Situacija u kojoj prisustvujete razgovoru dve osobe koje se dugo nisu videle.
1: Gde si Milena, 100 godina te nisam videla!?
2: Juu, Zorice, pa je l' si ti? Nisam te prepoznala uopšte!
1: Pa kako si, kako tvoji?
2: Ma ne pitaj, išla sam kod Mikija nešto da uzmem za ovog mog, treba da
ide kod Mirka Strvine posle nešto da rade kao.
1: Čekaj, Miki je onaj Milevin sin, što mu se sestra udala za Milanovu ćerku?
2: Ne bre, Mileva nije ni imala sina, ona imala dve ćerke, Milicu i Nevenu.
Nevena se udala za nekog debila što švercuje šljive u Bugarsku, a ova druga
se još nije udala, pitaj boga što.
1: Ko je onda Miki?
2: Miki je bre Stevicin brat, što mi Ljubiša bio otac, a on išao u školu sa našim Radetom što ima ona tri sina. E jedan sin otišao u inostranstvo i tamo mlati pare, ovaj drugi isto mlati pare, ali se ne zna kako, a za onog šuntavog i najglupljeg otišla naša Jelena brljiva.
1: Aaaa. A ko je Mirko Strvina?
2: E, to je već duga priča...
Biće ni nalik onom iz stvarnog života.
Kulturan, ljubazan, strpljiv, pošten (ko razume, shvatiće), ne zaudara na alkohol od 5 ujutru
i nema 12 godina stare ostatke hrane među zubima i podočnjake boje smrti, očaja i razočarenja.
-Dobar dan. Vašu kartu, molim?
-Izvolite.
-Hvala. Prijatno.
-Ko je nov ovde, karte da vidimo!!
-Jednu do xyz molim.
-Aha, evo, nećemo da pišemo, će da platiš samo polovinu karte. Taman posle Dobrica
da stavi nešto u usta, ništa nisam jeo od jutros. Gde je ovaj Jovica sad?
Joviceee!! Joviceee, steram ti u usta, vidi je l' ima još one rakije tamo !
Joviceee!!! Pa pička mu materina, nisam te poslao obdukciju da radiš, nego da odneseš mašinovođi papir, šta si se zadržao toliko?!
-Evo izvolite novac.
-Šta je ovo, pa odakle ja sad da ti vratim, 'bem mu sunce da mu jebem?!
Čekaj tu, sad ću da se vratim...
Lik vrste najjači. Nači kumara mu Stankela, alkos kategorija teška, ali pije samo čašice tipa kvalitetan. U krugu blizkih drugara gustira se skićvi, da pukne vitalni organ kategorije srce. Rasni go čovek sa šutem vrste oštar i udarcem kategorije pete puca u randevu prečke i stative. Igrač tipa toliko zaeban da ne mora digra od početka. Kad on udje u svlačionicu, nastupa atmosvera kategorije k'o da svi imaju polnu, ništa manje veneričnu bolest. Igrao po Herti BSC i raznim turnamentima vrste zaebani.
Glavni akteri famoznog srpskog običaja:
Ćale : Ust'o rano i počeo da se zagreva još dok je sekao pečenje. Ubijen taman onoliko da je dobro raspoložen, a opet da ne kaže pred gostima nešto što je neprikladno za jednog domaćina.
Keva : Mrzovoljna do zla boga. Ništa ne stiže, ništa joj ne odgovara, a opet drži neki čudan kez na licu, da se gosti osećaju prijatno i da im ne padne na pamet da nisu poželjni. Poseduje zavidnu fizičku kondiciju, obzirom na činjenicu da je za vreme slave nikad ne vidiš da stoji ili ne daj bože, sedi.
Čovek na čelu stola : Obično je to neki rmpajlija koji, jadan, ne bi mogao da se gura među ostalim gostima sve i da hoće. Obavezno dolazi na slavu vidno pijan i sa vrata traži da mu se donese rakija. Najglasniji lik i onaj '' pitaj me šta hoćeš, znam i gde muva pisa'' tip čoveka.
Najmirniji čovek : Opštepoznato je da su ovakvi najgori. Taj se toliko najede i napije da je jedva u stanju da sedi na svom mestu i pusti svu hranu i alkohol da odrade svoje. Ćuti k'o zaliven, bukvalno. Na bilo kakva pitanja odgovara što kraćim odgovorima i ne želi da se upušta u iole složeniju diskusiju.
Način da talentovani i prekaljeni jebač iskaže svoje sposobnosti na verbalnom nivou i možda, zahvaljujući efektu rečenice, sa reči predje na dela.
Izraz kojim se objašnjava stepen savijenosti/pogrbljenosti nečega ili nekoga.
-Momci, zajebite trčanje, ja ne mogu više. I Darko se slaže samnom sigurno, samo ne može da dodje do vazduha da to izgovori.
-Jeb'o vazduh, dobro da nije počeo da se raspada, pogrbio se k'o Brankov most od 5 do 7.
Kad se iz juna preseliš u avgust.
Izraz kojim se opisuje vremenski odredjeno hrkanje čija se frekvencija i glasnoća lineaarno povećava.
-aaaaAAAAA!
-Jebote, šta je ovo?
-Ma Jovan konjina, hrče k'o neizivljen!
-Ideš u kurac, čuje se k'o...
-...k'o Predator, znam, pička mu materina. Još vučem traume sa letovanja prošle godine, kad se tad nisam upiš'o, neću nikad.
Čovek koji je razvlačenjem samoglasnika od solidne komedije napravio remek-delo.
Zato što je deda čovek persooooona! Upadljive priiiirode!
Pokvaren nemački narod, jebote...Nisam očekiiiiiiv'o!
Pa ja sam bio član biblioteeeeke.
Porodicni odnos koji vrvi od tolerancije.
-Brate, na sledecem gostovanju cu da isprebijam nekog dzukca, zivota mi!
Smucili su mi se vise, sve im jebem korumpirano!
-Cekaj, zar nije tebi cale pandur?!
-Pa jeste, al' on je drugo...
Metafora kojom se dočarava jedan od poslednjih stadijuma ubivanja alkoholom.
-Matori,kako bilo sinoć?
-Ništa ne pitaj,izginuli smo k'o ekseri...Jovana smo morali da nosimo kući,njegova keva se zabezeknula kad ga videla onako rašrafljenog.Mali Aca otišo kući po četku i farbu i uzeo da farba poštu,a mo'š misliti kako će da ofarba kad je u osnovnoj polagao likovno.
Tiho i kroz zube,ali dovoljno glasno da smirite živce i da se to smatra pristojnim odgovorom onom dizelašu koji vas je na malom fudbalu bezosećajno opičio po nozi tako da su vam suze krenule,ili pak šefu koji je rešio na vama da se istrese i stavi šlag na svadbenu tortu,ili možda kad...
-Šta je komšija,opet neće da upali?! (cinični osmeh)
-Ma neće,jbbmlmu oca blesavog,a i šta ti ima da pitaš,majku ti jbmmnenrmln!!!
