Олд скул црногорски иронични израз, за човјека који је џукела, ако се неко трећи распитује о томе какав је човјек. Чапра је архаизам за кожу (било чију, животињску или људску) која се штави и од ње се ствара својеврсна ћеса (кеса) у којој би се чувала течност, сир или најчешће скоруп. Значи, та ништа роба од човјека или џукела, овом свијету и љуђима у њему може само понудит' голу кожу, јер је смеће обично. Стога се и овај израз запатио у Црну Гору, ка' црна судбина на оба братска народа!

Đevojka koja svoj fizički potencijal želi da iskoristi u maksimalnom smislu, s obzirom na život u ovdašnjoj kalamračini, te, shodno tome, put putuje u daleki Dubai ili Katar, zemlju vjekovnijeh dušmanah, kako bi se, jelte, divila arhitektonskim čudima u onijem tmušama azijatskim. Troškovi fizičkog izdržavanja u takvim zemljama su zasigurno visoki, pa se katkad mora pribjegavati i „golom životu", da se pozovem na beogradskog barda emancipovanog, Milomira Marića.

Stihovani izraz duševne boli prosječnog, starijeg Crnogorca sa erektilnom disfunkcijom kada ugleda dobru pičku. Nuspojave ove izjave su nekontrolisani trzaji vrata, duboki uzdasi i neurastenična nevjerica u uglovima očiju i usana, kada korisnik izraza shvati sa kakvom međedinom (viđi pod: baba) je proveo život i sa kojim fanatizmom bi zavirio u međunožje objekta, pritom žrtvujući najsvetiju misaonu utopiju polupismene gorske odrtine, redovnu penziju u stranoj valuti, razulareni pašenozi im po livadi igraju "trule kobile" sa polunormalnim šinterima dok ih sentimentalne srne siluju poluosovinama!

Znači ovako, ljuđi. Dvadeset godina u "tranziciji", rat, razaranja, bijeda, djetinjstvo sjebano, svi smo jeli poparu i mjesto gela na kosu stavljali šećernu vodu, ka đeca, i neko vrijeme poslije, turističke agencije su se sjetile da zabave narod aranžmanima od po 150 eurah, pođi u kurac na 10 dana, od čega provedeš jedno neđelju dana u autobusu. Elem, ljudi se vrate. I onda kreće ludilo po Fejsu mrtvom, niđe autobusa, sendviča sa francuskim parizerom koje su još od kuće ponijeli, već(na slikama) kokteli, tompusi, pičke, ludilo, i onda njihovi, je li, prijatelji, bačaju dolje komentare tipa :" A lako mi je za tebe, osvojio si Amsterdam," " Mačko, je li te ošmeka kakav francuz, kakva si mi, $atkice moja " etc.
Ovo može žešće da ti sjebe vugla, i onome ko piše komentare, a bogome i ovome ko subjekt slikavanja, jer će crni kukavac cijeli život (greote) skupljat pare za te i takve ture, i mislit da je to život, da je svjetski putnik, jebač i internacionalni japi balkanac, koji svoj balkanski "šarm" vuče svuđe sa sobom, ne shvatajući da je jedino što vuče zapravo ona užegla pašteta, čiji će omot bačit neđe u neku zaštićenu ekološku zonu EU pa popit jednu kaznu s noga! ! !

"Kojoj ovci svoje runo smeta, onđe nije ni ovce ni runa! "

Oca im jebem ludog, i ko ih takve napravi! ! !

Supa, pečeno pile sa krtolom i salata, naravno, u zavisnosti od godišnjeg doba(zimi turšija, a ljeti šopska sa manje ili više sira, zavisno od kojoj godini pomenute dekade se radilo). Uz ručak bi se ukućani obično zaželjeli piva, a da se niko nije sjetio da ga prijethodno kupi. Dijete bi na ručak bilo pozvano oko 15h, dok bi se igralo ispred kuće/zgrade... Čim bi dijete sjelo za tanjir supe koja je djelovala kao gomila prekuvanog povrća u kome se slučajno našlo jaje, kao izvanji rođak masne kokoške, roditelji bi ga poslali po pivo i izigravajućio standard četiri puta mjesečno, ćerali na balkon po staklene boce i izanđali ceger, da se zlopati do samoposluge, pa da se nakon uspješno izvršene naredbe pridruži svom musavom čoporu, svojoj pilećoj gerili koja u sigurnosti svoja četiri neizolovana zida u inat Međunarodnoj Zajednici, buca pileće batake i krilca, čekajući bezvizne režime, da bi svoj kult masnih neđeljnih ručkova zamijenili cezar salatama i lignjama, slonovskim surlama punjenim zečijim paštetama i srnećim tetivama.

Rakija koju je proizvela fabrika alkoholnih pića "13 jul".

Sredstvo komunikacije balkanskih političara i tajkuna, tj. patriotskih ekstraprofitera.

Ono što čini svako prosječno dijete, kada mu debela prodavačica (u nadi da će prodati koje kilo iz kace), ponudi komad sira na vrhu mesarskog noža sa crnom drškom. Dijete je obično u društvu roditelja ili staratelja.

Kada dvojica momaka u Crnu Goru prilaze đevojkama, pa tako žele da kažu na nemaju novacah...

Najčešća rečenica u prvim razredima osnovne škole, naravno, na času maternjeg jezika. Prelaskom u viši razred se rečenica širi do imbecilnosti. U početku je subjekat i predikat, a poslije se na biciklu pojavljuju boje, pa brzina vožnje. Uglavnom, Marko je napredovao, ali samo do određene ure, a ta ura je peti razred. Nikada se neće saznat` đe je pasa` Marko junačina...

Izraz poslije koga slijedi molba za uslugu u Crnu Goru...

O čemu se radi ovđe? Neki roditelji su očigledno emotivno vezani za sinovljevog muraša ili muricu, tj. ćerkinu p*****inu ili pikicu, ili samo hoće da uštede đeci za udžbenike, jer se škola bliži... Dok neko objasni tim ljuđima da kupaći kostimi za đecu i nijesu neki luksuz, do tada ćemo na kupalištima širom Primorja gledati umazanu đecu kako urliču jer im se ojela guzica od brutalne sprege krša i sitnog, ali oštrog pijeska... Da ne napominjem, 7+!

PS: Najmrzniji dio je kada jedu nesto sa familijom, pa im onaj bugarski euro krem iz lojave krofne pada po genitalijama, a ponosni otac gleda svoj čopor koji je doveo na more, i kome će do idućeg ljeta imati što da nabija na nos. :)

Ona (sestričina) obično čita na plaži, (a tetka tobož intelektualka, daje joj da čita nečesove ljubavne romane). Tetka je u stvari razvedena i gleda po muškija bicesapah i zadnjicah, a usput morališe ovoj kukavici od 17 godina kako ne smije da gleda momke, i određuje joj kada će poć u more, naravno, kada se pošteno načita limunadne literature. Tetka se obično potonje veče opjani, i pođe u noć sa nekakvim bradatim profesorom. A sestričina, čita li čita... Zaludu... I ona će biti tetka.

PS: Nemojte mi samo reć da i Vi nijeste primijetili ovakvu sortu... :)

Reklama za ljetovanje u Crnoj Gori (aranžman od 45 eurah)