yoyoman

Nezaobilazna, spontana ili sa vaše strane iznuđena, konstatacija rođaka kumova prijatelja itd. na činjenicu da ste vaš "kolor televizor za njivu EI Niš minimatik 63 ekran " nasleđen od deda Đurice zamenili Samsungovim pokretnim bioskopom sa dijagonalom od 120 cm koji sa sobom povlači i 120 dana gladovanja i u vašoj dnevnoj sobi/trpezariji/kuhinji/sobi za goste i matoru taštu/radionici/ ostavi za krompir i Futoški kupus... od 4 sa 4 metra izgleda ,najblaže rečeno, kao piletu sisa.

A- "I kume šta kažeš a?"
K-"A na šta to ,kumašine, nisam informisan "
A-"A pa kume nemoj da se igramo ,ta zar ga ne vidiš ? "
K-"Pa ne vidim ništa novo , da nisi možda krečio "
A-"Ma kakvo crno krečenje budi bog s tobom nešto drugo nešto novo... "
K-"Ma nisam ti ja bre Milan tarot reci mi lepo šta to ! "
A-"E bre Homere slepče ,tamo u levom uglu!! "
K-"Tamo iza kace za kupus i novogodišnje jelke u tom uglu? "
A-"Da da u tom jel sada vidiš"
K-"O pa kumašine to si se ti ponovio vidim, ušao u 21.vek lepo lepo, nego koliko te to zadovoljstvo izašlo? "
A-"Pa koštalo je ... mali za matursku neće ići u Prag i Beč nego kod strica u Čurug, ali biće mu lepo mislim Tisa priroda prava bačka seoska idila ,serem ti se ja na Srednju Evropu ni ja tamo nisam išao pa ne mora ni on, a ovaj zub što mi je pocrneo i klima se i to će da sačeka još koji mesec.Ali kume ovo mi je bio san, sa katodnog magarca na LCD konja... pa gde puklo da puklo. "
K-"Ma i to što kažeš kumašine, Mirko će sigurno naći neku zanimaciju još ako nađe neku sojku... ih ma zaboraviće on i Prag i Mariahilferštrase.Nego malo ti ovaj Futoški kvari ugođaj a i pogled al ajde..."
A-"A šta da mu ja radim kume, kada mi je špajz mali i već ispunjen krompirom i teglama."
K-"A da mesto stočića staviš tv na kacu od kupusa? "
A-"E vidiš kume ta ti ideja i nije tako loša "

Izgovaranje ove recenice obično se javlja sa prizvukom tragikomike i pritajenog razočaranja u celokupno čovečanstvo i pravac njegovog kretanja.Predstavlja odbrambeni mehanizam i neku vrstu uslovnog refleksa koji se naročito burno ispoljava kada osoba iole normalnog muzičkog ukusa dođe u kontakt sa stihovima Elitnih odreda i njima sličnih "repera" - odraza dekadencije današnjeg srpskog društva.

Prijatelj upitnog muzičkog ukusa- "elitni bataljonac" i ti šetate gradom.Iznenada izdeformisana grupa vokala sa metalnim prizvukom i kojekakvim efektima (neki to zovu muzikom i rečima ,ja sebi ne dajem takvu "umetničku" slobodu) dopire do tvog slabašnog ušnog aparata.I pored iznenadnog uvrtanja želuca momentalnog skoka krvnog pritisaka i preskakanja srca usled ovog u suštini "auditivnog silovanja" poslednjim atomima snage u gomili životinjskih krika uspevaš da nazreš sledeće reči:

"Sve što mi treba jesu žene i alkohol , žene i alkohol , samo mi dajte žene i alkohol žene i alkohol žene i alkohol..."

Ubrzo simptomi postaju još izraženiji- bledilo kože, preznojavanje, znaci srčane slabosti i predinfarktnog stanja.Dolazi do grčenja creva i sve ukazuje na skoru pojavu dijareje - jedinog normalnog odgovora na logoreju "opasnih momaka beogradskog asfalta." Na tvoje zaprepašćenje i zgražavanje tvoj drug "bataljonac" uživa u ovakvom vidu kvazi muzike što ima samo dva moguća objašnjenja- ili je mazohista ili mu sve nisu na broju.Kako imaš želju da stvari isteraš na čistac i proveriš "koeficijent kič-šund seljačisanja " tvog prijatelja dublja analiza i razgovor se podrazumevaju

Ti- " E druže jel se to meni čini ili ti zaista uživaš u ovom novokomponovanom govancetu od muzike?"

Bataljonac-"E bate koji ti je znaći ,ša ti imaš protiv Tatule Blejza i Sinketa ,ćuti brate mojne se brukaš oni su za one tvoje matorce velićine znaći ispoštuj ih maksimalno znaći brate De guribus est not risputandum bate"

Ti-"Kao prvo kaže se De gustibus non est disputandum a osim toga mani se te zemunsko - dorćolske glasovne promene č u ć ispadaš smešan , pa pola si života proveo na salašu na severu Bačke u pačijim govnima lopatajući veštak i otkidajući se na "pisme " Zvonka Bogdana a sad si odjednom postao neki hard kor urbani reper. I kao treće pusti ti moje matorce kako ih nazivaš oni su za razliku od ovih tvojih stvarali pravu muziku , tvoji bataljoni bi i dušu prodali za tri pijane kafanske strofe iz sveske Bore Čorbe a ne za njegove najveće hitove, bolje ti je da ćutiš i da se poklopiš ušima."

"Bataljonac"-"Ma bate znaći svi ti tvoji kao šatro muzičari su neki ono znaći propali rokeri oni su zaostali batice ,zar ne kapiraš, te tvoje Čorbe, EKG, Azre i ostali su prošlost jesi me skapiro tebra "

Ti-"Druže nije EKG nego EKV nisu to ljudi zaposleni u bolnici pa da rade EKG, stvarno me nekad iznenađuješ količinom nebuloza koje iznosiš, zaista ti skidam kapu"

"Bataljonac"-"Ša ti to treba da znaći jel ti to vređaš moju inteligenciju misliš da sam zreo za bolnicu a batice, jesmo dotle znaći stigli!?!Ali ti si slepac bate ti to jednostavno ne kapiraš znaći oni govore brate o kraju o životu o zakonu ulice i zakonu jačeg znaći o životu do daske a ne ko oni tvoji patetičari o ljubavi , Pišonji i Žugi e bre Pišonji i ostalim gej stvarima..."

Ti-"E u poslednjih par minuta si rekao toliko gluposti da ne mogu ni da ti na sve ukažem ,stvarno mi je dosta da te ispravljam.Samo te najiskrenije molim da ako ništa bar prestaneš sa tim zemunisanjem i pričama o kraju i ekipi iz blokova kada obojica znamo da živiš u staroj švapskoj kući i da ti baba u zadnjem dvorištu drži živinu i gaji patlidžan, od blokova ti si jedino video blok broj 5 "

"Bataljonac" - E bate znaći razoćarao si me tuga batice tuga... oćekivao sam više od tebe, razoćarao si me skroz...tuga samo to ..."

Ti se nalaziš u dilemi ,da li da mu opaučiš jednu dobru "uz uši" ,ili da se jednostavno ukloniš iz zone debiliteta pa biraš ono treće da pustiš budale da to i ostanu a ti da se smeškaš slatko gorkim osmehom.Svo tvoje ogorčenje i bunt protiv idiokratije i mediokratije kao kipuća voda traže izlaz i ti ga nalaziš u jednom kratkom i duhovitom odgovoru i krici onog što se danas naziva društvo.Dok ti ritam novokomponovanih muzičkih zlotvora i dalje para uši padaju ti na pamet sledeći stihovi kojima si rekao dovoljno:

"Sve što mi treba jesu greda i konopac, greda i konopac samo mi dajte gredu i konopac , gredu i konopac sve što treba mi jesu greda i konopac..."

PAMETNOM DOSTA

Boj za Badnjak je sastavni deo tradicije gotovo svih pravoslavnih naroda sveta a moze se reći da su Srbi toliko dobro izučili ovaj vid Božićnog razračunavanja sa bližnjima da su postali magistri ili modernije masteri ove drevne veštine.Naime 6. januara na Badnji dan širom vesele nam i postom izmučene otadžbine (post se smatra i uzrokom Božićne psihoze ) na trgovima uglavnom ispred crkve okuplja se velika količina vernoga naroda ne bi li prisustvovali paljenju Badnjaka.Ovakve manifestacije teku u istinskom hrišćanskom čovekoljublju sve dok ne započne podela osvećenih badnjačića a tada na scenu stupa opšti metez primena brutalne fizičke sile (uz pomoć štapova palica štanglica i svih raspoloživih delova tela) u tom trenu vazi samo jedno pravilo - preživljavanje najjačih.

Sombor Trg Svetog Đorđa, isped istoimenog hrama 15:30 časova

Uz ugodno pojanje dečijeg hora, nasmejana masa verujućih tiska se na centralni gradski trg koji je mali da bi primio sav zainteresovani pravoslavni živalj.Vlada Božićni duh , i dok se mirbožiš sa u Hristu braćom i sestrama i ne slutiš šta ti sledi.Na okićenom kamionu uz pompu i policijsku pratnju dolazi i Badnjak koji varoški prota uz prigodan govor uz pomoć uglednika gradskih (gradonačelnik, predsednik lovaca , šef loklnog kud-a i po koji kontroverzni '' bizmismen'' pride) polaže na oganj a u tom trenutku počinje i sneg da pada.Omađijan ovakvom scenom i nesvesno se približavaš vatri (prva greška koju ćeš zauvek pamtiti i sam sebe zbog pravljenja iste proklinjati).

Poput zalutalog kuršuma oštar piskav krik na zemlju oborenog starca označava početak sezone lova na Badnjak.Pokušavaš da se izvučeš iz gomile ali je prekasno zakrvavljene oči ''bližnjih'' govore ti sve - njihova fanatičnost u vezi sa badnjakom i otimanjem oko istog ekvivalentna je uverenju Malteških krstaša, jednom rečju biće krvi.

Shvativši beznadežnost svoje situacije nemoćan da se odupreš toku sudbine odlučuješ da se i ti umešaš u ovaj mali Gazimestan 21. veka.Međutim iako svojim gabaritima daleko nadmašuješ okolinu fali ti onog najvaznijeg - iskustva , jer neki od učesnika imaju višedecenijski staž i stekli su tokom godina crni pojas 5. dan iz laktanja i sličnih borilačkih veština (dodatno usavršenih u čekaonicama redovima za hleb benzin... ).

Nagli udar u predelu leđa skoro da te onesvešćuje i zanosiš se na levo dok ti se pred očima magli i igraju zvezdice tokom pada krajičkom oka vidiš kako 12. vojvođanska penzionerska udarna brigada bez milosti gazi preko omladinskog eskadrona (deca 10-12 godina u smrtnom strahu ).Dok očajni roditelji svoje naslednike izdižu na ramena u strahu od razjarene rulje osećaš nešto toplo po licu - krv iz laktom razbijene arkade , pred očima ti se mrači i pomišljaš na porodicu , devojku otadžbinu...kraj je blizu.

Međutim unutrašnja sila te odjednom obuzima i gura napred u strahu da ne osramotiš slavne pretke dižeš se i rukama ''starce na buljuke nagoniš'' u tebi ključa krv kosovskih junaka i ništa još nije izgubljeno.Skačeš u pokušaju da ''ofanzivnim skokom'' dođeš do jednog od bačenih badnjaka ali si si dvadeset santima kratak a osim đipanja ima još jedna mogućmost.Lakim pokretom preskačeš ogradu i ulećeš u centar dešavanja kod same vatre ,izbezumljenim pogledom tražiš badnjačić koji je na tvoje oduševljenje na samoj ivici vatre i samo što se nije zapalio.

Dolazi trenutak koji će te definisati, koji razdvaja dečake od muškaraca i predstavlja svojevrsnu inicijaciju u svet odraslih, preduslov za Valhalu...Bez razmišljanja izvlačiš Badnjak po cenu opekotina drugog stepena šake i podlaktice ali ne osećaš bol jer si uspeo i Badnjak je samo tvoj , ničiji više i pritiskaš ga uz grudi kao Golum prsten moći.

U znoju lica svog probijaš se nazad kroz razjarenu masu i dok se situacije smiruje posledice obračuna su jasne sumiraju se utisci i prebrojavaju povređeni.Na mestu gde je udar bio najjači leže polomljene štake i druga ortopedska pomagala izgažene šubare i šajkače sa sve Dražinom kokardom i lokva tamne krvi (najverovatnije tvoje) vidiš tvoje drugove koji te gledaju bledi kao da su videli duha.Uz osmeh na okrvavljenom licu veselo uzvikuješ :''imam ga , imam ga moj je konačno hej lj...'' Mrak ti pada na oči i sledeće čega se sećaš jeste udobnost kuće i tek tada uviđaš košulju krvavu a na leđima ''šesnaest ljutih rana'' što objašnjava i nagli gubitak svesti usled iskrvarenja.

Ali nista nije bitno čast porodice je odbranjena junačka krv osvećena badnjak je tvoj samo tvoj ... my precious...

PS.Zbog nasilne prirode ovakvih i sličnih manifestacija učešće se ne preporučuje mlađima od 15 godina kao i ženskoj populaciji i uopšte svima slabe konstitucije ili ''srca udovička''.Ukratko iskazivanje ''ljubavi prema bližnjima'' u vreme najradosnijeg hrišćanskog praznika nije za svilene.

Za razliku od normalnog sveta gde čiviluk ima osnovnu i za većinu ljudi jedinu ulogu- da bude mesto na kome se kače kaputi , jakne i sl. u mikrokozmosu srpske provincijalne bolnice on postaje legitiman medicinski instrument.Naime zbog hroničnog nedostatka stalaka za infuziju, inače vrlo skupih i misterioznih skalamerija za čiju se tajnu izrade smatra da je nepovratno izgubljena ranih 80-ih godina 20.veka jer mlađi stalak nisam video, najbistriji umovi srpskog zdravstva dolaze na ideju da čiviluk preuzme brigu o našim pacijentima i njihovi sporokapajućim infuzijama.Naprednost našeg zdravstva najbolje se ilustruje upravo ovim primerom jer to još niti jednom evropskom narodu nije palo na pamet a velika je verovatnoća da nikada i neće jer smo mi to već patentirali i zaštitili kao najjači srpski brend uz šumadijsku Tomovaču i pirotsku peglanu kobaju.Ukratko sve se svodi na to da dok je ''Švabo jeo rukama a mi Srbi na dvoru viljuskom boc...'' fazon

Opšta bolnica Sombor

Nadrndana medicinska sestra- ''Daj mi bre stalak za ovu matoru da joj prikačim infuziju''

Entuzijastičan i još neiskvaren mladi tehničar- ''Mislim da su svi stalci zauzeti, evo stara majko smislićemo mi nešto nemojte vi ništa da brinete strpite se samo koji sekund''

Nadrndana medicinska sestra-''Ma sta gubiš vreme sa njom vidiš i sam da baba nema pojma ni gde je samo zvera čitav dan u prazno.Nego idi ti u osmicu tamo mora da ima bar dva slobodna.Šta čekaš ajde tutanj''

Entuzijastičan i još neiskvaren mladi tehničar odlazi u gorepomenutu sobu ali ne nalazi slobodan stalak jer su svi zauzeti te se vraća praznih ruku nadrndanoj sestri spreman na nove prekore.

Nadrndana medicinska sestra-''Šta je mali nema a?Šta ćemo sada uh jebem ti i ovu robiju od posla niko na nas radnike ne misli pa ovo nisu uslovi za normalno obavljanje posla.Samo pričaju o pravima pacijenata a o našim niko ništa... pih... .. .E ajde skini ono sa čiviluka i turi jakne preko kreveta one babe sto je na snimanju pa nek se oni posle razvrstavaju šta je čije...

Entuzijastičan i još neiskvaren mladi tehničar- ''Izvinite šta da skinem mislim da vas nisam dobro čuo vi hoćete da mesto stalka koristimo čiviluk a jakne da bacamo po tuđim posteljama?''
'
Nadrndana medicinska sestra u stilu desetara JNA-''Nemaš ti šta da misliš nisi ti ovamo došao da misliš nego da ćutiš i izvršavaš naređenja naravno da sam to rekla...''

Entuzijastičan i još neiskvaren mladi tehničar izbezumljeno gleda u sestru i krsteći se podređuje se - '' ok ok kako god vi kažete''

EPILOG- Za nekoliko meseci a u najboljem slučaju godina mladi tehničar se transformiše u sliku i priliku svoje koleginice samo naravno u muškom izdanju pa je tako prema pacijentima i obavezama još bezobzirniji od nje.Gospođo i gospodine mu zamenjuju ej ti tamo a rodbinu tera u vreme posete psovkama ili ako su srećni kolutanjem očiju i coktanjem , svoje jarane naravno pušta pre dece trudnica i penzosa.... o čiviluku vise i ne misli...

I tako iz dana u dan naš divni i savremeni a nadsve ''evropski'' zdravstveni sistem od iole normalnih ljudi pravi ono što su nekada prezirali i kojima su psovali sve po spisku -nadrndane bele mafijaše što se povlače po hodnicima i ponižavaju te na šalterima.