Podmetanje noge
Navika koja ničemu ne služi, ali je refleksna. Stiče se još u osnovnoj školi, gde u prva dva razreda čak i uspeva, ali kasnije ne, sem u retkim izuzetcima. Posle srednje škole ova navika se polako gubi dok se na prvoj- drugoj godini fakulteta potpuno ne izbaci iz naših glava. Do tad, podmetanje noge opstaje isključivo zbog retkih, ali dragocenih slučajeva kad se žrtva prospe na pod uz pominjanje svih svetaca. Na fakultetu svi su vec isuvise obazrivi da bi ih iko prevario, zato se tad ovaj plemeniti čin gubi.
Ponedeljak, ujutro:
( Pera ide po hodniku gimnazije, dok Živorad sedi na klupi. Pera prolazi pored Živorada i ovaj refleksno izbacuje nogu napred, ali je Pera izbegava)
P: Ehehe, Žiki, ti mene da zajebes?! Pa mene niko nije zajebao od prvog razreda osnovne! Ehehe...
Ž: Pa bar sam pokušao...
Ponedeljak, posle podne:
( Ista situacija kao pre par sati)
P: Idi, bre, Žiki, ti si uporan kao konj! Nema mene da zajebes ni da ti je noga nevidljiva, a kamoli ovakva kao tvoja!
Ž: Dobro, bre, Pero, ne budi na kraj srca, refleks...
P: Refleks, refleks, samo džabe trošiš snagu...
Ponedeljak, uvece:
( Zurka. Gomila ljudi. Pera krenuo da napravi mesta u sebi za jos bezalkoholnih koktela. Živorad sedeo na stolici i kad je Pera krcio sebi pud kroz neke sisate devojke, Živorad ispruži nogu, a Pera se skljoka na pod. Nastade gromoglasan smeh)
Ž: Pa, izgleda da sam nabavio nevidljivu nogu...
Pera nekako pomeri telo, tako da je licilo na pretnju, ali ga njegova uzdrzanost izdade te se na njegovim panalonama pojavi mrlja koja se neverovatno brzo sirila. On polete u WC, a za njim krenu jedna sisata plavusa, verovatno da mu pomogne da se obrise. Ima srece u nesreci...
Karaburma
Mrtav kraj za one koji žive van njega. Ovi što su unutra su već oguglali. Kraj Beograda koji nema nijedan kafić. Ima par kladionica i cigansko naselje. Jedino čega na Karaburmi ima u izobilju su cigani, škole za cigane i babe. A, da, i pasa lutalica ima na tone. Potpuno dosadan kraj, ali ponekad se desi neka eksplozija petarde pod kolima ili pljacka banke. Ovi što tu žive se pravdaju da je lepo što ima drveca ali kad su sami u kući oplakuju svoju sudbu.
Upoznavanje osobe A i B( A je žensko, B muško):
A: A, kazes iz bg-a si. A koji deo?
B: Karaburma (u sebi misli, koji sam kurac to rekao!)
A: Aaaaa, Karaburma.... Pa zar ti nije smor?? ( ahahaahahaha, koji paćenik...)
B: Pa nije, često je veoma zanimljivo, a i ima puno drveća... ( Ma kurac je zanimljivo, ubih se od zanimljivosti!)
A: A, pa u redu, ako je tebi zanimljivo, u redu. E, moram da idem, imam zakazano kod frizera, vidimo se... ( Malo morgen)
B: ćaoo!! ( jebem li ti Karaburmu!)
Uramila me
Reč koja sve objašnjava drugu zasto si kasnio. U te dve reči se kaže: moron sam, papučar, izjebala me za ceo život, što sam li se ženio... Uramila ga, znači naterala ga da ostane na jednom mestu dok ne završi posao.
A: Gde si bre ti?! Reče da ćeš doći pre par sati?!
B: Ma pusti, uramila me...
A: U, brate, moje saučešće...