Vrtiš te ovo te ono po glavi. Preplićeš, zaplićeš, rasplićeš. Rokneš sebi jedan tretman ćutanja na dva-tri dana. Embargo na uobrazilje što ti se useru u čitav dan. Pa se lepo opet otreseš, cepaš dalje. Jebeš samoodbrambenu patetiku. Tvrdiš, uveravaš, razuveravaš, sumnjaš. Živiš od danas do sutra kao da si danas rođen,a da tek sutra stariš... Kad odjednom, zakove te živa reč. Nema više "zdravo za gotovo". Tad udri brale da misliš, da vičeš, da ćutiš, da se pitaš o čemu ti duša vapi. Ma bre ko te jebe, sad će malo preko tebe da se kotrlja živa reč. Svaka će da te žigoše ko magarca. Izdrži brale moj...

Svi znamo one snimke iz Severne Koreje, kad Kim Džong Un maše svojim građanima, dok ovi plaču u zanosu. Engleska je malo prefinjenija, malo "poš". Ne moraju da plaču. U tamnoj haljini žene, a u odelu ili fraku muškarci, stoje natmureni i pilje u pod. Možda ih stoli bojko, al čik se nasmej dok te mediji snimaju. Ne dao Bog da pored toga nosiš titulu "Sir", onda si tek najebao. A ako se slučajno odaš pred najboljim prijateljem da ti je jednom stigla pozivnica od same kraljice, a da ga ti nisi ni pozvao da zajedno prisustvujete svečanosti u Bakingemskoj palati, onda se oprosti od društvenog života.

Mačka kaže "mjau", pas kaže "av", ali, verovali ili ne, pijavica kaže "ti si moj brat".

Presipati iz šuplje u prazno.

Poznata bifurkacija crnih sokova. Veliki raskol.

Svaka asertivna tvrdnja kojoj prethodi ova rečenica podrazumeva nepristrasnost i jasne moralne principe osobe koja je izgovara.

Reči kojima se baba još uvek služi, a ti nemaš srca da je ispraviš (u nekim slučajevima počneš i ti da se njima koristiš).

Kad pereš zube ujutru i misliš se: "E, neću ja da budem taj koji će da baci ovu dokrajčenu tubicu paste za zube! Ima još!", a znaš da je onaj ko je ustao pre tebe isto pomislio, ili da će isto pomisliti onaj ko ustane posle tebe.

Kurac

Kad počne organizam da ti bije bitku rastrojstva. Da l' dobijaš ili gubiš, nikad nećeš da saznaš. Samo mora bitka da se izdrži do kraja.

Kad baciš farmerice u korpu za pranje veša, a ne proveriš džepove.

U južnijim predelim Srbije, kod određenih dijalekata, postoji ovaj izraz, koji se održao još od starina. Koristi se da se dočara koliko dobru pogaču je domaćica omesila.
(Sa hlebom da je jedeš!)

Čovek za primer – miran, pametan, poslušan. Pažljivo bira društvo pred kojim može da se raskalašno ponaša, ali i dalje pomalo ustegljivo skromno. Ponekad dozvoli sebi da pokaže svoj gnev prema svemu, pa se potom naglo stiša, ali on to nikako nije samo ljut na sebe. Ne teši se tuđim mukama, već cokće i klima glavom kada čuje nečiju tešku sudbinu... pa onda čitavu tu priču zaboravi i kreće sa svojom pričom. U svojoj umnosti se razbacuje rečima, misleći da ima uvide do kakvih još niko nije došao, ali o tome ćuti. Uhvati ga ponekad nekakav nemir i zbunjenost, a on tad jos jače tera po svom i postaje slep za tuđe probleme, ni ne pomišljajući da tu možda nešto ne štima. U tim trenucima, kad ga posmatrate sa strane, pomislite da je grandiozan, uman, šarmantan. kao da njegove kvalitete ne bi trebalo dovoditi u pitanje. Noćni snovi su mu redovno uzburkani. Da bi njemu bilo dobro, on kaže da i drugima oko njega mora biti dobro, nipošto drugačije. Njegovo najbolje postavlja granice, no on o tome isuviše dobro zna, pa zato i ćuti. Verbalno nikada ne omalovažava, ali sve nekako okoliša dok govori, kao da ima da kaže nešto važno o sebi. E, sada je slika o krugu ljudi u kojem se on kreće i koji njemu odgovara malo jasnija. Usled tuđih laskanja ne gubi svoje samopouzdanje i ne preza ni od čega. A što je najzanimljivije, ostavlja utisak skromna i mirna čoveka. Drugi bi hteli da su kao on i nikako ne dozvoljava da ga nešto spusti na zemlju. Uostalom, zašto biste takvog čoveka spuštali na zemlju. Stamen, ponosit, ali i dalje skroman, mirno napreduje u razvitku svoje ličnosti. Kad ga drugi ismevaju, on ih svojom rečitošću, ironijom i osmejkom nadvlada. On ne pije, tačnije ne opija se, osim u posebnim prilikama. To posle prepričava i onako usput, nevažno, pominje i količinu alkohola koju je popio, i govori o romantičnim prvim ljubavima kojih se sećao u tom svom pijančenju. Ali mamuran nije nikad. Ako ga pitate da što se je tako umusio sutradan, nakon pijanke, odgovorio bi da je to samo njegova životna melanholija. Priznaje sebi da mu je drago kada primeti da ga njegovi drugovi oponašaju, ali ne zaboravlja svoju skromnost, na kojoj je, priznaje, tako dugo radio. Tačno zna kako da se ponaša, kuda da ide, šta da čini – tu pitanja nema. Odmeren, uglađen, smeran, on se sebe ne stidi i oberučke prihvata svaku istinu. Međutim, dođu mu tako ponekad neki ljudi, koji ga, začudo, ne vređaju niti omalavažavaju, već ga samo mirno posmatraju i analitički izjavljuju kojekakve činjenice. Takvih se kloni. To su nadobudni ljudi koji za sebe misle da su previše pametni. Oni su samoljubivi, prazni, neispunjeni, puni kompleksa, izvitopereni i njihovo držanje nikog ne vara – oni se prave da naporno rade na sebi i da su neko i nešto... Zabavan, opušten, dobronameran, on mirno nastavlja da uživa u svom životu sa svojim prijateljima.

Prikrivati, tajiti od drugih

Ono poznato "Biti il' ne biti?" sa malo izmenjenim značenjem.

Еуфемизам за самоубиство скакањем с моста.

Надимак Бобија Фишера