Šmrkati liniju
Gaziti središnju (ili krajnju) liniju po putu.
- Gledaj ovog.
- Nemo' Milorade.
- Pa vidi ga mamu mu jebem, šta je ovo, kakav je ovo mini Klio... Z... O... E... ELEKTRIČNI?! Mamu li ti električnu jebem, ko ti dade vozačku, ALO MAJMUNE, OGRANIČENJE JE 50, NE 15!
- Nemo' Milorade.
- AJDE JEBEM TI ZEMLJU, NE ŠMRČI TU LINIJU, MAKSE MAKAR DA TE PRETEKNEM! (*BIIIIIIIIIIIIP BIP BIP BIIIIIIIIIIP*)
- Nemo' Milorade.
(*automobil ispred daje desni migavac, Milorad se daje u preticanje*)
- ŠTA JE? 'EL SMRDI DIZEL MAMU TI JEBEM HAHAHAH, VOZI LOLA GOLFA DIZELAŠA, DIMI MU SE DIZEL DO LAKTAŠA OJSA!
Okačiti opanke o klin
Odreći se sela i preseliti se u gradsku sredinu. Zaboraviti na poljoprivredu, stočarstvo i šumarstvo, pripremiti pare iz slamarice, prodati imanje i uzeti stambeni kredit.
Opanci o klinu će poslužiti kao ukras iznad lažnog kamina u novoj, novcatoj garsonjeri od 30 kvadrata, na samo pola sata od centra (kolima). Vlasnik će ih s vremena na vrijeme pogledati, pomenuti u kakvom razgovoru, sjećajući se svojih skromnih početaka na njivi.
Kasna noć dočekala je dom Radivoja Todorovića, kasna i mračna. Opet je vjetar oborio bandijeru negdje tamo u drugom selu, opet struje nema. Neka, vatra pucketa u smederevcu, u kući je toplo. Kiša dobuje po kikindskom crijepu, dok Radivoje sjeda za stari trpezarijski sto, vadi plajvaz i 'artiju i kreće u pravljenje presjeka stanja. Struje nema, ali ima on lampu što mu je šura iz grada donio, dobra je ona.
Svega ima, jasno je k'o dan. Krave su mu dobre, tor pun ovaca, zobi i 'šenice puni džakovi. Voćke su rodile dobro ove godine, za razliku od prethodnih, možda jer je dao onom pčelaru da stavi košnice u ćošak njive, možda jer se Gospodu molio da bude rodna godina. Djeca kreću u školu, treba da se pripremi. Stariji, Milisav, ime đedovo, ide na fakultet, a dijete njegovo, Nadica u prvi srednje. Ispoštovalo ga je imanje, k'o da je znalo da se sprema trošak.
Drhtavim rukama ispisuje Rade nove stranice svog ekonomskog žurnala. Računa u glavi, piše na papir. Ne može on preko ekrana i tastature, nije mu to to, kompjuter je dobar samo što ima vremensku prognozu. Računa Radivoje i pita se koliko će još moći tako. Koliko mu je godina preostalo. Pisanje staje. Grom se prolama tamo negdje iza zabrana. Kiša malčice pojačava. Čuje to on, čuje i pita se dokle će moći. Kome će ostati ovo sve iza njega? Koga će zanimati sve to da se bavi? Hoće li mu imanje zarasti u korov i ostrugu? Da l' će Milisav dolaziti tu ili će ostati u gradu?
Nažvrlja Radivoje još par riječi, desetak brojeva, sabra, oduze, pomnoži i podijeli sve. Dobro je, plus, al' tanak. Zamisli se nad tim simbolom za sabiranje. U slamarici ima neke pare, krave i ovce lako će prodati, zob će za njima lagano. Da… Prodaj sve ovo, šta da se mučiš, okači opanke o klin, ma šta okači, baci ih, koji će ti andrak. Kupi sebi i Mirjani stan negdje u Beogradu, uživajte dok ste živi, šta se mučiš ni za šta, ionako će sve da zaraste…
I ustade Radivoje, uđe u spavaću sobu, navi stari kineski satić, onaj kockasti, na pet ujutru i leže pored svoje Mirjane. Zaspao je dubokim snom, punim hrkanja i vjerovatno modrica od Mirjaninog lakta, a ujutru kad je ustao da položi kravama, misli o gradu već su nestale…
Šredingerova mečka
Devojka koja je, bez očiglednog razloga, ljuta na tebe. Lepo si se ponašao, po svim standardima utvrđenim na jednom od predavanja koje ti je držala, nisi ispao kreten prema njoj ili njenim drugaricama, sve je bilo okej. A onda nije.
Ne znaš ni da li je živa, mrtva, gladna, žedna, ljuta, besna, tužna ili srećna, sve dok ne pitaš (najčešće više puta ili dok sama ne odluči da ti kaže) i onda otvoriš Pandorinu kutiju.
- Cico, nisi ni takla svoj takogirokebab u ovoj pustari od grčkog primorja, je l' nisi gladna ili šta?
- Nisam.
- Je l' trebalo nešto drugo da naručimo?
- Ne.
- Dobro, hoćeš mi reći šta se dešava? Od kad smo krenuli streljaš me k'o da si Nemac, samo gledam kad ćeš mi zabiti viljušku u oko.
- Ništa. Sve je u redu.
- O jebem ti dan... Dobro, hoćeš mi reći šta je bilo sad ili ćemo ovako dok ne zapenimo?
- Aaaa, a pena ti nije smetala dok si mi muvao Sonju!
- Kakva bre Sonja, šta pričaš ti?
- Jesi, sunce li ti jebem, muvao si je pizdo dok.... dok....
- Dok šta?
- Dok su se u ćošku ljubili Aca Lukas i Lepa Lukić jao bebo pa ja sam to sanjala, hahahah, izvini dušice, a zaboravila sam.
- Jebem li ti krv da ti ne jebem.
Granati se
Razmahati se rukama prilikom razgovora. Liči na gestikulaciju međ' italijanskim življem, samo bez ikakve kontrole pokreta.
- Šta je to Šićo, šta ti je to ispod oka? Jesi to negdje bio u branju?
- Ma mani me, sjedio na slavi pored Jareta, a znaš kako se on grana kad se uživi, jebo ga ćaća blesavi!
Ići pod megafon
Biti prozivan od strane velikih narodnih masa za djela, nedjela, zlodjela i sve između. 'Oće to da ode to nekad i u ekstrem, ako je broj djela, nedjela, zlodjela i svega između poveliki. I to najčešće, onaj gori.
- Je li bre, šta nam se desilo s onog... onog bre... joj, znaš onaj što je obećav'o brda i volove... ne, reke i dolove...
- Rajko, jes' dobar ti? Opet si brljavio, a? Je l' te tuk'o u glavu Miha Radijator?
- Ma nije, utrefio me malo iznad uveta... Ama, pusti, oću da kažem, onaj naš, ma brate, što je u skupštinu išao?
- Aaa, Milićević? Što je krao od zadruge i kupovao stanove u Sutomoru?
- E taj!
- Ma otišao prvo pod megafon, pa ga pokupila rulja, bacili ga s Pivske centrale, dočekala ga zemlja k'o najrođenijeg.
- I nek mu je laka crna zemlja.
- Jes'. Nego aj ti sa mnom, ima doktorka jedna fina u ambulanti, znaš kako je dobra, malo glavu da ti pregleda i to.
Beba
Limenka zapremine 0.33l.
- Izvol'te.
- Mala, daj za sto dva Valjevska, dva Skopska, jedno Jagodinsko, dva Apatinska i jedno tri bebe Zaječarca, al tamnog, za puta.
- Odma' dođe.
Kolateralna posjeta
Posjete rodbini tokom nekog dužeg putovanja ka nekom srećnijem cilju. Rodbina je obično zavučena po svakojakim brdima i dolinama, u kojima je put napravljen još dok je Maršal bio na vlasti i od tada nije diran. Srećniji cilj u vidu mora, planine ili bilo kog drugog vida zasluženog odmora postaje sve dalji sa svakim otkucajem babinog sata iz pretprošlog vijeka ili kuckanjem čašica sa polupijanim dedom.
- Baba Borka?
- Jok, loš put do nje. Tamo bi i koza nogu slomila dok dođe do nje.
- Dobro, onda tetak Radule?
- Kod njega više nikad dok se mali ne oženi. Onda ga zovemo na svadbu.
- Zbog pa...
- Zbog para.
- Dobro. Baba Mitra?
- Koja?
- Dede Radosava pokojnog žena.
- Aha. Može. Ona je bješe šećeraš?
- Jes.
- Njoj onda one stevije kakve, kako se to zvaše, imaju oni neke čokolade. Kad je pomenu, hoćemo kod tetka Tiosava?
- Nećemo. Poslednji put kad smo bili toliko se napio da te je pitao "Jebeš li ti ovu, ljubi tetak?" dok je pijanim prstom pokušao da pokaže na mene.
- Dobro, šalio se tetak, šta sad... Dobro, dobro, ne moraš tako da me gledaš, nećemo kod njega.
- Drago mi je da smo se tu složili.
- Jesmo. Aj dalje.
- Deda Dragorad?
- Jeste malo podaleko od glavnog puta, ali može. Nije vidio djecu dugo, pašće neka para za njih.
- Možda za novi mikser?
- Ili novu bušilicu?
- Dogovorićemo se.
- Dobro, aj dalje.
- Koferi?
- Spakovani.
- Zovi djecu i Bog nek nam je u pomoći. Ajmo na more.
K'o da se vratio s ratišta
Unezvjeren i istraumiran izraz lica, često sa kojom šljivom ili posjekotinom, prljava ili iscjepana odjeća. Čest rezultat izlazaka u planinskim sredinama.
- Ju sine dragi, kako izgledaš, k'o da si se s ratišta vratio!
- Ćuti ćale i otvori mi vrata, mislim da sam obje ruke polomio.
- Uh! Kako?!
- Ne znam, al daj i rakije, ako prestane alkohol da djeluje vrištaću k'o da brata ženim.
Instablam
Slika iz sinoćnjeg izlaska koja nije trebalo da završi na Instagramu ili bilo kojoj drugoj društvenoj mreži.
- Molim ćale?
- Pa dobro jutro, sunce ti poljubim.
- Jutro ćale.
- Je li Jabučilo, sunce li ti jebem, kako si mi od jutros?
- Dobro sam ćale, šta... čekaj, kakav Jabučilo? O čemu ti?
- O tebi konjino jedna! Kakve su ono slike na fejzbucima sunce li ti jebem žareno, oćeš cijela familija da nam se smije, jebala te jabukovača da te jebala, te te ne jebala! Jooooj Milorade, kud ga ne izdrka niz lavabo jebem ti zemlju...
- Stani ćale, dok tetka Mara ne vidi, nije nikakva šteta učinjena. I kakva slika?
- Ona gdje kao ždrebac žvališ debelu ciganku i držiš flašu jabukovače. Mara već komentarisala, računaj da zna bar pola Balkana za to i da ćeš morati da je ženiš. Odo da tešem stožinu da te njome isprebijam, pa se čujemo. I ljubi te majka. Aj zdrao.
- Zdravo... U jebote, koji instablam.
Zvuči jako interesantno
Ništa te ne kapiram al' slobodno ti nastavi.
- I tako ti ja brajko moj za polifazni motor nađem da je najbolje da ima 3 faze.
- Mhm.
- Jer se tako naravno dobija najpovoljniji oblik rotacionog magnetnog polja.
- Zvuči jako interesantno.
- I jeste! Ako još napravim pun rotor sa šipkama...
Skuvati se
Biti u goloj vodi duži vremenski period.
- Kako je napolju?
- Ništa me ne pitaj, skuvali smo se dok smo se dogegali dovde. Upeklo sunce, jaje mo'š na betonu da ispržiš.
- Sad ćemo mi da se 'ladnemo, samo mi reci, pivo ili špricer?
- Može.
Sova
Nije krokodil.
- Tata, tata, eno ga krokodilj!
- Ćuti jebem ti mater retardiranu, to je sova, jebo me otac što oženih sestru!
Da sikću malo i palacaju jezicima
Da ima komšiluk čemu da priča.
- Eto, mogli smo na more ove godine.
- Mogli smo, taman kad se slikaš za fejs da ti ove tvoje sikću i palacaju jezicima.
- ŠTA SI REK'O?
- Rek'o pivo si zaboravila da mi kupiš, nemo' sad da te išćeram iskuće na kišu, ščula!?
Djeca koja neprestano dozivaju mamu
Savršeni budilnici nedjeljom, na listi odmah iza komšijske bušilice ali posle turbo folk ljombera sa odličnim zvučnim sistemom. Imaju frekvenciju od jednog i po ponavljanja u sekundi, a amplitudu dovoljno visoku da prođe kroz zidove. U suštini derišta željna pažnje sa jako dobrim glasnim žicama. Mama ko mama, moderna i nafrakana izbacuje slike za instagram (često i tinder), dok malo čedo uporno viče dok s osmjehom posmatra ono radi čega mamu i doziva. Dakle, slomljenu vazu, šlogiranog dedu ili najčešće, govno na sred sobe.
- MAMA! MAMA! MAMA!
- Čekaj pile mamino, samo da mama...
- MAMA! MAMA! MAMA!
-...stavi ajlajner...
- MAMA! MAMA! MAMA!
- ...i maskaru. Iju! Pa ko se to meni ukakio bući bući...
- MAMA! MAMA! MAMA!
- Dobro dete, tu sam, šta...
- MAMA! MAMA! MAMA!
- Evo me, ej!
- MAMA! MAMA! MAMA!
- Št...
- MAMA! MAMA! MAMA!
- A da jebote, radni dan danas.
Majka okrenu čedo dok je još nepodnošljivo vikalo mamamamamama, nađe snooze dugme, postavi vreme do novog alarma na šest sati a zatim kliknu na snooze i vrati dete u krevetac.
Čitav komšiluk: FALA KURCU VIŠE JEBEM TI MAMU!
Černobiljac
Lik čija sama pojava izaziva krckanje osigurača, te brujanje kućnih uređaja na frekvencijama karakterističnim gospodinu Popari. Na komandnoj tabli bilo čega zna šta svaki taster radi jer je svaki u jednom trenutku pritisnuo, neke čak i istovremeno. Voli one što svijetle, ali su mu omiljene pečurke, što veće to bolje. Pitanje koje ga izdvaja od svih drugih jeste "A šta ovo radi?" nakon čega se obično čuje klik na taster. U slučaju da niste bili dovoljno brzi da taj klik onemogućite, nadajte se da taster nema nikakav veliki uticaj na to što radite. U suprotnom, skačite u kakav budžak gdje ćete biti makar malo zaštićeni od katastrofe i počnite da se molite.
- Jebem ti zemlju šašavu, opet smo dobili černobiljca na praksu. Mile, idi veži mu ruke pa ga provedi kroz pogon, to kad aparat za kafu pokvari, ko zna šta će nuklearnoj centrali da uradi. Dosta što smo prošle godine Fukušimu spriječili, neću i ove da se ponavlja.
Pečurka
Ogroman crveni taster na svim većim mašinama u industriji koja zaustavlja svako djelovanje iste, čija je jedina svrha da se pritisne kad se nešto ili neko oko te mašine dobrano zajebe.
HE Đerdap:
- Gazda, gazda, šta radi ovo? :klik:
*pogon staje, turbina prestaje da se obrće, pad napona, sto hiljada potrošača ostalo bez struje uključujući i elektranu*
- Pa šta ti bi da pečurku pritisneš jebala te ona u dupe?
- Kako bi znali da radi da nisam?
Nešto mora i da ostane
Време тече. Све тече. Све се мења.
Tempus fugit. Panta rei. Omnia mutatur.
Свет је једна огромна промена у настајању. Живот брза планинска река. Све тече. Не труди се, човече, мали су твоји снови и надања спрам целог универзума, спрам бесконачног мрака који нас напослетку све прогута. Не труди се да останеш, бићеш и проћи ћеш, као и све овоземаљско. Вратићеш се мајчици у последњи загрљај, сви ће се вратити одакле су и потекли. Борба је узалудна. Не остане ништа сем ожиљака... Ожиљци... Остану ожиљци. Макар нешто да остане...
Посматрам људе неки дан. Гледам њихова нервозна лица како промичу крај мене. А и ја сам нервозан. Како не бих био. Пао сам тикет за пет хиљада евра, проклети Њукасл, пушио последњу цигарету икада (док не купим нову паклу наравно) и листао "Спорт" и чудио се опет како је пропао фудбал. Подигао сам шољицу да сркнем још мало талога ког овде називају кафом. Тад зазвони телефон. Непознат ми број. Јављам се у нади да ме зове тетка да ми препише викендицу на Златибору.
Чујем сузе. Кроз сузе ме зове она. Моја давна симпатија. Још из средње. Патетисао сам за њом доста дуго. Чак и кад сам био са другима, мислио сам о њој. Нисам је се могао решити. Због ње сам писао песме. Само због ње. Знао сам да се удала. Знао сам у сат кад се удала. Био сам позван на ту свадбу. Пожелео сам јој срећу док сам се у тренуцима када је рекла "Да." опијао хиљадама километара далеко. Живот нас је однео попут лишћа на јесењем ветру. Река живота нас је носила ка различитим ушћима. Био сам срећан понекад, чешће не. Нисам се жалио. Петнаест година касније, зове она.
Прича кроз сузе, дозива ме док ми се досадашњи живот вртео у глави као рингишпил. Прича ми нешто. Плаче. Више плаче. Тада схватих.
"Прими моје саучешће." рекох јој.
Бацио сам и више новца него што је кафа коштала. Трчао сам кући. Тамо сам спаковао одело и ушао у ћалетовог Југа. Први пут да ми је упалио из прве. Рикверц, окрет, прва. Гас.
Стигао сам тек сутрадан ујутру. Пресвукао сам се успут. Затекао сам је у сузама. Саму. Загрлила ме је. Ожиљци су заболели врелином хиљаду сунаца и хладноћом милион Арктика одједном. Где су били ожиљци отвориле су се старе ране, живе као оног дана кад су задате...
Причали смо до зоре. Три флаше неке брље стајале су поред нас. Сунце је тог јутра обасјало двоје пијанаца на брдашцету како седе на скупој одећи. Загрљени. Она је спавала. Он је гледао негде у даљину и палио цигарету коју је од ње отео. Повукавши први дим, тужно одагна дим испред себе и ставивши руку на чело рече:
"Јебени ожиљци..."