Opravdanje čoveka koji nije za brak, ali bi stupio u vanbračnu zajednicu.
Aca: "Brate, što se ne ženiš više, deset godina si s njom, i jedanaesta već, zbario si je kad su Đinđića skenjali, bila u omladini demokrata pa se slomila emotivno, a ti navalio, hehe, nevaljalče. Za to vreme se i SCG raspala a vi još terate, šta čekaš?" Neša: "Ma, nije mi do braka, al' mi je do jaja s njom, lagano bi živeli zajedno, al' mi neka frka od tih ceremonija i formalnosti". Aca: "Pa jbg brate, mora tako". Neša: "C, cenim da ću da joj predložim vanbračnu zajednicu, zbarim jedno derište i lagano". Aca: "Ubica, isti kurac, ionako je to sad izjednačeno, a za koji će ti kurac papiri, nije auto. Je l' ima atest ili ćeš da mi je dovezeš na tehnički, hehe?"
Sleng za sleng za sleng. Skanija je sleng za džidžu, koja je sleng za travu, koja je sleng za marihuanu.
Insepšn jebote. Zovite Leonarda. E, Leo, brate, evo ti ga oskar, e. Oskare, je l' te vozila skanija nekad? Nije, samo tamić, a, hehe? Jeb'o te medo brundo.
Neizostavna pojava svakog dnevnika, vesti ili bilo kog vida informativnog programa gde se govori o ekonomskom stanju u zemlji, lopovluku bankarskog sistema ili korupcijskim i drugim malverzacijama. Svesni toga da ovakvim informacijama narod pridaje najviše pažnje, po principu "ako ja nemam makar da vidim kako jebu one koji imaju, pa će mi biti lakše što nemam", ovakve reportaže iziskuju sijaset pripremnih radnji pre snimanja.
-"Poštovani gledaoci, sa nama je gospodin doktor ekonomskih nauka Života Radišić... Dobar dan, gospodine doktore ekonomskih nauka Radišiću, možemo li da čujemo Vaše mišljenje o fiktivnoj kupovnoj moći naroda uz pomoć dozvoljenih minusa gde bankarske kamate neretko idu i do 40 odsto na godišnjem nivou?" -"Naravno... Uspostavljeno je prividno stanje po kojem narod..." -"Samo trenutak... Milanče, skloni tu kameru odavde, šta snimaš ovde koji kurac, idi zamoli šaltersku službenicu da broji pare pred kamerom, ceo svežanj novčanica u apoenima ne većim od Vajferta... Mogu i manje, veće ne dolaze u obzir, ipak ovo radimo za narod, a njima je ta crvena nekako najprijemčivija. 'de ćeš ti s mikrofonom koji klinac, šta da radim onda ovde? Kamerman, obavezno da snimiš i ono kad provuku pare kroz onu mašinu za brojanje, na to svršavaju... Dakle prvo snimaš ono ručno brojanje, onda mašinu, ščuo? Izvinjavamo se, nastavite".
Beogradska pičko, Santijago Reme, oduvek si voleo ekstreme, vazda grakt'o vel'ka kurca 'teo, nikog nisam k'o tebe opleo. Možda Smarka, crnogorskog ovna, taj je mog'o primit' i od slona.
Džaba tebi, Reme druže stari, taj fakultet i još trista stvari, uvek bit' ćeš pešovan i peškir, pozdravlja te Aca, prdnem ti na šešir.
...Jeste, tačno je to da Miki ima traktor s pedalama, ali je l' znate vi kad sam bio veliki da sam ja u stvari vozio onaj veeeeeeeeliki traktor što mu je guma ovolika? E taj, onaj zeleni. Preorem s njim celo selo za jedan dan kol'ki je. Šta bre ne veruješ, hoćeš da pitamo mog tatu? I isto tad, kad sam bio veliki, dođem posle oranja i pojedem dvadeset pet ćevapa što donese tata iz mesare, i on i ja onda popijemo po gajbu piva. A ceo dan dok tako radim pijem rakiju umesto vode. Davno je to bilo, kad sam ja bio veliki. Tad me se i tata plašio, a mama je stalno morala da kupuje žele-zeke kad ide u prodavnicu jer se i ona plašila. Onda smo se mi preselili u grad, i prodali taj traktor, i tata mi je kupio kompjuter, pentijum peticu. Mogao sam da igram svaku igricu i da pucam u one kokoške što idu. Tad sam imao i po pet devojaka, jer devojke vole velike, i mi smo se tako igrali po ceo dan na mom kompjuteru. Tako je jednom došla Tijana, i mi smo se tu zezali, i onda je ona sela pored mene i ja sam joj slučajno dodirnuo koleno. Znate li vi kakve noge ta pička ima? Pa ne znate, normalno da ne znate kad ste balavci od šes' godina. Brale, a bulja seva samo tako u onoj suknjici, to ne da se jebe, nego se trese sve u šesnes', ako me razumete, hehe, a nije imala šesnaest, nego devetnaest godina. Mislim, da makar restartuje sat s kilometražom nekako, ono bi ljudi ženili na keca, takva baš! I ja je tu uhvatio četiri dana, šest puta dnevno brate, kočile mi se noge uveče od tol'ko seksa, ma zlo. A ona - nezasita! Pa ja mislim da ćale nije prod'o onaj traktor da je ne bi ni džon dirom zadovoljio. A onda sam se ponovo smanjio, i jedva čekam da opet porastem, jeb'o te traktor s pedalama da te jeb'o.
Evo ga zeleno... Kako mrzim gužve. Baš kad narod treba da se odmara od posla, na ulicama gužve. Ceo život sam u nekoj gužvi. Guše me ljudi. Guše me samim svojim prisustvom, i pre nego što se neko odluči da mi se približi. Vidi tamo, još veći krkljanac. 'vataj pun desni i idemo ovom ulicom, to je prečica. Jeste prljavo, nigde svetiljki, ali bar nema puno ljudi. Koliki je mrak ovde, ni duga svetla ne pomažu. Zašto je ova ulica tako mračna? Idemo levo sad, tuda.
Ovde je čovek što pali ulične svetiljke zaboravio da prođe. Ako bi me pitali kako vidim svoj život iz trećeg lica, opisao bih ovu ulicu. Uska, sa puno nezakrpljenih rupa, tamna kao moja emotivna strana. I tako hladna. Baš grize ova hladnoća. Doduše, hladnoća me muči ceo život, u životu sam imao samo jedno godišnje doba. Ovoliko pustu ulicu nisam video, mada bih želeo da imam stan ovde, odgovarala bi mi, i ja sam prazan kao i ona. 'ajde opet levo sad, neko mi je pričao da se ovuda ide, tamo je izlaz. Ova ulica je još hladnija. Ali nekako svetlucava. Da l' je moguće da je ovde pao sneg, sve je belo? Da l' je i ovim konjima hladno kao meni? Da li su oni sami? Ne, oni su tu baš zbog ovakvih kao što sam ja. Staću ovde sa strane, voleo bih da se provozam ovim konjem, uz to je i ovaj sneg, biće lepo. Jeste me koštalo dvadeset evra iznajmljivanje konja, i još pedeset uživanje u snežnoj poljani, ali je bar lep osećaj. Nekako mi je toplije sad. A i čovek zadužen za svetiljke je došao na posao, sada je sve svetlo, gotovo da blješti. Ne osećam više ni tu prazninu u srcu, ispunjen sam. Bog me je pogledao i naterao da skrenem sa onog bulevara. Sjajan osećaj, nikad se nisam osećao ovako živim. Produžio bih sa iznajmljivanjem, ali nemam dovoljno kod sebe. Mogao bih da se vratim do bankomata za keš. I hoću. Ovo me baš ispunjava, opet sam živ.
Okej, kako beše, skrenuli smo s bulevara desno, pa dvaput levo. Dabome. Rikverc. Vratiću se ja brzo, sačekajte me. Hoćete? Stvarno ste dobar čovek, odavno nisam naišao na čoveka sa toliko razumevanja. Dobro, sad sam išao desno, dakle još jedna desno, eno ga izlaz. Stanite ljudi, zašto je ova barikada ovde? Ali ja, ja moram da prođem. Molim vas, stvarno bih da se vratim, želim nazad. Pomozite mi. Dobro, shvatio sam, idem putem kuda sam pošao, ionako ovim putem mogu do kuće, a i kući imam para. Je l' mi se čini ili je sad ova ulica mračnija nego malopre? Ma, čini mi se. Idemo levo. Definitivno jeste mračnije. Ovde se sve beli, ali je opet mračnije. Ne razumem. Neću sad da stajem, vratiću se, idem dalje. Ovde valjda treba desno. Jeste, al' ne deluje kao nešto duga ulica. Sreća te je sve tako pusto, napravio sam bar pet grešaka, ovo su sve jednosmerne ulice. I ova je jednosmerna. A evo me, na kraju sam, kuda sad? A nemoguće, ćorsokak. Bio sam siguran da je ovo pravi put. Slagali su me. Hoću nazad. Ne, ne mogu. Ne vidim kuda. Ništa ne vidim, mrkli je mrak...
Dakle leto. Najlepše godišnje doba svakog prvaka i svakog učenika. I zima isto, jel tad možemo da se sankamo napolju i grudvamo i pravimo sneško belića. Leto volim jer tad ne idemo u školu i ne moram da učim da pišem i čitam i da sabiram brojeve.
Obično preko leta odemo u selo kod mojih babe i dede. Deda je star čovek i ima štap kojim maklja mačke. On ujutru ode da rani svinje, pa ga i ne viđam tad. Baba ne zna da sprema ništa sem kačamaka i uvek me tera da sve pojedem. U selu sam ove godine video kako džeki jaše mačku a kad sam pito tatu što to rade rekao mi je da se igraju ali sam ja uzo dedin štap i bio džekija jer je on teži pa je bolje da mačka bude gore ako će da se igraju. Tog dana smo lovili žabe sa bratom i ja sam jednu pogodijo kamenom i on je reko da će majka da umre onom ko ubije žabu. Posle sam ja bijo tu oko majke i tata mi je reko da sam plačipička i da joj se zavlačim pod suknju a ona je rekla da on nije umeo. Kad smo se vratili kući išao sam na brdašce sa Mikijem i Stefanom i jednom smo pravili bunker ceo dan i praćke i kad je pao mrak mi smo tek onda stigli kući pa mi je majka rekla da odem i uberem prut. Neću da vam pričam šta je tad bilo jer mi se celo društvo smejalo. I Jana moja simpatija se isto smejala i tad sam plakao. Kad tata gleda dnevnik a mama sprema kiseo kupus za ručak onda ja izađem sa drugovima napolje i tu je Stefanu njegov tata kupijo telefon i onda slušamo elitne odrede. Oni su mnogo dobri pevači kao i gazdapaja. Jana sluša gazdapaju pa sam počo i ja da ga volim. Tata kaže da je on p... Onda sam bijo na moretu i tamo smo videli kuče (nije džeki) kako uskače u vodu. Jeo sam i krofne na plaži.
Od ove godine učimo ono glupo hrvatsko (mama kaže da ne smem da psujem i da je "ustaško" ružna reč a tata je pustijo neku pesmu ,,sine moj,,) pismo, i meni je mnogo žao što leto nije duže da možemo da igramo žmurke i jurke po ulici. Brat mi je pričo kako su se oni igrali žmurki pre 15 (petnest) godina kad je bijo skroz mrak kao u šumu i ja bih voleo da i mi možemo tako. Uglavnom ja mnogo volim leto i moji drugari i jedva čekam da opet dođe.
Krik žene nakon što ne prepozna potencijal svog čoveka u krevetu.
:mrkli mrak, otvaranje vrata: -"Napokon si stigao, dovlači se ovamo, osušila sam se k'o usta jutro nakon pijanke... Iju! Pa ti nisi Radovan! U mog Radovana alatka k'o kramp, beton da proburazi! Mek si, ko si ti?"
Izraz korišćen nakon što iz aparata izađe beli dim, tj. kad isti ispusti dušu i začuje se poslednja reč tehnike.
-"Milivoje, nešto se desilo s televizorom danas, počeo da zuji, onda mu samo poplavela slika i nest'o ton. Da zovemo majstora?" -"Ma kakav majstor, ta nova sranja prave tako da traju dok im ne istekne garancija. Sad možeš da se slikaš sa njim". ▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
-"'de si bre Milivoje jebolitepas! Dolazi mi majka danas, treba neko kuću da usisa! Uzmi taj usisivač tamo i počni! 'ajmooooooo Milivojeeeeee!" -"Jebemlititrunje, ženturačo, pa je l' crklo govno pre pešes dana? Jes' da je Slobodin, al' što bi rekla Generacija, znaj da znaj, svemu dođe kraj. Sad možeš da se slikaš sa njim. Il' da ga koristimo kao minobacač". ▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
-"Milivoje, 'ajde slikaj mi ovo, jednom se udaje ćerka jedinica!" -"Jebem ti udaju takvu, ne udaje se ona nego se ženi, vidiš da ovaj ima u planu da se prizeti... Daj taj fotoaparat...:kvrc:... E kurac, crk''o! Sad možeš da se slikaš sa njim!"
