Novonastala izreka radnka iz Srbije koji su radili u Rusiji.
- Alo Rus, pa gde si ti? Kad si doš'o?
- Ma evo juče, to jest sinoć.
- Opa, sad se ima keša, verovatno si putovao lepo. Prva klasa, sprdnja a? Jebi ga, radilo se tri meseca u Rusiji. Hehehe.
- Kurac tvoj. Dovez'o me neki čoban sa Kavkaza. Konjskom zapregom. Sav sam mu keš dao. Svih 50 jura.
- Tolk'o loše a?
- Bolje skoči, nego da odeš u Soči.
Vojvođanski super bowl.
- Idemo na super bowl?
- Ih čiko, mora da me zezate. Pa znate koliko je karta do Amerike i još ak...
- Kakva Amerika, kakve pičke materine? Danas je treći u mesecu, Rumski vašar.
- Ma ne bih ja želeo baš da id...
- Ko te jebe balavac! Ja da čekam još mesec dana da bih drpao Vendi za vime ispod gaza Miletovog šatora neću.
Smrdljivi štapići čija bi uloga trebala da bude neutralisanje duvanskog dima, a bolna istina je ta da dim cigareta mnogo lepše smrdi od njih.
Jedini izvor novčanih prihoda, pored studentskog kredita jednog studenta.
Rečenica koju moramo priznati, govorimo čak i kada smo u najvećim govnima, i kad ne vidimo izlaz iz njih.
Vraćaš se iz škole. Besan si, umoran. Opet si zabo' keca.
- Ej komšo. Kako je u školi? Šta se radi?
- Ma nije loše. Ne žalim se.
______________________________________________________
Vraćaš se sa posla. Drkoš šef. Kolege koje samo čekaju neku tvoju grešku da bi likovali. Razmišljaš kad će prvi da bi sve poplaćao, kad skontaš da je prvi bio pre pet dana, i da si usro' motku.
- Kako je Nikola? Kako na poslu?
- Ma nije loše. Ne žalim se.
Moto jedne fine devojke sa Plavog mosta. I objašnjenje kako funkcioniše trgovina.
Kad radiš treću smenu i vratiš sat jedan čas unazad.
Ne misli se na ulični basket. Misli se na uličnu tuču. Pičnjavu, lemačenje, peglanje, čibanje, fajt, krljanje i pičenje.
Skoro svaki dan se može videti. Razlozi su raznorazni. Pre svega, beznačajni.
Neki od razloga:
- Što si me zakačio ramenom?
- Jel ti navijaš za Rad?
- Jel ti navijaš za Zvezdu?
- Jel ti navijaš za za Partizan?
- Jel ti navijaš za FK Viktorija Plzenj?
- Zašto si pogledao moju devojku?
- Kome ti mamu?
Zatim sledi deo sa pretnjama.
- Hoćeš pičku da ti polupam?
- Ubiću sve čedno u tebi
- Pišaćeš krv
- Fasovaćeš
- Sakupljaće te komunalci ujutru.
I napokon dolazimo do dela 1 na 1. Koji naravno nije 1 na 1. Svako dovede nekoliko drugara, za svaki slučaj da uskoče ako se neko umeša. Međutim kako to biva, ispadne opšta šorka gde se ne zna ko koga udara i šutira.
Posle tuče 1 na 1, svako krene svojim putem i smišlja svoju verziju priče kako je dobio šljivu.
Većina ljudi nikada ne bi živela na selu. Briga oko domaćinstva i kuće je prevelik zadatak za njih.
No, kad bi samo znali šta se sve dešava na selu. Ne bi imali isto mišljenje.
Ustaneš. Nema buke, nema galame, samo tišina i zvuk petlova.
Naravno, jutro na selu počinje uz jednu crnu bez šećera i jednu izuvaču.
Odradiš ono što imaš, odeš do prodavnice, svratiš do kavane usput i popričaš malo sa ljudima koji nemaju te brige da će se zaglaviti u saobraćaju ili šta će jesti na brzinu. Dođeš kući, a za doručak baba iseckala malo šunke, domaćeg sira, pogaču i naravno kao aperativ još jedna izuvača.
Odeš na njivu, poradiš poslove, vratiš se malo odmoriš, gledaš televizor, vidiš da opet neki čiča kenja o poštenju dok kurva klima glavom.
Ugasiš televizor. Dosta ti je sranja za jedan dan. Svratiš do komšije, pitaš kako su mu deca. Jel su se snašla međ zidinama. Priča je ista. Radi se, uči se. Sedneš na klupu ispod velike Lipe i slušaš tišinu i zvuk mira. Jako dobro zvuči.
Polako pada noć nad selom. Opet se sve umrtvilo. Tišina. Puše se dimnjaci, suši se meso, a ljudi u birtiji pričaju do sitnih sati, uz nešto narezano pod 90 stepeni i jednu domaću, čisto da sklizne kroz grlo. Ležeš, upališ televizor. Opet sranja. Ubistva, silovanja i saobraćajne nesreće. Gasiš televizor, sklapaš oči i veoma si srećan što nisi deo te priče.
Ustaješ. Jedva otvaraš oči a pre njih si otvorio lap-top ili upalio komp.
Net te zajebava, pizdiš jer željno iščekuješ da ti se definicija pojavi na naslovnoj. Baciš neku defku i nadaš se najboljem, svi su u tom trenutku nebitni.
Pošto si početnik jebeš ga ili dobiješ par minusa na početku ili ti je odma obrišu. Kivan si na sebe. Popizdeo si. Jebeš sve po spisku modu koji ti je obrisao defku. Padaš u očaj. Baciš neki poster, čisto da bi video malo pluseva. Za reakcije nemaš više inspiracije. Dan prolazi, pada noć. Ležeš u krevet, a idalje si pod utiskom obrisane defke, koja je po tebi ne za naslovnu, nego da je emituju na tv-u u vidi oglasne trake koju izbacuju kada ćape nekog zlikovca, koji se ''krio na nepoznatoj teritoriji''. Ležeš, u stanju si delirijuma, i u dubokoj hibernaciji smisliš perfektnu defku, i jedva čekaš sutrašnji termin za malu dozu radosti.