Onu strana brda koja je osunčana tokom celog dana, naš narod zove prisoja. Za razliku od osoje, ona je pod uticajem našeg toliko voljenog sunca, poprimila takve karakteristike koje su upravo ono što čovek prvo pomisli kada mu spomenete prirodnu idilu. To je uglavnom proplanak okružen brojnim listopadnim drvećem poput breze, hrasta, bukve, javora... Prepun raznobojnog, mirisnog cveća i najzelenije, najmekše trave u koju bi se čovek uvaljao, ušuškao i spavao kao u devojačkom krilu. Okupan vrelim letnjim suncem, i istovremeno osvežen povetarcem koji na proplanak izbija noseći svežinu koju je pokupio milujući nežne vlati trave, šumsko lišće, i mirisne behare, svaki živi stvor oseća svu ljubav naše majke prirode. To je mesto koje nekom iskonskom snagom vuče ka sebi sva živa bića, nesebično dajući neku okrepljujuću prijatnost i preko potreban duševni mir. To mesto smiruje, opušta i istovremeno puni nekom unutrašnjom snagom koja toliko naliči na plamen ljubavi i strasti.
Nju poseću srne, srndaći, raspevane ptice, umilni zečići i lukave lije. Ali i jedan mladi momak goneći svoje malo, belo stado. Šta on zapravo radi tu? Vodi ovce na ispašu i da odspava? Ne, on je tu došao privučen pesmom. Umilnom pesmom koja dolazi iz prelepog, belog grla, rumene, plavooke pastirice. Prilazi joj da zajedno pevaju na prisoji, tom jedinstvenom čudu prirode.

Bliži mu se vreme da se pridruži većini.

Kada je nešto baš klimavo, na slabim temeljima, kada nešto lako popušta i još lakše propušta, kaže se da je kao udovička kapija. Udovičke kapije se otvaraju, treskaju, isklimavaju, provaljuju i ljuljaju...
Šarke su isklimane. Ekseri i šrafofi poispadali. Stubovi su izvaljeni, propali. Prečage su polomljene. Što je udovica mladja i neutešnija - to je kapija klimavija.
Ponekad nema ni plotova!

Parada je defile određene grupe unapred utvrđenom trasom. Parada služi da se promovišu određene vrednosti i da se da primer drugima. Na primer, vojnom paradom, određena zemlja demonstrira svoju vojnu silu. Tu se ističu hrabrost, junaštvo, ponos i duge vrline. Takođe, gledaoci parade će poželeti da se poistovete sa učesnicima (u ovom slučaju vojnicima). Podiže se nivo rodoljublja i uliva sigurnost među stanovnicima.

Ljudi na selu svojim životinjama daju razna imena. Bikovima na primer, daju ime Cvetko. Ako ima beleg na čelu. Šaronja, ako je šarenkast. Dobijaju imena i po danu kad su rodjeni: Petko, Nedeljko, Sredko... Kao i po naravi. Miran bik je Mirko, ljuti što se otima, frkće i šiba repom zove se Ljutko. A Reponja. Reponja uopšte nije bik. Taman posla. Reponja je zao čovek. Podao i prefrigan. Takvih se treba kloniti.

Brzalice su domaće, srpske društvene igre. Brzaju deca, brzaju stariji i smeju se kad neko pogreši. Kada neko pogrešno izbrza neku reč koja je i podmetnuta da se naopako izgovori. Brza se više puta sve dok brzac ne pogreši. A pogrešiće sigurno.

Jedna od stvari koje se ne mogu kupiti u maksiju.

Kada nekoga zajebavamo, al' na finjaka.

Riba zbog koje prostitutke idu u bankrot.

Babski naziv za francuski poljubac.

U pitanju su dve osobe koje neznaju gde ce i sta ce sa sobom.