Epska fanatika
Највиши степен обожавања епске фантастике. Кад ти се фантастика увуче у сваку пору, па деду зовеш Изилдуром, кад уђеш у кафану, не тражиш пиво ко нормалан свет, него власника у поверењу питаш - Крчмару, си видео Гандалфа негде, реко ми овди да га чекам. Па му намигнеш. Дакле, губиш везу између реалности и онога што то није.
И док је због патријархатских темеља на којима друштво почива за курату популацију такво понашање прихватљиво, за жене није.
- Ђес матореј, како је, шима?
- О, Чичак. Ео ниш, тамо вамо. Котебе?
- Ња. Како цура, јебе ли што?
- Е, не знам, коми верујеш...
- Како?
- Ма раскинуо сам ту везу, има две недеље.
- Споради чега?
- Споради тога што сам почео да страхујем за свој живот.
- Сереш да имала неког џована што те сад јури?
- Ма јок, него ти знаш да је она мало фанатична била за Игру престола? Курац мало, лудо бре! Упала ми неку ноћ у собу премазана медом, каже - Лижи сужњу, крв ти јебен! Ја сам твоја КАЛИСИ! Ја гледам штакојкурац, а она брале довати јатаган што ми прађед сково да јурим цверглане по Крњаку, па кад ме ошину са стране... Недо бог ником.
- Ау, матореј, па шта си урадио?
- Ништа, реко сам јој – Спакуј своје ствари све, однеси пољупце са мене ти. Мало јој тешко пало, шта да се ради...
- Сте остали бар у добрим односима?
- Каки курац односи, некој дан ми стигло писмо, кае – Мој Зоране, нека, нека, дугачак те арак чека.
