Opravdanje za svako sranje koje nas je sramota da uradimo na sopstvenu odgovornost, pa je prebacujemo na drugoga.
Nije sleng, kao ni gotovo 95% sranja koje ovde pišemo, ali može nam se tako smo u prilici. Mi to zbog Kajzena.
- Što jedem govna? Zbog tebe, jer si ti govno.
- Što sam nekulturan kao Žika Šarenica a.k.a. Seljak? Zato što samo taj jezik razumeš.
- Što pijem kao smuk? Zbog tebe kurvo, jer te volim.
- Što sam jebo Ružnu Mariju? Zato što mi je žao. Sebe.
- Što radim za 200 evra? Jer sam tako u mogućnosti.
- Što sam obnovio godinu? Zato što gradivo treba utvrditi.
- Što sam glasao za Vučića? Da bih nervirao ćaleta.
- Što pišam u javnosti? Zbog sira i vojne muzike.
- Što jebem bez kurtona? Ne volim osećaj gume na ruci.
- Što te nerviram? Jer si debil.
- Što čitaš šta pišem? Jer ti se sviđa da budeš ponižavan.
Nešto besmisleno sjebano što je moglo biti zaista lepo i dobro.
Žena bez sisa, mušakarc bez kurca, posao bez plate, seks bez svršavanja, pasulj bez zaprške, letovanje bez mora, Vukajlija bez postera i reakcija.
Kad vidiš Vukajliju, Juga i Obodinov bojler. S tim što Jugić i Obodin ipak imaju i dalje neku perspektivu.
Gledaš u primer.
Osigurati nekome ili nečemu sporu, laganu i poražavajuću smrt i propadanje. Proces u kome jedna budala za kratko vreme uništi nešto što je gomila pametnih ljudi dugo gradila.
Proces sprovodi vukajlizer - obično kompletan idiot koji misli da zna šta radi ili ga prosto zabole kurac za posledice njegovih besmislenih postupaka.
Čuveni procesi vukajlirizacije:
1. Srbija.
2. Evropa.
3. Planeta Zemlja.
Čuveni vukajlizeri:
1. Vučić.
3. Irinej.
4. Džordž Bušman.
5. Jelena Đoković.
Ne izvaditi na vreme kada se umetne na vreme.
Trudna klinka.
Kroz dupe do cilja.
Preko veze, a kroz dupe - do zvezda. Do posla. Do toplog obroka. Do boljeg radnog mesta. Do više slobodnih dana.
Pogledaj se u ogledalo, Granjka.
Zadnji voz za žendbu/udaju. Kad matorci shvate da ste dva idiota koji se nikada neće venčati, slabo se jebete odnosno to radite previše oprezno, a njima se žuri, jer su već sprcali u vašu vezu gomilu godina i para, pa bi malo da vas požure. Šta je bolje nego da vas pošalju na more, gde ćete se provesti, napiti i pojebati na nebezbedan način i time opravdati sve što su oni uložili u vas. I ne postoji prepreka koja može da ih odvrati od te namere. Pročitaj primer i onda lupi minus, jer me boli kurac za pluseve od kad nema više postera i reakcija.
- Sine, evo majka i ja smo uplatili letovanje da ideš sa Jovanom na more.
- Ma daj ćale, koje kurčevo more, auto opet neće da upali.
- IH, bre, žutoljkunac, to je anlaser crkao, matori će to da sredi za jednoj Vajferta. Samo vi idite i provedite se, zaslužili ste.
- Čime smo zaslužili?
- Pa... ovaj... hm... dobra ste deca, eto time.
- Aha... (sumnjičavo). I da idemo na more zato?
- Ako ni zbog čeg drugog, ono zbog toga.
- Ali ima prečih stvari od letovanja. Bojel kaplje.
- I ti bi kapljao da se u tebi stalno nešto greje do ključanja, jel da?
- Pa... da.. možda.
- Eto. Ne sekiraj se ti ništa za bojler, biće on dobro. Rezervisali smo vam u Halkidiju smeštaj sa pogledom na plažu.
- E, niste morali da se cimate i trošite.
- Ih, pa nemamo mi sto sinova, imamo samo tebe jednog. Nemamo mi frižider umesto srca.
- Kad smo kod frižidera, ovaj naš ne hladi najbolje. Bolje da kupimo frižider, nego da trošimo na letovanje. Možda iduće godine.
- Ne, ne. Ove. Pusti frižider, ne ladi dobro jer je mnogo vruće. Vreme je za letovanje.
- Ono, jes, logično kad tako pogledaš. Ajde... ako baš moramo na letovanje... da idemo.
- A jel, ćale, može jedno pitanje?
- Ajd, može.
- Jeste li i u vaše vreme tako menjali frižider, bojler i anlaser za mene ?
- Ma, jok, tebe smo menjali za drugu flašu votke na radnoj akciji. Bilo bi previše, mada kad te pogledam tako, deluješ mi kao da sam to veče promašio rupu. Govnarko mali, povedi devojku koja samo što nije ugazila u četvrtu deceniju i napravite mi unuka, pička mu materina lepa.
Nešto najlepše na svetu. Stvar koju smo svi čekali kao ozeblo sunce. Svaka škola je imala svoju prodavnicu toplih sendviča u kraju. Bilo je i hot dogova, sokova, ma bilo je i pekara sa asortimanom od perece do pljeskavice, ali topli sendvič je uvek bio vrh vrhova. Obično su ga prodavale neke zgodne tete, a čike su radile na hot dogovima. Tada sam se pitao zašto, ali danas mi je to malo jasnije. Sećam se stresa koji smo dožiljavali čekajući u redu kao da je to nešto najvažnije. Ako dođeš kasno, onda će te uhvatiti zvono. A ni ono nije pomagalo, jer su i profesori prašćali zakašnjenje ako je "bilo zbog toplog sendviča". Obično su ih pravili sa šunkom, zelenom salatom i obavezno sa kačkavaljem koji se topio. Od priloga si mogao da tražiš pavlaku, kečap, senf... a ustvari si tražio SVE! I kokakolu. I to su služili. Jeste da su u nju sipali 30% vode, ali to je bila kokakola uz topli sendvič. Ravno je mogla da bude i pišaćka, ne bi mario. Jebote, kad se setim kako je bilo lepo biti dete... Sad i dalje sipaju pišaćku u kokakolu, a topli sendvič ima neko sasvim drugo značenje. Sve je drugačije, ali jebi ga, kada prođem pored stare škole i pogledam mesto na kome je bio kiosk, nekako... opet je sve isto :) Samo je to mesto zaraslo u korov, kao i moje sećanje na neka prošla vremena. Eto, nemam pojma koji sam kurac ovo pisao, tako mi prosto došlo. Dajte neki konkurs za temu - Žal za mladošću ili Radosti iz mladosti, nešto tako, da ovu patetiku stavimo tamo.
Kazjere, zbog pomeranja postera i reakcija - topli sendvič ti se ogadio.
I kada spavao i kada sanjao - topli sendvič ti se ogadio.
I kada pevao i kada zevao - topli sendvič ti se ogadio.
I kada radio i kada ne radio - topli sendvič ti se ogadio.
I kada gradio i kada vajdio - topli sendvič ti se ogadio.
I kada prdeo i kada smrdeo - topli sendvič ti se ogadio.
Obična pička u duši koja glumi golem kurac.
Lažan, nasilan, neopravdano usiljen, besmislen, suvišan.
Lik koji se pojavljuje u društvu da bi socijalne degene oraspoložio, u nedostatku ženskinja i pravih zabavljača. On prosipa trule štoseve, buđave viceve, prepričava ćaletove fore iz vojske kao svoje vlastite, jede govna, pije pišaćku, ponižava sebe i svoj rod na sve moguće načine samo da izmami jedan govnjivi plus od prisutnih kreatura. Nešto kao papa Franja, samo bez one šiptarske kapice i skupog prstena.
- Čujem sklonili postere i reakcije sa Vuke?
- Jesu. Ali su zato ostavili defincije. Znaš kakve su - jebu kevu!
- Nekrofilija, brate, nekrofilija i opštenje sa licima zaostalim u razvoju.
- Takva količina sranja se kači, da su komotno mogli da ugase i definicije.
- Ne seri. To je kao da mi kažeš da ubijem već mrtvog konja. Trza se, ali neće ustati. Još manje će jebati.
Bezrazložno sjebano sakriven. Kao klitoris. Kao dedina štedna knjižica.
- Tu, tu, ah... levo... ne... desno... ne... ah... tu, tu... jače, jače, jače...
- Evo, evo...
- Ne tu, jebote. Levo.
- Ovamo?
- Da! Da! Daaaaaaaaaa! Brže! Brže! Kružno sad. KRUŽNO KONjU!
- Evo kružno, jebem te nenormalnu.
- Tako, ahhhhhhhhh, tako!!!!!!!!!! Ajd sad, levo rame.
- Imaš ragasto pa se češi o njega ko medved, pizda ti materina!
- Pa, nisam ja kriva što se svrab skriva.
Deseti krug Danteovog pakla, na repertoaru u Srbiji zadnjih 27 godina.
Krug u kome jedan (stranački) čmar ucenjuje drugog čmara da mu ovaj drugi čmar uđe u njegov, prvi čmar, ako želi da mu kao čmar čmaru učini neku uslugu.
Ja tebi, ti meni. Drevna veština političkog naprednjaštva.
- Dobar dan predsedniče-stranačkog-odbora. Srećan Vam rođendan! Evo, za Vas Vaš omiljeni keksić - Čmar na dar.
- Ooooooo, hvala, dobri moj partijski-poslušniče-bez-kičme-slabog-sfinktera! Ali ja više volim Čmarne kolutiće.
- Idem odmah da kupim jedne!
- Biće od tebe jednog dana duvač balona, a ne samo lepljač plakata.