Pažnjopatci
једнина: пажњопатац.
Они вапе за пажњом. Хране се пажњом. Скрећу је на себе. Пате.
То су особе наглашене егоманијакалне природе. Све знају. Најпаметнији су. Свуда су били, све су видели, све су радили. Познају сваку јавну личност и не либе се да све то индискретно потенцирају у свакој прилици пред што бројнијом публиком коришћењем, њима својственог, ja пa ja стила казивања. Млатарају рукама док причају стално упирући кажипрстима на своју, јелте, личност. ''Да кажем Ја нешто, Ја знам Владу Георгијева Лично, он је Мој Персонални пријатељ, Ја и он смо бла бла..код Мене па сам онда Ја њему рек'о бла бла..''
Неопевани нарциси. Пажњопатци су најлепши људи. И то им морате стално потврђивати, делити им хвалоспеве и комплименте, говрити да им сваки комад одеће стоји савршено моћно, да им је криви нос није крив, да им се вишак од 25 килограма апсолутно не примећује и сличне ствари. Они користе социјалне мреже само да би гледали себе и да би терали друге да их гледају и диве се њиховој аксиомској савршености. СМаркају по форумима за упознавање качећи тону својих слика (греота да бришем ову реченицу, заиста).
Јавно лелечу и кукумавчу за безрепим псом, наглувом мацом или гладнм дететом из Етиопије само због-ради скретања пажње на своју душебрижност и дубоко усађене високоморалне вредности.
Ако се очешу о неки предмет у пролазу викну гласно као да их је акнуо шлепер турског гастарбајтера. ''ААААААААА''Гледајте ме! Повређен сам! У Мене гледајте сви!!!''
Не прелазе улицу уколико нема возила него чекају док неко не неко наиђе и пропусти их да би је тек тада, помало ревијално, лаганим ходом прешли.
Једино они имају проблема у својим цењеним животима, а сви остали су дужни да им помажу у решавању истих.
Иако се из петних жила труде да у свакој прилици импресионирају публику својом индивидуом и својом величношћу обично изазову супротан ефекат. Сморе је. Удаве. Некад до те мере да бисте их најрадије отерали у фалусоидни суфикс кованице пажњопатци.
Ево на пример ЈА!
Kolaps ličnosti
Пораз у суровој борби за ваздух, храну и социјални статус. Губитак идентитета. Обезвређење. Девалвирање људскости.
Када те силом увуку у машину. Када играш по њиховим правилима. Када ниси човек него број.
Када те победе.
Пибибибибип. Пибибибип. 6.15 АМ. Најслађи сан исечен. Пу! Немам снаге да мрзим оног ко ме тера да му сваког јутра у 7.15 долазим и помажем му да напредује и просперира. Ја живим за њега. Себи не могу ни бурек да купим јер је опет поскупео тако да ћу ићи гладан. Ма нисам гладан, не једе ми се. Имам за осмину, али нећу осмину из принципа, ако ја уопште имам принципе. Брже ћу стићи ако прескочим доручак.
Чекам педес' тројку. Маглетина, одвратно време. Крв ми се тешко успиње из пета до срца, па из срца до мозга. 194 јебена центиметра, дугачак је то пут, поготову ако чука још ради у ноћном режиму, споро, не чује се, пулс једва напипавам. Срце је то, не можеш да му кажеш: ''ајде буди се, лупај сместа и дижи притисак система на 120/80''. Неће то тако. Савијам главу ко постиђени ној и скраћујем висину. Иде црвена конзерва са Видиковца, најзад, само да седнем ко човек... Аууууу, пуна! Завидим псу који се завалио испод лимене клупице на станици и доводим у питање изреку: ''пасји живот''. Остављам га и улазим међ' своју врсту.
Лако сам се пробио до прозора јер ми је стомак улубљен и грађен сам као кишна глиста. Драго ми је да се мој газда не малтретира по градском превозу, крупан је човек, са својих двеста кила би тешко ушао на предња врата.
Загушљиво је. Организми који су око мене су јачи, навикнути на овакве ситуације. Отимају ми кисеоник. Лактају се, боре се за простор боље од мене. Њихова срца су утренирана, бију од раног јутра. Биће до мене, старо око тридесет и пет година, обележава територију продорним дахом. Јео је нешто топло, неку пљескавицу рекао бих. И остали бројеви су напунили желуце храном, чујем како им крче тела, прерађују храну, допремају енергију до главе, ногу, руку... Један, новопридошли, је зграбио ону шипку као мач, као да хоће да је ишчупа. Препустио сам му је. Рука му је била длакавија и јача од моје.
Тешко дишем. Навијам у себи да ова конзерва што пре стане како би ушао свеж ваздух, а када стане навијам да што пре крене како бих што пре стигао. Али где ја то идем? Већ сам изгубио орјентацију и поимање спољашње средине. Знам само да се налазим као у неком тунелу и примећујем како се непријатан осећај шири по мом телу. Хладна језа. Сужавам свест на пар особа око себе. Покушавам да кажем нешто једној жени, али немам глас. Она отвара уста, али ја ништа не чујем..............................
Опет онај лепи сан... Из спокојства ме буде шамари и ударци. Нисте ме довољно газили и притискали, па ме сада још и ударате? Отварам очи згажен, прљав, изударан. На поду сам. Придижем се и посматрам једну жену како окреће главу од мене и изговара: ''Наркоманчина!''.
Стижемо на Зелени венац. Коначно! Излазим и осећам лупање срца. Пробудило се. Бије у неком оштром ритму тако да ми пулсира месо испод ноктију. Добро је. Пробио ме и зној. Магла се диже. Биће леп дан. Стижем до зграде и пењем се на седми спрат јер не ради лифт. 7.13 АМ. Спреман сам да почнем.
Preterana upotreba deminutiva u govoru
Nepogrešiv indikator da je osoba gej, derpe, feget, ''modni kreator'', ''maneken'',.. homoseksualac.
Fešn guru: ''Ijaaao, prosipao sam koka-kolicu po najnovijoj majičici, pogledaj molim te ove sitne flekice sad će svi da mi se smejuckaju na reviji. Baš sam blesavko, moraću da pustim es em esić Bošku da mi donese neki tanani pamučni šalčić da prekrijem ovu brukicu..''
Balkanac domaćin čovek: ''Ženetino! Donesi meni i Raletu dve pivčuge u kriglama i daj ono mesište što je ostalo od slave.. Ajmo Rale na terasu da gledamo pičketine sa masivnim sisurinama... Ma nije čula čula ovo poslednje, ne puši kurčinu, saće nam donese da žderemo i pijemo.''
Inteligentni dizajn
Fraza koja se često može čuti u nenaučnim krugovima. Koncept po kome je Svet (komplet: živa plus neživa materija Svemira) savršeno dizajnersko delo ''nekoga'' ili ''nečega''. Nazovmo ''to'' Vrhovnom silom, nešto najzajebanije, najmoćnije, najinteligentnije, najnaj faca ikada. Akcenat inteligentnog dizajna je na reči ''savršen'' (de ubacite italik, kakav je to rečnik kad nema kriva slova). Elem, ovaj sleng je poznat još od Platona, potkačio je Aristotela, njime se služio Ciceron itd, itd, kroz vekove i milienijume sve do današnjeg dana mišljahu ljudi tako da smo Mi, naša čovečanska vrsta, stvoreni savršeni, najbolji, najnaj u celom Kosmosu i da smo gospodari istog. Nije ih (srećom) čuo Hi Men pa da im doleti direk' sa planete Eternije i nakrši im se od batina svima redom. ''Ko bre gospodar svemira šabane? Pa znaš'i bre ti koliko planeta ima gore? Pa saću te odvalim s' ovaj mač što kenjate vi Zemljani da držite ceo Kosmos, a niste bili dalje od Meseca. Tu vašu antropocentričnost zadržite u okvirima vašeg malenog Solarnog sistema i ne mešajte se u ostatak Mlečnog puta ni u ostale galaksije da vam ne bih nalupao seriju vaspitno-roditeljskih šamarčina, jel' jasno BRE!?''
E sad da vidimo koliko smo savršeni i usput se još malo sprdamo sa kvazinaukom. Uzmimo ogledalo i pogledajmo se. ? Šta vidimo? Dabome, smešni smo ko vic, asimetrični, ziljavi, kvrgavi, grbavi, nosati, klempavi... Bolesni! Tačno tako, Vrhovna sila je odlučila da nas dizajnira sa najviše boleština koje su mogle da mu padnu na um. Nakitio nas je i obdario bolestima više nego bilo koje živo biće na Zemlji. Ali mi smo gospodari, to je cena slave jebi ga. Rak, sida, multipla skleroza, Alchajmer,.. ma, ću im cepnem još jedno hiljadu pa nek se zanimaju da traže lek ionako im dosadno. Nemamo čulo za registraciju radioaktivnog zračenja tako da nas zraci šibaju svakodnevno i penetriraju kroz naše savršeno telo iz svih smerova poput gengbengerskog iživljavanja nad pornićarkom, a da mi toga nismo svesni. A i najsvileniji smo od svih organizama koji gmižu po ovoj ''našoj'' planeti na uticaj istog. Prostije rečeno, doza potrebna da otkine muvi dlačicu sa nožice dovoljna je da ubije čoveka namrtvo! Energetski totalno neefikasni. Većinu kiseonika koji udahnemo izbacujemo nazad bez iskorišćenja, pa moramo da ponavljamo taj potez udisanja i izdisanja ceo jebeni život po 20 puta u minuti iako smo okruženi kiseonikom. Dišemo, jedemo, i pričamo na istu cevku. Zapravo, otvor je isti pa se one na neki bezvezan način ukrštaju i preklapaju tako da se dobar procenat čovečanstva UGUŠI svake godine zbog ove dizajnerske greške. Delfini jedu na usta a dišu kroz rupu na vrhu glave. To je već malo bolji dizajn. Pogledajmo sada na dole, pravo u međunožje. Koji normalni arhitekta, inženjer, štaveć bi ukrstio kanalizaciju sa igraonicom? Veoma glup dizajn. Fizički gledano uopšte nismo najbolja vrsta da bismo se tek tako samoproglasili carevima. Mnoge (većina) životinje su jače od nas, brže, spretnije, bolje vide, bolje čuju, imaju bolji njuh, plodnije, dugovečnije... Prosečan noj bi ostavio Bolta 20m iza sebe u trci na 100m, komarac u automobilu (parkiranom uz zid sa neugašenim motorom) bi se spasao jer može da oseti ugljenmonoksid, čovek bi crknuo ne osetivši ništa. Da, da intelektualno smo najsuperiorniji, zaboravio sam. Al' zamalo. Jedina smo vrsta koja će uništiti samu sebe zbog pohlepe, megalomanijakalnog instinkta, eufeminiziranog kanibalizma (utepujemo se bre ko koga stigne), podmuklosti, zlobe, mržnje.... O, dizajneru što nas nagrdi ovoliko? Pikaso bi nas lepše nacrtao.
Zbrao se ološ
Okupili se (sabrali se, zbrali se) propaliteti. Ološ do ološa. Sam šljam.
-Halo majmune, ajde dovlači se, koncert samo što nije krenuo svi smo PIJANI.
-E, radim nešto na kompu mrzi me.
-Ma dolazi bre smesta, ovde se zbrao sam ološ, atmosfera obećava..
Budi svoj, sledi svoje intinkte
Фраза често коришћена као рекламни слоган. ''Следи своје инстинкте и купи овај мотокултиватор још данас''; ''Буди свој и урољај се од нашег пива направљеног од посебних бла бла бла...''
Може се прочитати у часописима за младе као савет психолошки напрслим тинејџерима. ''Нико ме не разуме, хоћу да изгубим невиност, али ни једна цура неће да спава са мном јер сам прилично несигуран''; ''Зоране, само буди свој и следи своје инстинкте, све ће доћи на своје место. Још си млад, имаш само 32 године, не трчи пред руду, када заиста будеш упознао ону праву особу десиће се и то. Научи да кажеш НЕ, да се касније не би кајао због своје непромишљености и свих последица које незаштићени односи бла бла бла...''
Неретко се чује се из исповедаона Великог Брата и осталих ријалити програма. ''Значи ја нисам намазан као остали такмичари и не фолирам се. Од почетка сам био искрен и то сам значи ЈА, увек сам свој и, што се каже, следим своје инстинкте, мени савет није потребан од оних који се претварају, носе маске и играју неку игру... бла бла бла...''
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Претерана ескплоатација ове фразе доводи до формирања масе тврдоглавих, уображених, нарцисоидних егоманијака потпуно инертних на било какве сугестије, савете, предлоге и слично. Психичко сазревање и развој личности престају оног тренутка када индивидуа усвоји мантру ''Буди свој, следи своје животињске инстинкте, не размишљај, не мењај се, ти знаш најбоље, ти си најпаметнији, не треба ти савет, други морају да те прихвате таквог какав си, ти не мораш никоме да се прилагођаваш..''
-Мацо, да ли би могла да престанеш да пљујеш људе са балкона, није лепо.
-СЛУШАЈ МЕ, ТО САМ ЈА, ИЛИ МЕ ПРИХВАТИ ТАКВУ КАКВА САМ ИЛИ ПАЛИ БРЕ! ТО ЈЕ МООООЈА ЛИЧНОСТ, ЈА РАДИМ ОНО ШТО МИ СЕ РАДИ И НИКО МЕНИ НЕЋЕ ДА КАЖЕ КАКО ДА СЕ ПОНАШАМ''
-Знам, али два сата је и више него довољно да твојој личности досади и крене да ради нешто друго, шта кажеш? Ја мислим да је доста било.
-Е БАШ ХОЋУ ЈОШ ДА ИХ ПЉУЈЕМ, ПУ ПУ ПУ! И ТИ БИ ИСТО ПЉУВАО, АЛИ НИСИ ИСКРЕН НЕГО СЕ ФОЛИРАШ, ЈА САМ ИСКРЕНААА! ПУ, ПУ, ПУ!
Ljudi rođeni u čamcu
Interesantno, ali nisu rođeni u čamcu. Tako se nazivaju jer ne zatvaraju vrata za sobom.
''izvini, matori, jes'i ti u čamcu rođen?'';
''Što pitaš?'';
''Onako...''
Kada vam čamdžija dođe u kuću prekršiće sva pisana i nepisana pravila Bontona. Ako je u pitanju prijatelj, situacija je malo lakša jer možete donekle da ga eskivirate, ali to je obično neki rođak sa sela ili tako neko skromnije biće koje iz ''kurtoazije'' neće uzeti čist peškir koji mu date pred odlazak u klonju, nego će dohvatiti vaš za lice i obrisati njime pločice oko šolje, a peškirom za noge obrisaće svoje lice, opraće zube/vilicu vašom četkicom za zube, iskenjati se, poklopiti dasku i u velikom broju slučajeva neće pustiti vodu (ako i povuče kanap kotlića ostaviće komadić govneta kao želju i neku skicu za tumačenje po unutrašnjosti školjke). Po izlasku iz kupatila ostaviće vrata (jer je, sećate se, rođen u čamcu). Vi utrčite u kupatilo da procenite katastrofu, a rođa već nazuo vaše papuče i loče vodu na česmi u kuhinji jer je ožedneo od puta. Dok mljacka, srče, ropće, groće, podriguje jedući supu pitate se kako li će tek da teroriše glavno jelo. Svoju detinju radoznalost će bez ustručavanja predočiti direktnim pitanjima: A kol'ka ti je plata? A kol'ko si dužan na banku? A za šta ti služi ovo, a šta ti je ono.. i slično, a ono što mu ne budete rekli saznaće iz vašeg inboksa kada se dočepa mobilnog telefona dok mu kupujete pivo u prodavnici. Ne pita da li sme da zapali, već traži pikslu kad uvidi da je pola cigarete već otišlo i da pepeo samo što nije pao na tepih.
Na redu su konkretne štete. Sjebavanje pokućstva. Mornar bez kabine ima savršen osećaj da jednim dodirom pokvari sve što dotakne. Dobro, ne baš sve, jeftinije stvari malo teže pretupa, ali je zato specijalista za skupe. ''Ej, a što neće da se gurne ovaj USB u kompjuter?''; ''Možda zato što ga butaš naopako i što si ga već nabutao do pola! Sad mogu da ga bacim!'' Sešće za komp ''samo da vidi nešto na Fejs'' i dva sata nabadati ljubavnu poruku ''ekstra pičkci'' levim kažiprstom. Ako ste imali neki bitan seminarski na kompjuteru-otišlo u nepovrat. Kako, zašto, to niko ne ume da objasni jer dotični sa barke očigledno nije komjuterski genije, ali njemu Shift+delete opcija nije potrebna. Poput magične krpe sa milion mikrofiber vlakana obrisaće jednim potezom sve dokumente i bitne stvari. Pornjavu neće, ali će je zato pronaći u ma koliko foldera i podfoldera ste je zakamuflirali, hajdovali, menjali ekstenzije i nazive. ''Ej, a šta ti ovo - ne diraj, virus! Ja kliknu, a ono neko jebanje''....
A kad ode i ostavi ispreturane fioke, otvoreno blokče u kojem vodite dnevnik, ..razjeban daljinski, otvorena vrata frižidera, biće vam nekako žao... Gledaćete frižidersku sijalicu kako na izdisaju snage treperi, ventilator sa jednom lopatom manje kako maše smotano preostalim dvema.. i maše i maše.. Istrčaćete na prozor, mahnuti mu i reći: ''Pozdrav legendo, svrati i drugi put!''
Urbanizam vs Renesansa
Sukob, nerazumevanje, netolerancija, u neku ruku i mržnja različith generacija. Jaz.
Urbanizam su mladi kosmopoliti, renesansa matorci konzervativci.
Jutro. Uplaćujem 500 dinara kredita na trafici, tu, ispred zgrade i gledam sise na naslovnoj strani Pulsa. Bodu mi oči, ali ne diže mi se. Mrzim kad su tako ''na izvol'te'', kad mi muškarača nabija plastiku pod nos od sabajle. Nije to više isto, pedes' osmo leto me stiglo.. Sedam na klupicu kad eto i nje, devojka pljunuta ona sa naslovnice seda na klupicu preko puta. Okrećem glavu ne želeći da ispadnem nepristojan. Ma neću ni da razmišljam o njoj. Gledam automobile kako prolaze glavnom ulicom. Alfa 156.. Jeb'o te koji je to hit bio. Auto godine te '98, a kao juče da je bilo. Koliko li je prešao? Ne deluje mi baš očuvano za automobil koji je, pa tu negde devedes' deveto. Koliko li se vlasnika izređalo u njemu? Nisu ga pazili previše. Zamišljam kako prvi gazda upada trapavo u njega i cepa onaj najlon sa sedišta kao neki džiber. 'Alo, sine kud' si nagrnuo, ne radi se to tako, najlon se ne cepa odmah, vozi se malo u novom, uživaj malo u mirisu novog auta, pocepaćeš ga kad tad, tvoj je jebemu miša. Jok. On je gazio i gazio, cepao i cepao pa predao drugom vlasniku. Ovaj još gori, grublji, jači. Onda treći, peti, dvajes' peti.. izređali se i uništili sasvim pristojan auto. Pa ne bi zvučao sad kao pokvarena rumunska kosilica za travu nego bi preo kao mačka... Skrenem slučajno pogled ka ovoj omladinki, a ona zapalila cigaru i kašlje promuklo, kao kosilica za travu. Ali ima neobično lepe nogice, duge..
Koji minut kasnije dolazi golobradi na skuteru i ljubi je u usta. C c c c. Nema ni kacigu. Vozi se tako bez ikakve zaštite jeb'o ga otac njegov. Ona raširi noge i nasede mu na sedište a on gas. Mislim se u sebi gde ćeš Ti, petličko, sa tim skuterčićem da se siliš. I taman da se uključi na glavnu ulicu devojka poskoči da se namesti bolje, on u krivini umesto zadnju kočnicu stisnu prednju, zadnji točak prokliza i TRAS! Klasičan danak neiskustvu. Pritrčim ja odmah, a oni leže i stenju. Ne pričaju ništa samo cvile kao psići. A niko da im pomogne! Prolaze ljudi, niko da ih pogleda! Oni kao da vode ljubav. Stenju! Pa zar niko da pozove neku službu? Zar niko da potroši kredit i pozove im roditelje, prijatelje, bilo koga majku mu. Smešna situacija. Gledam, krstim se iznad njih i ne shvatam ove današnje ljude nikako.
Gde lubenica prođe, šljiva ne mož' da zakrpi.
Sleng koji su koristili naši preci da zajebavaju mladoženju koji je uzeo nenevinu (bušnu) devojku za ženu. U smislu da nikakav konac niti čepoliki predmet ne može da reši njegovu situaciju.
Ima i nešto bukvalnije značenje za situaciju kada je ženka imala višestruke snošaje sa crncima pa nakon toga Kinezi i ostali azijati ne mogu da je zadovolje na adekvatan način.