Sas šaku, ručno, rukama.
- Des' poš'o Milisave?
- Odo' do reke da navatam ribu za ručak.
- Gde su ti štapovi? Nećeš valjda ove sa obale da vataš?
- Ma jok, ne smem, 'oće Milunka u top da me stavi. Ovakem ribolovcu štapovi ne trebaju, ja lepo zagazim do kolena pa polako, šakački.
Drugo nema. Ako hoćeš uzmi, ako nećeš poljubi pa ostavi. Kraj, završena priča.
- I šta?! Opet da jedem ovu sarmu od pre 5 dana?
- Nema ništa drugo, jedi to i ćuti.
Odaje je stomak do zuba, poodmakla trudnoća. Ne vredi da glumi nevinašce i poštenu devojku jer ta priča više ne pije vodu.
- Dobar dan komšinice.
- Zdravo Žiko.
- U kom si mesecu?
- U osmom, još malo i gotovo.
- Baš mi je milo zbog tebe. Sad možeš da uživaš, ne moraš da radiš, sediš kući i čuvaš dete. Nego sad svi znaju šta si radila... ( hnjo hnjo)
- Duvaj ga seljačino!
Poslednja rečenica moje babe, Bog da joj dušu 'prosti, ubi' je deda Živko na kućnom pragu. Odvalio je sekirom baš preko desnog oka, bio je levak iz ruke. Imao je najjaču ruku u celom selu, niko nije mogao ni desnu da mu slomi, a o levoj i da ne govorimo. Bio je dobar čovek, tako kažu, samo nije razumeo šalu. Nekako je sve shvatao onako bukvalno. Pošten, prostodušan ali prek, a baba k'o baba, jezičara... Krenula je tog sudnjeg dana na vašar, stavila novu maramu na glavu, izula opanke i zamenila ih cipelama, nalete na dedu baš kod vrata. K'o do kurca deda se vraćao sa naoštrenom sekirom, trebalo je sutra dan ići u drva. Naravno, usput je zakačio par rakijica onako s nogu, i TAP! Može i KLAP kako Vam je draže, ionako Vam je sve već jasno.
Kao vino, što starije, to bolje.
- Buraz aj' na piće, častim.
- Izašao si na kladionicu?
- Ma ne, prodao sam grobno mesto od mog pra dede za 900 evra.
- Od tvog pra dede? Uh pa mogao bih i ja Dušanovo da prodam.
- Gde ćes brate to da radiš, nema ni 10 godina kako je umro Dušan. Ovog mog roknuli Nemci još u Drugom svetskom ratu.
- Pa mogu ja Dušanovo da prodam sad kao one stanove u izgradnji, kupiš sad a useljavaš za desetak godina, kad Dušan odleži svoje.
Ukleto mesto u autobusu iz perspektive roditelja koji šalje dete na ekskurziju.
- I nemoj da sediš iznad točka da ne povraćaš.
- Tata, dobro znaš da nemam problema sa tim, nikad mi nije muka od vožnje.
- Svejedno nemoj, nikad se ne zna...
Konstantno prigovaranje, zvocanje, kritikovanje, džvanjkanje. Veoma iritantno i dosadno za onoga nad kim' se vrši ova radnja.
- Jesam li ti lepo rekao da nećemo stići na vreme da pripremimo sve što treba... Pričam ja, ali nemam kome, mene niko ovde ne sluša, svi terate po svome, vi sve uvek najbolje znate...
- Mhm...
- Šta traži ovaj kupus ovde? Trebala si da odvojiš koliko ti treba za kupusnik, a ostalo da vratiš u kacu, usmrde nam dušu ovde...
- Vratiću.
- Ko je zadužen za grejanje? Hladno je ovde. Da, naravno da je hladno kad grejete ulicu.
- Ma dosta bre više sa tim kuretanjem. Što si stariji, sve si gori. Opusti se čoveče, slava je.
Omiljena slava svih popova u Srbiji. Dan koji sanjaju i čekaju ga cele godine širom otvorenih novčanika.
- Pope koliko smo dužni?
- Pa ovako dete moje, po staroj tarifi 1300 dinara, a po novoj 1750.
- I vera nam poskupe, mora da je to zbog porasta cene nafte na bliskom istoku?
- Nije dete, nego zbog obimnosti posla, treba sve da se postigne, svaka druga kuća slavi.
- A pa vi rešili da malo smanjite broj onih što slave?
- Ma kakvi. Rešio ja da kupim nova kola, video nekog BMW-a, a neću da uzimam kredit od ovih lopova i tako...
Femkanje pristojnog ženskog čeljada, prilikom privatavanja na prvom sastanku.
Lokacija petnaest metara iza seoskog doma kulture, svetiljke nema na vidiku, vidljivost osamnaest santimetara ispred nosa, krekeću žabe iz obližnje bare dok joj on nežno ljubi usne.
- Ju, šta ti bi?
- Opusti se. Daj sisu, šta si se stegla?
- Ne dam!
- Ajde bre, nemoj da se femkaš tu!
- Dobro! Može do pojasa, ne diraj me dole.
Tip koji je pored svoje žene zadovoljio i taštu.
Đus ili u gorem slučaju sok sa ekstratom narandže i slatkastim ukusom sudomila. Znate onaj ukus kad čaša posle pranja nije lepo isprana od sudomila? E o tom ukusu vam govorim. Ovakav sok u ponudi uvek stoji rame uz rame sa crnim sokom.
- Oš crni ili žuti?
- Ajde od dva zla da izaberem treće.
- Koje treće?
- Kure veće! Klaker bre, crveni.
- Tu sortu ne preferiramo.
Butici koji imaju niže cene čak i od Kineza.
- Joj ženo, jesi li čula što se otvorio novi jeftinjak?
- Čuj čula, već sam bila tamo. Haljinice za sedamsto, tunike za trista, za dve hiljade sam se ponovila cela.