"Jel' dugo cekas autobus?"
Ovo je pitanje na koje ne treba odgovoriti, najbolje je samo blago zamahnuti glavom, u suprotnom - svaki odgovor vas moze odvesti u razlicitim nezeljenim pravcima..
"Sine, jel' dugo cekas autobus?"
"Ne dugo, evo sad ce da naidje onaj u 08:10."
"Odlicno, taman da nahranim unuke, nosi im jogurt, pastetu i cureca prsa, pa nek prave sendvice, kako deca da uce gladna...a cime se ti bavis, jel' ides u skolu?"
"Studiram." (odgovaras kratko jer shvatas da je djavo odneo salu)
"Ma nemoj?! I moj najstariji unuk studira i bas je ovih dana ucio po ceo dan, ja ga pitam jel' ucis, sine? - ucim, baba....itd itd"
Drugi prsten
Kada ne stojis za stolom koji si rezervisao u kafani, jer vam se u medjuvremenu pridruzilo jos 15 ortaka, a stocic je taman za troje, i onda provedes vece u drugom prstenu - udaljen od svog pica, od piksle i svakog desavanja.
Dule: "Kako je bilo sinoc?"
Ivan: "Ma smor, doslo milion ljudi, sve vreme u drugom prstenu, nista nisam vid'o, nisam mog'o stolu da pridjem, pice da uzmem..."
Svi bi ga za kuma
Kaze se za iskompleksiranog lika koji muva ribe sa pricom: toliko sam gotivan i popularan, svi bi da se druze sa mnom.
Ivana: "Jel vidjas nekog iz bloka?"
On: "Ma jok, veruj mi da nemam vremena, al' stalno me nesto cimaju, zovu na basket, kao "aj' se vidimo, dza-bu", mislim se - sta bre ima da se gledam s vama, luzeri?!..."