Poznata igra na sreću u mlađim danima osnovne škole. U to vreme su se skupljale sličice fudbalera, košarkaša, crtanih likova i sl. Igra se sa dva igrača i svako ima u ruci po jednu sličicu. Poenta je da neko kaže pola, a neko celo. E sad, pola znači ona bela strana na kojoj piše koji je broj sličica, a celo sama slika nekog fudbalera, npr.(Ronaldinjo, jer su ga tad svi čuvali za sebe i to je bila veoma retka sličica)
Jedan od njih mora da ispruži ruku, da bi ovaj drugi svojom sličicom udario o ćoškić sličice ovog prvog i ako je ovaj drugi rekao pola i ispalo mu pola, onda on kupi novu sličicu, a ako je ispalo celo onda on gubi i ovaj prvi dobija.

Rakija koja te direktno ubode u jetru

Proslava na kojoj poslednji put u životu viđaš neke ljude koji su ti bili dragi i oni koje nisi mogao očima da gledaš, svi plaču ti se jedini smeješ..jedva čekaš da se sva ova zajebancija završi.
Proslava koja više liči na miks sahrane i obdaništa, gde DJ Kelner pušta nešto tipa: ''Čik, Čik Čik pogodi''..ili ''Ne pomaže voda majko za korita Ivanova''... Gledaš sve one kisele face, nadrogirane i mrtve pijane koji su uplakani do bola, a tebe zabole kurčina. U jednom jebenom trenutku kad si taman stavio sve na svoje mesto i našao konačno neki svoj mir , dolazi ti Milena đak genereacije i poziva te da plešete..Osetiš se kao moron , jer ti se svi podsmevaju zbog Milene koja nosi tegle dioptrije 25, a tebi je malo iznad pupka i obučena ko da igra u cirkusu. Ujedaš se za usnu, dođe ti da odgrizeš sam sebi kurac kolko se nerviraš, a onda shvatiš da te neko gura i gura i gura, kad ono žena te budi za posao i još ti se dere u facu celo jutro, što nisi otišao u prodavnicu, jer joj treba materijal za gibanicu i za šnenokle. Shvatiš da prolaziš kroz jedan veliki pakao i da su ti najlepše ustvari bile tih 4 godina u srednjoj školi.

Кад одеш с ортаком на ручак у неки добар ресторан , па наручите пљеку на кајмаку са доста лука, додуше тражите малу, а конобар се враћа са два огромна тањира у којем видите џиновске пљескавице и не можете да поверујете, па се запитате..

Osoba ili predmet koliko god da su vremenski i atributivno prevaziđeni, predstavljaju standard za sve.

Ono kad pokušavamo da objasnimo drugaru da je neko mnogo dobar lik, koga on baš ne miriše, pa na to mu ovaj dodaje...

Izraz za nekog ko je baš mator ili izlgeda matoro