Оправдање човека који није за брак, али би ступио у ванбрачну заједницу.

Сленг за сленг за сленг.
Сканија је сленг за џиџу, која је сленг за траву, која је сленг за марихуану.

Neizostavna pojava svakog dnevnika, vesti ili bilo kog vida informativnog programa gde se govori o ekonomskom stanju u zemlji, lopovluku bankarskog sistema ili korupcijskim i drugim malverzacijama.
Svesni toga da ovakvim informacijama narod pridaje najviše pažnje, po principu "ako ja nemam makar da vidim kako jebu one koji imaju, pa će mi biti lakše što nemam", ovakve reportaže iziskuju sijaset pripremnih radnji pre snimanja.

Београдска пичко, Сантијаго Реме,
одувек си волео екстреме,
вазда гракт'о вел'ка курца 'тео,
никог нисам к'о тебе оплео.
Можда Смарка, црногорског овна,
тај је мог'о примит' и од слона.

Џаба теби, Реме друже стари,
тај факултет и још триста ствари,
увек бит' ћеш пешован и пешкир,
поздравља те Аца, прднем ти на шешир.

...Јесте, тачно је то да Мики има трактор с педалама, али је л' знате ви кад сам био велики да сам ја у ствари возио онај веееееееелики трактор што му је гума оволика? Е тај, онај зелени. Преорем с њим цело село за један дан кол'ки је. Шта бре не верујеш, хоћеш да питамо мог тату? И исто тад, кад сам био велики, дођем после орања и поједем двадесет пет ћевапа што донесе тата из месаре, и он и ја онда попијемо по гајбу пива. А цео дан док тако радим пијем ракију уместо воде. Давно је то било, кад сам ја био велики. Тад ме се и тата плашио, а мама је стално морала да купује желе-зеке кад иде у продавницу јер се и она плашила.
Онда смо се ми преселили у град, и продали тај трактор, и тата ми је купио компјутер, пентијум петицу. Могао сам да играм сваку игрицу и да пуцам у оне кокошке што иду. Тад сам имао и по пет девојака, јер девојке воле велике, и ми смо се тако играли по цео дан на мом компјутеру. Тако је једном дошла Тијана, и ми смо се ту зезали, и онда је она села поред мене и ја сам јој случајно додирнуо колено.
Знате ли ви какве ноге та пичка има? Па не знате, нормално да не знате кад сте балавци од шес' година. Брале, а буља сева само тако у оној сукњици, то не да се јебе, него се тресе све у шеснес', ако ме разумете, хехе, а није имала шеснаест, него деветнаест година. Мислим, да макар рестартује сат с километражом некако, оно би људи женили на кеца, таква баш! И ја је ту ухватио четири дана, шест пута дневно брате, кочиле ми се ноге увече од тол'ко секса, ма зло. А она - незасита! Па ја мислим да ћале није прод'о онај трактор да је не би ни џон диром задовољио.
А онда сам се поново смањио, и једва чекам да опет порастем, јеб'о те трактор с педалама да те јеб'о.

Ево га зелено... Како мрзим гужве. Баш кад народ треба да се одмара од посла, на улицама гужве. Цео живот сам у некој гужви. Гуше ме људи. Гуше ме самим својим присуством, и пре него што се неко одлучи да ми се приближи. Види тамо, још већи кркљанац. 'ватај пун десни и идемо овом улицом, то је пречица. Јесте прљаво, нигде светиљки, али бар нема пуно људи. Колики је мрак овде, ни дуга светла не помажу. Зашто је ова улица тако мрачна? Идемо лево сад, туда.

Овде је човек што пали уличне светиљке заборавио да прође. Ако би ме питали како видим свој живот из трећег лица, описао бих ову улицу. Уска, са пуно незакрпљених рупа, тамна као моја емотивна страна. И тако хладна. Баш гризе ова хладноћа. Додуше, хладноћа ме мучи цео живот, у животу сам имао само једно годишње доба. Оволико пусту улицу нисам видео, мада бих желео да имам стан овде, одговарала би ми, и ја сам празан као и она. 'ајде опет лево сад, неко ми је причао да се овуда иде, тамо је излаз. Ова улица је још хладнија. Али некако светлуцава. Да л' је могуће да је овде пао снег, све је бело? Да л' је и овим коњима хладно као мени? Да ли су они сами? Не, они су ту баш због оваквих као што сам ја. Стаћу овде са стране, волео бих да се провозам овим коњем, уз то је и овај снег, биће лепо.
Јесте ме коштало двадесет евра изнајмљивање коња, и још педесет уживање у снежној пољани, али је бар леп осећај. Некако ми је топлије сад. А и човек задужен за светиљке је дошао на посао, сада је све светло, готово да бљешти. Не осећам више ни ту празнину у срцу, испуњен сам. Бог ме је погледао и натерао да скренем са оног булевара. Сјајан осећај, никад се нисам осећао овако живим. Продужио бих са изнајмљивањем, али немам довољно код себе. Могао бих да се вратим до банкомата за кеш. И хоћу. Ово ме баш испуњава, опет сам жив.

Океј, како беше, скренули смо с булевара десно, па двапут лево. Дабоме. Рикверц. Вратићу се ја брзо, сачекајте ме. Хоћете? Стварно сте добар човек, одавно нисам наишао на човека са толико разумевања. Добро, сад сам ишао десно, дакле још једна десно, ено га излаз. Станите људи, зашто је ова барикада овде? Али ја, ја морам да прођем. Молим вас, стварно бих да се вратим, желим назад. Помозите ми. Добро, схватио сам, идем путем куда сам пошао, ионако овим путем могу до куће, а и кући имам пара. Је л' ми се чини или је сад ова улица мрачнија него малопре? Ма, чини ми се. Идемо лево. Дефинитивно јесте мрачније. Овде се све бели, али је опет мрачније. Не разумем. Нећу сад да стајем, вратићу се, идем даље. Овде ваљда треба десно. Јесте, ал' не делује као нешто дуга улица. Срећа те је све тако пусто, направио сам бар пет грешака, ово су све једносмерне улице. И ова је једносмерна. А ево ме, на крају сам, куда сад? А немогуће, ћорсокак. Био сам сигуран да је ово прави пут. Слагали су ме. Хоћу назад. Не, не могу. Не видим куда. Ништа не видим, мркли је мрак...

Дакле лето. Најлепше годишње доба сваког првака и сваког ученика. И зима исто, јел тад можемо да се санкамо напољу и грудвамо и правимо снешко белића. Лето волим јер тад не идемо у школу и не морам да учим да пишем и читам и да сабирам бројеве.

Обично преко лета одемо у село код мојих бабе и деде. Деда је стар човек и има штап којим макља мачке. Он ујутру оде да рани свиње, па га и не виђам тад. Баба не зна да спрема ништа сем качамака и увек ме тера да све поједем. У селу сам ове године видео како џеки јаше мачку а кад сам пито тату што то раде рекао ми је да се играју али сам ја узо дедин штап и био џекија јер је он тежи па је боље да мачка буде горе ако ће да се играју. Тог дана смо ловили жабе са братом и ја сам једну погодијо каменом и он је реко да ће мајка да умре оном ко убије жабу. После сам ја бијо ту око мајке и тата ми је реко да сам плачипичка и да јој се завлачим под сукњу а она је рекла да он није умео. Кад смо се вратили кући ишао сам на брдашце са Микијем и Стефаном и једном смо правили бункер цео дан и праћке и кад је пао мрак ми смо тек онда стигли кући па ми је мајка рекла да одем и уберем прут. Нећу да вам причам шта је тад било јер ми се цело друштво смејало. И Јана моја симпатија се исто смејала и тад сам плакао. Кад тата гледа дневник а мама спрема кисео купус за ручак онда ја изађем са друговима напоље и ту је Стефану његов тата купијо телефон и онда слушамо елитне одреде. Они су много добри певачи као и газдапаја. Јана слуша газдапају па сам почо и ја да га волим. Тата каже да је он п... Онда сам бијо на морету и тамо смо видели куче (није џеки) како ускаче у воду. Јео сам и крофне на плажи.

Од ове године учимо оно глупо хрватско (мама каже да не смем да псујем и да је "усташко" ружна реч а тата је пустијо неку песму ,,сине мој,,) писмо, и мени је много жао што лето није дуже да можемо да играмо жмурке и јурке по улици. Брат ми је причо како су се они играли жмурки пре 15 (петнест) година кад је бијо скроз мрак као у шуму и ја бих волео да и ми можемо тако. Углавном ја много волим лето и моји другари и једва чекам да опет дође.

Парола којом се воде стратези у Јелен супер лиги, па све клинце који се у нападу докажу брзином и добрим ударцем главом стављају позади.

Хиперактивна особа.

Кеса у коју се испеглаш након што у њој донесеш пиће из продавнице.

Крик жене након што не препозна потенцијал свог човека у кревету.

Израз коришћен након што из апарата изађе бели дим, тј. кад исти испусти душу и зачује се последња реч технике.