Ultimativni odjeb gradske devojke, brđanskom pastuvu koji se nešto mota oko nje, a koji je u velegrad došao bežeći trbuhom za kruhom pre nekih dva meseca, namamljen neonskim reklamama, bilbordima, obećanjima o lakoj zaradi i dobrom provodu. Generalno gledano, ovo je više geografska smernica kojom se označava geografsko područje veoma udaljeno i izolovano od civilizacije, znači ako otprilike kažete da je neko mesto u tri lepe pizde materine, e ovo vam je još koji kilometar uz ili iza brda.
Pena parti, negde u nekom neimenovanom studentskom domu na Novom beogradu, pijani Miki d boj, kako su ga prozvale starije kolege, startuje neku ultra mega giga ribu, koja ga odmeri od glave do pete kada se on predstavi.
- Jeli dečko, a odakle si ti?- zapita ga ona znatiželjno.
- Ja sam ti sele iz Kremana, znaš to ti je....- nije uspeo da završi pošto ga je ona prekinula usred rečenice.
- Kako da ne, tamo je i Memedović odbio da ode.- na šta sve njene drugarice praskaju u smeh, dok se zbunjeni i razočarani Miki d boj okreće i gubi sa vidika.
Skoro nastalo upozorenje, prostodušnog brdskoplaninskog stanovništva republike Srbije, svojim rođacima, koleganma i prijateljima koji se ne trude baš previše da sakriju činjenicu da trse nešto sa strane.
-Eeeee, des bre buraz!- rekao je Đole ulazeći u auto svojeg brata Milisava, koji ga je samo mrko pogledao bez reči, rukujući se sa njim.
Mahnuvši Đoletovoj ženi, Jovanki koja je bila na tremu ispred njihove kuće izvezao je Golfa dvojku u rikverc na ulicu i nervozno nagazio na gas.
Đole ga je zbunjeno gledao držeći se za ručku više glave dok su neuobičajeno velikom brzinom uletali u krivinu na izlasku iz sela.
Neprijatni trenutci tišine nastavili su se još malo, dok su zamakli u obližnju šumu, kada je Milisav najzad usporio, pošto im je preko puta prelazila neka zalutala svinja.
- Šta je bre sa tobom, koj kurac, šta si nadrndan jutros?- zabrino se Đole.
- Znaš ti dobro šta mi je.- nervozno je promrmljao Milisav, ne skrećući pogled sa kolovoza.
- O čemu pričaš jebote!- zaprepastio se Đole.
- Slušaj me dooobro sad, pošto ću na ovo da ti skrenem pažnju samo sada, već duže vreme pričaju ljudi da trsiš onu Veljinu konobaricu...
-Ma jok, bre brate, to pričaju ljudi, jebo im pas mater. - prekinuo je Đole Milisava nasred rečenice crveneći.
I ja kao i svaki brat nisam verovao, ali pošto sam te sinoć iz kola vido kako se vataš sa njom kod Dobromirove štale, više i ne mogu da sumnjam da je to sve istina. Iskren da budem, zabole me kurac, šta ćeš da radiš, ali ako mi osvaneš na preljubnicima, jebo sam ti sve.-
Farmakoloska industrija i lekovi uopšte su se toliko upleli u folklor našeg naroda da smo počeli da karakterišemo ljudske sposobnosti i mentalni sklop prema naširoko korišćenim i poznatim lekovima.
Aspirindžija, Besendindžija, Analgin.
Primer korelacije, tranzicije i transformacije.
-Jao evo ga ide Ljuba Bensedin, saće da prouzrokuje epicentar smora u seockoj kafani.
- Ne brini se ništa, Miki konobar je Aspirin za njega..
- Jel pijan?
- Jes vala ko čep.
- Jao sać da mu jebem mater!
- Daj bre Miki sine, ša si tolki Analgin majke ti, pijan čovek, deš sad da ga biješ.
Još jedan u nizu naziva za, fala bogu kurac. Prikladniji onako za korišćenje, a i kada se malo bolje razmisli savršeno se slaže, i sa izgledom i sa prirodnim uslovima u kojima obitava.
Kao i pečurka uglavnom mu odgovara i najčešće se nalazi na tamnim, vlažnim i pošumljenim mestima.
Ja sam ozbiljan muškarac, jasnih stavova, politički, društveno i moralno ispravan, koji drži do sebe, nisam seksista ni šovinista, a pogotovu ne pilićar, uostalom, bila je dobra berba tako da sam ja obezbeđen.
Aha, ma šta kažeš?!
To je uglavnom toliko puta izgovorena rečenica, da su je vrabci na grani zapamtili.
Uglavnom, u sledećih nekoliko sekundi vašu pažnju privlači toliko puta spominjani generacijski jaz, toliko da vam kurac, nekim volšebnim putem počinje kucati na sočivo na rožnjači.
Upravo taj trenutak je onaj u kojem vas ja ili neko nalik meni sličan:
A - Tera u kurac
B - Pokušava da ga zavuče profesorski forama koje može da koristi samo Vilenjak!
Nešto tipa: Imam ja kola to godište,Godište mog kompjutera,Zvezdino godište
U zadatoj situaciji ste ovlašćeni da uzvratite odgovorom pod A, zato što preko puta vas sedi jebeni licemer.
Zašto?
Ispunjavanje želja, prema rečima samih maloletnica je seks sa starijim muškarcem, koji u trenutcima tršenja, falusno ispunjava( a i ne mora da znači ako je tehničar) određena mesta koja se smatraju velikim, ako ne i najvećim muškim željama, koliko god to mi pokušavali da poreknemo, sakrijemmo ili ismevamo, ili pak nemamo nekakav bolestan fetiš.
Što se tiče tih želja, ne da su nas pročitale braćo.
Kao i kod muškaraca označava partnera sa liste želja.
Takorečeno, ovaj izraz je ženski pandan izrazu Ubosti želju
Maloletnica A: Osećam se strašno, ovi momci našeg godišta stvarno nemaju pojma, uglavnom igraju WoW, sede u kladionici, igraju fudbal po ceo dan, ni za šta bre nisu.
Maloletnica B: Koliko dugo si već nevina?
Maloletnica A: Pa ne znam, nekih tri meseca.
Maloletnica B: Ideš u kurac, da si zvala Đoku Frizera, da zakažeš jedno Mršenje kose.
Maloletnica A: Da znaš, oduvek mi je bio simpatičan, bilo bi lepo kada bi mi on ispunio želju, ček da mu pustim pvt na facebook-u.
Gubitak svetlosti u odsudnim momentima. Može a i ne mora imati posledice.
Mogući uzrok, izgovor ili posledica.
- Šta se ovde desilo?- pita prvi policajac koji je stigao na prijavu kafanske tuče.
- Smak svetla, pozorniče!
- Kakav bre smak svetla?!
- Odjednom svima pao mrak na oči ispade opšti krkljanac.
----------- -------------------
Maloletnog protagonistu ranijih dešavanja, sa iskrivljenom labrnjom, svog modrog i izubijanog dovode kući, majka pada u nesvest kao po običaju, ćale u gaćama izlazi.
- Šta ti se desilo pizda ti materina?
- Smak svetla, ćale, ništa opasno, izgorela sijalica dok sam silazio niz stepenice.
- Jeste, a na čiju nogu si pao, i to kako na đon baš.
Životna šansa, bogom dana, nenadano, u trenutku kada si mislio da će sve da ode dođavola, kada si izgubio i poslednju nadu, kada si se pomirio sa sudbinom i prihvatio još jedan u nizu poraza. Trenutak u kojem te obuzima svaka postojeća emocija. U prvi mah ne veruješ, osvrćeš se da vidiš da nije neka skrivena kamera, da te neko ne zajebava, dok polako ali sigurno odlepljuješ i trudiš se svim silama da ne iskočiš iz sopstvene kože.
Štipaš se i dodiruješ u bezuspešnim pokušajima da se probudiš iz ovog, naizgled sna, bez reči, smejao bi se, plakao, vrištao, skakao, likovao bi, skinuo bi se go i protrčao kroz pijacu. Dal' ćeš izdržati pritisak, jer ovo je tvoja šansa da se proslaviš, da ostvariš svoje snove, sada sve zavisi od tebe.
Kvazimodo je sedeo sam skriven u tami iza stuba zvonika gledajući na trg pred Bogorodičinom crkvom u Parizu, bio je tužan, i usamljen kao i obično, mada sad i više nego obično, otkako je Esmeralda otišla, sve se vratilo na staro, bio je samo izrod, groteskno stvorenje iskrivljenog lika sa kojime se i priroda i Bog surovo poigrao, i pored sluha koji je godinama nestajao u sivom zvuku bronzanih gorostasa koji su se lagano klatili na iza njega, pogurnuti studenim vetrom koji je kao i sve u njegovom životu prolazio bez zaustavljanja. Sa, za nas koji nikada nismo iskusili takvu samoću, neizrecivom tugom prisećao se večeri kada je prvi put ugledao, njeno lice osvetljeno plamenom, dok je igrala uz zvuke muzike koje je jedva uspevao da razazna ma koliko se napijnjao. Kako je vreme odmicalo, više nije bio siguran, dal je njegov život imao smisla, bio je usamljeniji nego ikada pre, i sav taj privid prijateljstva, i prihvatanja, dal je sve to bila samo laž. Njegove nade raspršile su se kada ju je Fibus odveo, negde daleko od njegovih očiju. Mrzeo ga je i proklinjao dan kada ga je ona videla, mrzeo je sebe i svoj lik koji je neretko viđao i s besom svom silinom udarao po bari nakupljene kišnice, na krovu crkve.
Sedeo je i sa gotovo suznim očima gledao put praznog trga, kada je odjednom neko spustio ruku na njegovo rame i trgao iz tih žalosnih misli.
Poskočio je kao opaljen i brzo otpuzao preplašen, sakrivši se iza stuba ubrzano dišući.
Izvirio je na kratko, ali je zbog straha opet morao da se sakrije iza stuba, skupio je kolena i obgrlio ih rukama tresući se. Otkada je Frolo umro, često mu se priviđao njegov lik, dal je to bio plod njegove mašte ili savest koja ga je progonila. Odjednom pored njega stvorila se tamna sena, osoba obučena u crno, i užasnuti vrisak koji mu se oteo iz grudi dok je prekrivao lice rukama. Stresao se i saginjao opet i opet svaki put kada bi osetio dodir nečije ruke, mahnito mašući rukama u pokušaju da se odbrani od nečega što nije video ili možda nije želeo da vidi.
Najzad se smirio i glavom savijenom među kolenima, tresao se, osećajući dodire na svojem telu, nisu to bili udarci. Nije mogao da veruje, nije razumeo, krišom je izvirio i video zabrinuto lice sestre Matilde, koja je stajala pored njega, govoreći nešto, video je da se usne pomeraju, ali zvuk je za njega bio sada već sećanje. Najzad se smirio, privo se čvrsto je stežući oko nogu klečeći, ridao je bez zvuka, praćen sažaljivim pogledom sestre Matilde, koja ga je povela u njegovu sobicu držćeći ga nežno za ruku.
Vatra je gorela u kaminu, a na stolu je bilo parča hleba i činija. Kada ih je video, istrgao je ruku i brzo hramljući potrčao i uzevši hranu udaljio se u mračni ćošak pored kamina, gledajući iz tame, i srčući već ohlađenu čorbu. Nije spuštao pogled sa Matilde, koja je sedela za stolom i gledala u njegovom pravcu. Isprva mu nije bilo jasno, šta ona traži tu, donosila mu je hranu, i uvek odlazila pre nego što bi se on pojavio, ova mlada devojka, lepog lica bila je uvek prestravljena i zgađena njegovom pojavom, uvek okrećući glavu od njega. Zanesen svojim mislima, spustio je pogled, na nekoliko trenutaka, a kada ga je podigao video je časnu sestru osvetljenu slabim plamenom iz kamina, kako skida svoj veo, i raskopčava dugačku crnu odoru u koju je bila obučena. Isprva nije mogao da veruje svojim očima, i brzo ih je protrljao ispuštajući činiju koja se razbila i trgla Matildu koja se samo nasmejala ne prestajući da se skida. Prekrio je lice rukama, i okrenuo glavu gurajući je u ćošak, ne izvirujući. Nekoliko trenutaka posle osetio je topao dodir na svom licu, nije se ni pomerio. Vukla ga je sve dok najzad nije spustio ruku, ali i dalje nije otvarao oči, okrećući glavu još više prema zidu. Vukla ga je i najzad je otvorio oči, ugledavši nago žensko telo, iz grudi mu se otrgao samo glasni uzdah, dok je ruka koju je vukla, naizgled nevoljno posezala da je dodirne.
Korisna fraza nastala u brdskim krajevima Srbije među mladim gorštacima koji se spremaju za gostovanje na neko poselo u susednoj vukojebini.
Označava poslednjeg iz društva koji nikako da se spremi i u dogovoreno vreme izađe na zborno mesto.
Mada je izraz poprilično univerzalan i primenljiv na gradske uslove.
Subota oko pola šes, na obroncima Donjeg Čeprljikovca, sedmorica stasalih ali još uvek golobradih gorštaka, najzad uspevaju da se dovuku do centra sela i da zasednu za gajbom kao zmija ladnog narodskog energetskog napitka zvanog ,,Zaječarac".
Mali fudbal na seoski način, ove subote, koja je inače bila neradna pošto je Sveti Ilija, iscrpeo ih je skroz i njihova potreba za regeneracionim sposobnostima utoljena je u prvi halapljivim gutljajima, hidratantnog pića osvežavajuće gorčine.
Zapara neka, udarila i poobarala sve živo, sem muva, koje su se skupile oko ugaženih plodova Dudovog drveta u čijem su hladu polegali.
Zeko je već naiskap popio pivo i lupa se prstom po suvom grlu pokazujući na gajbu piva malo dalje od njega.
Fikret: Jeeebote otac, kad ga pre popi?- pružajući mu novu flašu.
Zeko: Slušaj( lupa se prstom po grlu) čuš kako odzvanja suvo grlo, ko barut bem ti sve.
Đoni: Nego slušaj vamo, večeras su susreti sela u susednom nam i dragom Žbuništu, trebalo bi im gostovati večeras.
Marta: Zboriš vala, svaka ti je ko u Dačića.
Ivan: Ja bi volo ić, no me moji zaručiše, trebam se ženit dogodine, a kakoću kad znate da ako mi buduća žena čuje da sam jurio druge čobanice ima odma zaruke da raskine.
Deki: Ćut pizdo rutava, navukla ti žena papuče godinu dana pre nego što ti prag prešla. Kuš.- na opšte odobravanje ostalih spuštanje papučara.
Davor: Nađte litar dva benzina i idemo mojom Džetom, mada previše nas je, a zadnji amortizer samo što mi ne ispadne.
Đoni: Evo, mi ostali ić ćemo Fikretovom limuzinom.
Fikret: Ako ti poneseš reflektor onaj tvoj ić ćemo i mojom limuzinom, nema problema.
Komša: Nego deš ga parkirat, znaš da ti ručna ne drži ni za lek?
Fikret: More, ja prikocu sa motokultivatora ne mog otkačit, ubacićemo neki trupac, odavde do Žbuništa sve figura iz figure naći ćemo i neku bosanku za pod točak.
No da se rastajemo, večeras svi u pola devet kod bandere.
Pola devet kod bandere, ispod slabog svetla ulične svetiljke pored ugašenog motokultivatora, sede šestorica gorštaka sa upaljenim cigaretama na klupi pored prodavnice.
Zeko: Jes mi je brat, al stvarno je goveče. Štaš ga više čekat, id zovi ga, no pazi da te onaj njegov šarplaninac ne napadne.
Izbor pade na Fikreta, koji se bojažljivo prikrade tarabi, preskoči i brzo se stušti uz basamake na verandu pred Đonijevom kućom.
Pokuca na vrata, posle nekoliko trenutaka na vratima se pojavi Đonijeva majka Marija.
Fikret: Dobra večer, kako je tetka, nego, jel gotova mlada.
Marija: Nikola, sine, oš izaći iz kupatila bog te mazo.
Đoni: Pu jebem ti krv, ja zaboravio da trebamo na poselo.
Posle nekih petnaes minuta svi posedali na stranice u prikolici.
Fikret: Jesmo li svi tu?- pali bateriju i prebrojava putnike.
Đoni: Jes poneo kasetofon? Jes.- pali kasetofon u prikolici sa kojeg se čuje najnoviji hit
Tarmi Rićmija,, Diskoteke, klubovi, to su moji drugovi"
Za razliku od uvreženog mišljenja da su svi frizeri pomalo gej, pravi frizer je u stvari nešto sasvim drugačije, čovek o kome se ispredaju mnoge urbane legende, još za života mitsko biće i sa dopuštenjem sviju građanin prvog reda, samoinstalater po rođenju, on je u stvari uzor svih nas i svi mi bi smo u drugom životu hteli da budemo on, pravo značenje reči frizer je Trsitelj, i u zavisnosti od staža i umeća, postoje titularna zvanja među frizerima:
1.- Frizer na prvi pogled
2.- Frizer na prvu reč
3.- Frizer na prvi dodir
4.- Frizer prvi dan
Pitate se zašto frizer? Mršenje kose je njegova prava profesija.
Iako je zaposlen njegova ekstraprofitna aktivnost, na koju plaća porez na esktraprofit, je Mršenje kose, na čijem polju je svetski priznat stručnjak, čak je i bio koautor u pisanju knjige: ,, Kako da prosečan muškarac mrsi kose kao Ričard Gir”, kada god se vrati sa posla, pred njegovim vratima je red žena, kao da tu živi i radi običan Frizer, zubar i ginekolog, koje žele da im satima pripremane frizure budu kvalitetno raščerupane od strane vrsnog trsitelja/mrsitelja kose/pravog frizera.
Iako je ljudsko biće, postao je besmrtan, kada je naterao zečice da izbace Hjua Hefnera iz sopstvene kuće zbog njega.
Za njega je dokazano da na dnevnoj bazi obara avione i da je pred njim na kolena pala cela vazduhoplovna eskadrila odjednom, iako je tih dana bio švorc, da je zapalio logorsku vatru u gaćama Fej Danavej, da za njega ne postoje mudoblokatori i da je on od najgore sorte ribočuvara i da je večiti i apsolutni pobednik kada se igra poker u skidanje, nebitno protiv kolikog broja žena igra, a i kurve mu plaćaju za snošaj.
Kada god priđe ženskom biću, njegov pogled i glas, odvrće potenciometar na vodopadu za dve sekunde. Doprinosi čovečanstvu dobrovoljnim davanjem krvi od koje su naučnici posle mnogo godina uspeli da sintetizuju vijagru i cijalis, kako bi muški deo čovečanstva mogao da shvati njegovu veličinu.
Žene u trenutku njegovog razgolićivanja i u toku njegovog tretmana shvataju da su vernice i kao najskuplje porno dive svo vreme bezuspešno dozivaju boga da im produži tretman.
Zabranjeno mu je da posećuje ženske samostane, a i kada ih posećuje, časne sestre moraju da se zatvore i samokažnjavaju dok ne napusti religiozno mesto, dal bičevanjem ili vezivanjem filakterija.
Svakodnevna rutina mu je postala zajebati se i zakasniti na posao, ali mu šef gleda kroz prste, zato što je i njegova žena veoma srećna i zaboravlja da je za godinu dana promenio dvadeset i sedam sekretarica, koje mu je Frizer lično preporučio.
Nikada u životu nije čuo ili izgovorio reči homoseksualizam, impotencija ili seksualna disfunkcija, nikada nije bolovao od megaploditeljstva, niti je ikada koristio neki od stimulanasa koji su derivati njegove krvi i ne postoji dokumentovan slučaj da je on odbio ženu ili da je žena odbila njega.
Uglavno živi dug i srećan život, ispunjavajući žene do vrha, a pratnja na njegovoj sahrani je kolona od nekoliko kilometara ucveljenih žena, koja je svaka za sebe barem u jednom trenutku pomislila da je samo njen, koliko su se samo prevarile, kada je on čitav svoj život bio samo svoj.
Najčešći uzroci smrti frizera su:
- Trovanje, metak, nož ili trauma nastala tupim predmetom od opsesivne mušterije.
- Metak, nož ili trauma nastala tupim predmetom od strane ljubomornog ili zavisnog muškarca.
- Srčani udar, i preterani odliv krvi iz mozga ako ne vodi računa o svom zdravlju.
Ispred Frizerske ordinacije izvesnog Dragana sa Dedinja, u salonu sedi nekoliko žena i u tišini prelistava neke modne časopise dok se iz ordinacije čuje vriska žene koja je trenutno na tretmanu. Odjednom se slika Kupačice, Save Šumanovića, od silnog drmusanja zida najzad otkači i uz tresak pade na pod i buka prestade.
Nestrpljive žene su brzo ustale i pogleda uprtog u vrata ordinacije sa strepnjom iščekivale poziv.
- Gospođica Mitrović neka uđe!- začuo se duboki muški glas iznutra, a devojka je poskočila od radosti i dok su je pratili zavidni i ljubomorni pogledi ostalih žena, uputila se ka vratima.
Na vratima se pojavi gospođa u ranim tridesetima, raščerupane kose, razmazane šminke, koja je jedva stajala na nogama, preznojena, zdihana, raskrečena, hramljući pošto je bila obuvena u samo jednu lakovanu cipelu sa štiklom, dok je drugu nosila u ruci na koju joj je bila okačena torbica.
Dok se obuvala pored nje je na poziv Frizera prolazila jedna zajapurena šiparica, koja je prolazeći bacila pogled na gospođine obnažene grudi, misleći u sebi dal će biti reprezentativna kao ova dama koja se samo zadovoljno nasmešila i zatvorila za njom vrata ordinacije u kojoj je za stolom u belom bade mantilu sedeo Frizer Dragan.
Ultimativni nemač pojma o muško-ženskim odnosima, zavođenju, predigri i seksu.
Znakovi megaploditeljstva se mogu prepoznati u ranoj mladosti, i poželjno ih je odstraniti pre ulaska u pubertet pošto mogu prouzrokovati trajnje posledice po psihu zaraženog, i od njega napraviti asocijalno-nevoljno aseksualno-emotivni leš, progresijom bolesti dolazi se do faze samac. Najčešće metode lečenja su otac i sin odlasci u javnu kuću, starije komšinice, babe vračare i slično. Doduše, ako se kojim slučajem opameti tokom godina odbacivanja i neuspeha i najzad počne da se ponaša kao normalno ljudsko biće, nije nužno da će faza samac biti preterano opasna i ozbiljna, čak šta više može biti veoma plodonosna.
U mlađem dobu, školskom uzrastu, karakteriše ih neprijateljska raspoloženost prema suprotnom polu, agresija( čupanje za kosu, lomljenje barbika, hvatanje za dupe, sise, gušu), sramežljivost, nesigurnost, verbalna nesposobnost u prisustvu žena, koja za posledicu kasnije ima i moguću seksualnu disfunkciju.
U pubertetu ova vrsta muškaraca se sem prostakluka i neverovatnog straha od odbijanja, odlikuje neverovatno velikim kolekcijama porno filmova i magazina, često onanisanje, druženje i izlasci sa isključivo muškim društvom, preterana upotreba alkohola i td.
Sem mentalnog rasula, veliki faktor prepoznavanja je i njihov izgled koji varira od prosečnog do krajnje zapuštenog i oronulog.
Kako se prođe pubertet, muškarci ovog soja postaju patološki lažovi, oterećeni seksom i penetracijom u bilo šta, i time počinju da smaraju okolinu, koja već polako počinje da ih se kloni i zaobilazi ih u širokom luku. Psovke i arogancija, ksenofobija su sastavni deo njihove svakodnevice i naravno još veća kolekcija porno filmova, lutaka na naduvavanje sa višestrukim rupama, elektromehanička pomagala, nesigurnost, strah od odbijanja koji ih trese i kada ujutru strepeći i tihim drhtavim glasom traže cigarete od radnice na trafici ili pri kupovini životnih namirnica, nesposobnost da podnesu bilo kakvu zaejbanciju na njihov račun u bilo kom kontekstu doživljavaju kao fizički napad.
Zbog svoje nesposobnosti za ostvarivanjem normalnih odnosa sa suprotnim polom, uglavnom bolest napreduje i meša se u mnogim slučajevima sa alkoholizmom, depresijom, suicidom.
Najčešće prepoznavanje megaploditelja u društvu je kroz razgovor o suprotnom polu, kada uglavnom oni govore tihim glasom i o stvarima koje bi radili nekoj ženskoj osobi, tj. govore o svojim neostvarenim željama i neiskustvu, iako su puni lovačkih priča.
A i B, sede u kafiću i gledaju prolaznice, dolazi C, nadaleko i naširoko poznati megalpoditelj, inače sasvim običan čovek reklo bi se.
C- Jao vidi je ova, lizo bi joj ko Lesi.- šapuće megaploditelj dok pored njih prolazi starija gospođa.
Posle nekih pet minuta, prolazi neki devojčurak kojem su tek iznikle sise a C odmah kaže:
,,Nju bih sodomizovao!", iako se razgovor već prebacio na sasvim drugu temu, tipa fudbal i kladionica, posao, nedaće sa novcem i drugo.
Posle kraće priče tipa ,,što sam karao skoro jednu tetku", A i B, hvataju osobu C, vezuju ga i sa zabrinutim pogledom prema gepeku u kojeg su ga ubacili, ulaze u kola.
A- Jebote, nisam znao da je megaploditelj, šta ćemo sad?
B- Pravac Surčin, kod Dželjane. Brat mi je, ne želim da ostane samac.
A- Što?
B- Kako što, sad je megaploditelj, šta ako se sam izleči i krene da jebava sve živo?
A- Šukurac, u pravu si, stvarno ne bih podneo da me kasnije u životu on zajebava.
Udarac u genitalije
Glagolski pridev radni u Crnogorskom jeziku.