Cao, sta ima?
Pitanje na koje postavljamo u prolazu iako nas odgovor ne interesuje, znamo da na njega necemo dobiti odgovor, ili ce odgovor biti "Evo nista". Obicno pri susretima nekih kvazi prijatelja, poznanika i sl.
Poznanik: E cao, sta ima?
Ja: Evo nista, kod tebe?
Poznanik: Ma nista posebno...
Ne bojim se
Ono sto izgovorimo kada srce radi 100 na sat, zamisljamo sta najgore moze da se u tom trenutku desi, vazduh treperi i samo sto ne eksplodira. Desava se obicno kada gledamo neki prejak horor, dok smo sami kod kuce s mladjim bratom/sestrom (a nesto je tresnulo u mracnom hodniku), dok idemo kuci u 3 ujutru kraj kuce one komsinice za koju svi kazu da je vjestica i sl.
Svadba
Opštenarodno veselje koje svaki član porodice drugacije dozivljava.
Otac: "Još jedan trošak u kuću, majku mu, sad se našao ženiti u ovoj krizi"
Majka situaciju koristi da se isplace za cijelu godinu.
Brat: "Opaaaaaa baticeeee, sigurno će biti neka ribica"
Baka: "Taman da vidim i familiju te dronfulje, sigurno joj je i mati takva fuksetina, kad je moga Dragana smotala"
Deda: "Valjda ce Stanko na svadbi sluziti onu proslogodisnju prepecinicu, uf al je dobra"!
Štucanje
Klonični grč dijafragme (lat. singultus) u narodu poznat kao "Sindrom Neko me spominje"
"Štuc..... ....štuc.... ....štuc.... majku mu njegovu, ko me sad spominje, da mi je samo znati..."
Jesam doš'o il' sam poš'o?
Deja vu situacija kada se potpuno izgubite i dozivite kratkotrajnu amneziju.
Keva stoji na sred sobe, u ruci joj tanjir i mobilni, sva zblanuta ne zna kuda je krenula i jos se izgalami: "Sta se ti smijes????"
Studentski zivot
Zivot pun hrenovki i domacih jaja.
Zivot koji nije zagadjen televizijom i kablovskom. (jbg, nema se)
Zivot u kome te stalno grize savest zbog ispita, ali vrlo retko nesto poduzimas povodom toga.
Zivot u kom si lopov. (krades internet od komsija)
Zivot u kome je nomadstvo normalna stvar... od stana do stana, od supe do supe...
Zivot u kome gotovo svaki pokusaj seksualnog odnosa prekine tvoj cimer/ka.
Život u kom živiš od prvog do petog, a ostatak meseca preživljavaš...
Kampovanje u prirodi
Onih nekoliko dana u godini koje izdvojimo za "odmor" u prirodi. Nekoliko gajbi Jelena, kilo-dva ćevapa i kobasica, okrpljen šator i u šumu. Prvi dan zaista bude lepo. Relaksacija i uzivanje. Drugi dan vec pocinjes da shvatas da ce ponestati piva i hrane, pa se slepas za prevoz do grada da kupis jos jer je celo drustvo toliko odvaljeno da niko ne moze da ustane, treci dan pocinjes smrdis sam sebi, cetvrti dan ne mozes da ustanes iz satora koliko si odvaljen od alkohola, podocnjaci se spustili do usta. Peti dan je kritican, jer ti prilaze roditelji, ne prepoznaju te i pitaju znas li mozda njihovo dete i gde kampuje.
Ćale i keva: Je li mali, znaš li ti našeg Mihajla??
Mihajlo: Pa gde ste matoriiii..... bljuuuuuuuuuuuuuvvv......
Ćale i keva: Ijuuuu crni Mihajlo!
On je drugaciji
Tipicna izjava mlade dame koja je upravo dozivela tesku verziju ljubavi na prvi pogled i ne vidi ni prst pred nosom od rozih oblacica i andjelcica koji leprsaju svuda okolo.
Milica: Zaaaljubila sam se!!!
Neša: još jedan mamlaz u tvom životu?
Milica: Neee, ne, ovaj put je posebno jer on je drugaciji...
Neša (da, baš)