Propustan, mlitav, neupotrebljiv. Posle njega mora nekoliko ljudi da popravlja ono što je ovaj izmlitavio.

Reakcija starijih i iskunijih poznavalaca fudbala, kada im na pitanje "Za koga navijaš?" ne odgovorite sa Zvezda ili Partizan, nego im kažeze ime nekog trećeg kluba iz Srbije.

Služeći se teorijom da u Srbiji postoje samo dva kluba sa koje ljudsko biće može da navija, isti se zaprepaste kada čuju da neko može da navija za Vojvodinu, Spartak ili Slobodu.

To je ono što ima 95% naših zemljak koji su na "privremenom radu" u inostranstvu. Pre svega su to pripadnici tzv "druge generacije", odnosno onih koji su rođeni u inostranstvu ili kao deca otišli iz otadžbine.
Najupečatljivije karatkeristike ovih ljudi su to što ni sami ne znaju koji im je maternji jezik, šta su po nacionalosti, veroispovesti. Većina njih nijedan jezik ne govori pravilno, te se u Srbiji primeti da su gastosi, dok im tamo odakle su došli prilepe etiketu "Jugo" zbog primetnih nedostataka u osvnovnim elementima službenog jezika te zemlje .

Mnogo je veći broj onih koji se u inostranstvu diči srpstvom isticanjem zastava, krstova kao da su upravo održali parastos, kao i obaveznim naglašavanjem da su Srbi (kad su u društvu Nemaca, Švajcaraca i ostalih). Primetno je i da mnogi vole da prozbore koju srpsku da bi se čulo da su oni to što su.

Međutim, kada isti dođu u zemlju odakle su im roditelji, uživaju u tome da poprkose svakom u kafiću ili na ulici govoreći nemački, koji naravno govore nepravilo koliko i srpski. Vrhunac svakog gastosa je kad može da se provoza najnovijim automobilom stranih registracija kroz "dedino selo", a oni najsrećniji uspevaju da se provozaju čak kroz obližnju varošicu sa sve otvorenim prozorima i prikladnim melosom koji je stigao iz čuvene Grand produkcije.

Situacija u kojoj svakom muškarcu, ma koliko on hrabar bio, srce počne da menja frekvenciju, a intuicija mu govori da će upravo žešće da najebe od svoje lepše polovine... Kad je sve okej, kad ima para u kući i kad je ne drmaju hormoni, zove te ljubavi, tepa ti kuco, maco, srećo, ili nadimak koji zvuči koliko toliko slađušno...

A kad je besna, onda te zove krštenim imenom, i to u vokativu sa blago prepoznatljivim besom... Bez obzira koliko ti ime bilo lepo ili ružno, čim te prozove celim imenom, znaš da ćeš sledećih nekoliko sati morati da se pravdaš, da smišljaš razne priče, i obavezno da se samoponižavaš.

Opis žene radodajke.
Svi je koriste i razvlače, svi o njoj omaste brk, a ona je u neku ruku svačija a ničija.
I tako dok je svi razvlače i koriste godinama bez ikakvih ulaganja i/ili nadoknade, ona propada a njena tržišna vrednost se svede na nulu.

Životna sudbina svakog drugog muškarca u Srbiji. Odgovor na pitanje "Zašto muškarci u Srbiji toliko piju?"

Kad sam bio mali, želeo sam da postanem veliki, da imam kola kao tata, da imam ženu, da imam svoj stan, idem subotom sa ženom u nabavku i uvek imam pun frižider svega i svačega.

Sad kad sam "veliki", želim opet da budem mali, da me kupaju i hrane, presvlače i maze, da mi sve bude kao na dlanu.

Šta je poenta priče? Shvatio sam da je to da te kupaju, hrane i oblače kad si mali REALNOST, ali isto tako shvatio sam da je ono što sam nekad zamišljao kao ideal "kad porastem biću kao tata", žešća PREVARA. Zašto?

Ženu (još) držim uz sebe na kreditnu karticu, vozim krša kojeg sam uzeo na lizing, imam mali ali zato preskup stan koji će i moji praunuci da otplaćuju. Najgore je što sve tri strane finansiram a ništa od toga nije (zasigurno) moje. Zajeb'o sam se i oko snova o punom frižideru, pa se sada hranim u Maksi marketu na odloženo plaćanje (do oktobra, a onda sve nanovo).