupice na stanici i dovodim u pitanje izreku: ''pasji život''. Ostavljam ga i ulazim međ' svoju vrstu.
Lako sam se probio do prozora jer mi je stomak ulubljen i građen sam kao kišna glista. Drago mi je da se moj gazda ne maltretira po gradskom prevozu, krupan je čovek, sa svojih dvesta kila bi teško ušao na prednja vrata.
Zagušljivo je. Organizmi koji su oko mene su jači, naviknuti na ovakve situacije. Otimaju mi kiseonik. Laktaju se, bore se za prostor bolje od mene. Njihova srca su utrenirana, biju od ranog jutra. Biće do mene, staro oko trideset i pet godina, obeležava teritoriju prodornim dahom. Jeo je nešto toplo, neku pljeskavicu rekao bih. I ostali brojevi su napunili želuce hranom, čujem kako im krče tela, prerađuju hranu, dopremaju energiju do glave, nogu, ruku... Jedan, novopridošli, je zgrabio onu šipku kao mač, kao da hoće da je iščupa. Prepustio sam mu je. Ruka mu je bila dlakavija i jača od moje.
Teško dišem. Navijam u sebi da ova konzerva što pre stane kako bi ušao svež vazduh, a kada stane navijam da što pre krene kako bih što pre stigao. Ali gde ja to idem? Već sam izgubio orjentaciju i poimanje spoljašnje sredine. Znam samo da se nalazim kao u nekom tunelu i primećujem kako se neprijatan osećaj širi po mom telu. Hladna jeza. Sužavam svest na par osoba oko sebe. Pokušavam da kažem nešto jednoj ženi, ali nemam glas. Ona otvara usta, ali ja ništa ne čujem..............................

Opet onaj lepi san... Iz spokojstva me bude šamari i udarci. Niste me dovoljno gazili i pritiskali, pa me sada još i udarate? Otvaram oči zgažen, prljav, izudaran. Na podu sam. Pridižem se i posmatram jednu ženu kako okreće glavu od mene i izgovara: ''Narkomančina!''.

Stižemo na Zeleni venac. Konačno! Izlazim i osećam lupanje srca. Probudilo se. Bije u nekom oštrom ritmu tako da mi pulsira meso ispod noktiju. Dobro je. Probio me i znoj. Magla se diže. Biće lep dan. Stižem do zgrade i penjem se na sedmi sprat jer ne radi lift. 7.13 AM. Spreman sam da počnem.

Nepogrešiv indikator da je osoba gej, derpe, feget, ''modni kreator'', ''maneken'',.. homoseksualac.

Fešn guru: ''Ijaaao, prosipao sam koka-kolicu po najnovijoj majičici, pogledaj molim te ove sitne flekice sad će svi da mi se smejuckaju na reviji. Baš sam blesavko, moraću da pustim es em esić Bošku da mi donese neki tanani pamučni šalčić da prekrijem ovu brukicu..''

Balkanac domaćin čovek: ''Ženetino! Donesi meni i Raletu dve pivčuge u kriglama i daj ono mesište što je ostalo od slave.. Ajmo Rale na terasu da gledamo pičketine sa masivnim sisurinama... Ma nije čula čula ovo poslednje, ne puši kurčinu, saće nam donese da žderemo i pijemo.''

Fraza koja se često može čuti u nenaučnim krugovima. Koncept po kome je Svet (komplet: živa plus neživa materija Svemira) savršeno dizajnersko delo ''nekoga'' ili ''nečega''. Nazovmo ''to'' Vrhovnom silom, nešto najzajebanije, najmoćnije, najinteligentnije, najnaj faca ikada. Akcenat inteligentnog dizajna je na reči ''savršen'' (de ubacite italik, kakav je to rečnik kad nema kriva slova). Elem, ovaj sleng je poznat još od Platona, potkačio je Aristotela, njime se služio Ciceron itd, itd, kroz vekove i milienijume sve do današnjeg dana mišljahu ljudi tako da smo Mi, naša čovečanska vrsta, stvoreni savršeni, najbolji, najnaj u celom Kosmosu i da smo gospodari istog. Nije ih (srećom) čuo Hi Men pa da im doleti direk' sa planete Eternije i nakrši im se od batina svima redom. ''Ko bre gospodar svemira šabane? Pa znaš'i bre ti koliko planeta ima gore? Pa saću te odvalim s' ovaj mač što kenjate vi Zemljani da držite ceo Kosmos, a niste bili dalje od Meseca. Tu vašu antropocentričnost zadržite u okvirima vašeg malenog Solarnog sistema i ne mešajte se u ostatak Mlečnog puta ni u ostale galaksije da vam ne bih nalupao seriju vaspitno-roditeljskih šamarčina, jel' jasno BRE!?''
E sad da vidimo koliko smo savršeni i usput se još malo sprdamo sa kvazinaukom. Uzmimo ogledalo i pogledajmo se. ? Šta vidimo? Dabome, smešni smo ko vic, asimetrični, ziljavi, kvrgavi, grbavi, nosati, klempavi... Bolesni! Tačno tako, Vrhovna sila je odlučila da nas dizajnira sa najviše boleština koje su mogle da mu padnu na um. Nakitio nas je i obdario bolestima više nego bilo koje živo biće na Zemlji. Ali mi smo gospodari, to je cena slave jebi ga. Rak, sida, multipla skleroza, Alchajmer,.. ma, ću im cepnem još jedno hiljadu pa nek se zanimaju da traže lek ionako im dosadno. Nemamo čulo za registraciju radioaktivnog zračenja tako da nas zraci šibaju svakodnevno i penetriraju kroz naše savršeno telo iz svih smerova poput gengbengerskog iživljavanja nad pornićarkom, a da mi toga nismo svesni. A i najsvileniji smo od svih organizama koji gmižu po ovoj ''našoj'' planeti na uticaj istog. Prostije rečeno, doza potrebna da otkine muvi dlačicu sa nožice dovoljna je da ubije čoveka namrtvo! Energetski totalno neefikasni. Većinu kiseonika koji udahnemo izbacujemo nazad bez iskorišćenja, pa moramo da ponavljamo taj potez udisanja i izdisanja ceo jebeni život po 20 puta u minuti iako smo okruženi kiseonikom. Dišemo, jedemo, i pričamo na istu cevku. Zapravo, otvor je isti pa se one na neki bezvezan način ukrštaju i preklapaju tako da se dobar procenat čovečanstva UGUŠI svake godine zbog ove dizajnerske greške. Delfini jedu na usta a dišu kroz rupu na vrhu glave. To je već malo bolji dizajn. Pogledajmo sada na dole, pravo u međunožje. Koji normalni arhitekta, inženjer, štaveć bi ukrstio kanalizaciju sa igraonicom? Veoma glup dizajn. Fizički gledano uopšte nismo najbolja vrsta da bismo se tek tako samoproglasili carevima. Mnoge (većina) životinje su jače od nas, brže, spretnije, bolje vide, bolje čuju, imaju bolji njuh, plodnije, dugovečnije... Prosečan noj bi ostavio Bolta 20m iza sebe u trci na 100m, komarac u automobilu (parkiranom uz zid sa neugašenim motorom) bi se spasao jer može da oseti ugljenmonoksid, čovek bi crknuo ne osetivši ništa. Da, da intelektualno smo najsuperiorniji, zaboravio sam. Al' zamalo. Jedina smo vrsta koja će uništiti samu sebe zbog pohlepe, megalomanijakalnog instinkta, eufeminiziranog kanibalizma (utepujemo se bre ko koga stigne), podmuklosti, zlobe, mržnje.... O, dizajneru što nas nagrdi ovoliko? Pikaso bi nas lepše nacrtao.

Okupili se (sabrali se, zbrali se) propaliteti. Ološ do ološa. Sam šljam.

-Halo majmune, ajde dovlači se, koncert samo što nije krenuo svi smo PIJANI.
-E, radim nešto na kompu mrzi me.
-Ma dolazi bre smesta, ovde se zbrao sam ološ, atmosfera obećava..

Fraza često korišćena kao reklamni slogan. ''Sledi svoje instinkte i kupi ovaj motokultivator još danas''; ''Budi svoj i uroljaj se od našeg piva napravljenog od posebnih bla bla bla...''

Može se pročitati u časopisima za mlade kao savet psihološki naprslim tinejdžerima. ''Niko me ne razume, hoću da izgubim nevinost, ali ni jedna cura neće da spava sa mnom jer sam prilično nesiguran''; ''Zorane, samo budi svoj i sledi svoje instinkte, sve će doći na svoje mesto. Još si mlad, imaš samo 32 godine, ne trči pred rudu, kada zaista budeš upoznao onu pravu osobu desiće se i to. Nauči da kažeš NE, da se kasnije ne bi kajao zbog svoje nepromišljenosti i svih posledica koje nezaštićeni odnosi bla bla bla...''

Neretko se čuje se iz ispovedaona Velikog Brata i ostalih rijaliti programa. ''Znači ja nisam namazan kao ostali takmičari i ne foliram se. Od početka sam bio iskren i to sam znači JA, uvek sam svoj i, što se kaže, sledim svoje instinkte, meni savet nije potreban od onih koji se pretvaraju, nose maske i igraju neku igru... bla bla bla...''

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Preterana eskploatacija ove fraze dovodi do formiranja mase tvrdoglavih, uobraženih, narcisoidnih egomanijaka potpuno inertnih na bilo kakve sugestije, savete, predloge i slično. Psihičko sazrevanje i razvoj ličnosti prestaju onog trenutka kada individua usvoji mantru ''Budi svoj, sledi svoje životinjske instinkte, ne razmišljaj, ne menjaj se, ti znaš najbolje, ti si najpametniji, ne treba ti savet, drugi moraju da te prihvate takvog kakav si, ti ne moraš nikome da se prilagođavaš..''

-Maco, da li bi mogla da prestaneš da pljuješ ljude sa balkona, nije lepo.
-SLUŠAJ ME, TO SAM JA, ILI ME PRIHVATI TAKVU KAKVA SAM ILI PALI BRE! TO JE MOOOOJA LIČNOST, JA RADIM ONO ŠTO MI SE RADI I NIKO MENI NEĆE DA KAŽE KAKO DA SE PONAŠAM''
-Znam, ali dva sata je i više nego dovoljno da tvojoj ličnosti dosadi i krene da radi nešto drugo, šta kažeš? Ja mislim da je dosta bilo.
-E BAŠ HOĆU JOŠ DA IH PLjUJEM, PU PU PU! I TI BI ISTO PLjUVAO, ALI NISI ISKREN NEGO SE FOLIRAŠ, JA SAM ISKRENAAA! PU, PU, PU!

Interesantno, ali nisu rođeni u čamcu. Tako se nazivaju jer ne zatvaraju vrata za sobom.
''izvini, matori, jes'i ti u čamcu rođen?'';
''Što pitaš?'';
''Onako...''

Kada vam čamdžija dođe u kuću prekršiće sva pisana i nepisana pravila Bontona. Ako je u pitanju prijatelj, situacija je malo lakša jer možete donekle da ga eskivirate, ali to je obično neki rođak sa sela ili tako neko skromnije biće koje iz ''kurtoazije'' neće uzeti čist peškir koji mu date pred odlazak u klonju, nego će dohvatiti vaš za lice i obrisati njime pločice oko šolje, a peškirom za noge obrisaće svoje lice, opraće zube/vilicu vašom četkicom za zube, iskenjati se, poklopiti dasku i u velikom broju slučajeva neće pustiti vodu (ako i povuče kanap kotlića ostaviće komadić govneta kao želju i neku skicu za tumačenje po unutrašnjosti školjke). Po izlasku iz kupatila ostaviće vrata (jer je, sećate se, rođen u čamcu). Vi utrčite u kupatilo da procenite katastrofu, a rođa već nazuo vaše papuče i loče vodu na česmi u kuhinji jer je ožedneo od puta. Dok mljacka, srče, ropće, groće, podriguje jedući supu pitate se kako li će tek da teroriše glavno jelo. Svoju detinju radoznalost će bez ustručavanja predočiti direktnim pitanjima: A kol'ka ti je plata? A kol'ko si dužan na banku? A za šta ti služi ovo, a šta ti je ono.. i slično, a ono što mu ne budete rekli saznaće iz vašeg inboksa kada se dočepa mobilnog telefona dok mu kupujete pivo u prodavnici. Ne pita da li sme da zapali, već traži pikslu kad uvidi da je pola cigarete već otišlo i da pepeo samo što nije pao na tepih.
Na redu su konkretne štete. Sjebavanje pokućstva. Mornar bez kabine ima savršen osećaj da jednim dodirom pokvari sve što dotakne. Dobro, ne baš sve, jeftinije stvari malo teže pretupa, ali je zato specijalista za skupe. ''Ej, a što neće da se gurne ovaj USB u kompjuter?''; ''Možda zato što ga butaš naopako i što si ga već nabutao do pola! Sad mogu da ga bacim!'' Sešće za komp ''samo da vidi nešto na Fejs'' i dva sata nabadati ljubavnu poruku ''ekstra pičkci'' levim kažiprstom. Ako ste imali neki bitan seminarski na kompjuteru-otišlo u nepovrat. Kako, zašto, to niko ne ume da objasni jer dotični sa barke očigledno nije komjuterski genije, ali njemu Shift+delete opcija nije potrebna. Poput magične krpe sa milion mikrofiber vlakana obrisaće jednim potezom sve dokumente i bitne stvari. Pornjavu neće, ali će je zato pronaći u ma koliko foldera i podfoldera ste je zakamuflirali, hajdovali, menjali ekstenzije i nazive. ''Ej, a šta ti ovo - ne diraj, virus! Ja kliknu, a ono neko jebanje''....

A kad ode i ostavi ispreturane fioke, otvoreno blokče u kojem vodite dnevnik, ..razjeban daljinski, otvorena vrata frižidera, biće vam nekako žao... Gledaćete frižidersku sijalicu kako na izdisaju snage treperi, ventilator sa jednom lopatom manje kako maše smotano preostalim dvema.. i maše i maše.. Istrčaćete na prozor, mahnuti mu i reći: ''Pozdrav legendo, svrati i drugi put!''

Najbolji placebo za prehladu.

Sukob, nerazumevanje, netolerancija, u neku ruku i mržnja različith generacija. Jaz.
Urbanizam su mladi kosmopoliti, renesansa matorci konzervativci.

Jutro. Uplaćujem 500 dinara kredita na trafici, tu, ispred zgrade i gledam sise na naslovnoj strani Pulsa. Bodu mi oči, ali ne diže mi se. Mrzim kad su tako ''na izvol'te'', kad mi muškarača nabija plastiku pod nos od sabajle. Nije to više isto, pedes' osmo leto me stiglo.. Sedam na klupicu kad eto i nje, devojka pljunuta ona sa naslovnice seda na klupicu preko puta. Okrećem glavu ne želeći da ispadnem nepristojan. Ma neću ni da razmišljam o njoj. Gledam automobile kako prolaze glavnom ulicom. Alfa 156.. Jeb'o te koji je to hit bio. Auto godine te '98, a kao juče da je bilo. Koliko li je prešao? Ne deluje mi baš očuvano za automobil koji je, pa tu negde devedes' deveto. Koliko li se vlasnika izređalo u njemu? Nisu ga pazili previše. Zamišljam kako prvi gazda upada trapavo u njega i cepa onaj najlon sa sedišta kao neki džiber. 'Alo, sine kud' si nagrnuo, ne radi se to tako, najlon se ne cepa odmah, vozi se malo u novom, uživaj malo u mirisu novog auta, pocepaćeš ga kad tad, tvoj je jebemu miša. Jok. On je gazio i gazio, cepao i cepao pa predao drugom vlasniku. Ovaj još gori, grublji, jači. Onda treći, peti, dvajes' peti.. izređali se i uništili sasvim pristojan auto. Pa ne bi zvučao sad kao pokvarena rumunska kosilica za travu nego bi preo kao mačka... Skrenem slučajno pogled ka ovoj omladinki, a ona zapalila cigaru i kašlje promuklo, kao kosilica za travu. Ali ima neobično lepe nogice, duge..
Koji minut kasnije dolazi golobradi na skuteru i ljubi je u usta. C c c c. Nema ni kacigu. Vozi se tako bez ikakve zaštite jeb'o ga otac njegov. Ona raširi noge i nasede mu na sedište a on gas. Mislim se u sebi gde ćeš Ti, petličko, sa tim skuterčićem da se siliš. I taman da se uključi na glavnu ulicu devojka poskoči da se namesti bolje, on u krivini umesto zadnju kočnicu stisnu prednju, zadnji točak prokliza i TRAS! Klasičan danak neiskustvu. Pritrčim ja odmah, a oni leže i stenju. Ne pričaju ništa samo cvile kao psići. A niko da im pomogne! Prolaze ljudi, niko da ih pogleda! Oni kao da vode ljubav. Stenju! Pa zar niko da pozove neku službu? Zar niko da potroši kredit i pozove im roditelje, prijatelje, bilo koga majku mu. Smešna situacija. Gledam, krstim se iznad njih i ne shvatam ove današnje ljude nikako.

Sleng koji su koristili naši preci da zajebavaju mladoženju koji je uzeo nenevinu (bušnu) devojku za ženu. U smislu da nikakav konac niti čepoliki predmet ne može da reši njegovu situaciju.
Ima i nešto bukvalnije značenje za situaciju kada je ženka imala višestruke snošaje sa crncima pa nakon toga Kinezi i ostali azijati ne mogu da je zadovolje na adekvatan način.