Dirljiva lepota pocepane sport čarape koja se u smiraj dana presijava kroz "File" papuču na nozi brkatog autolimara Kamena Džingisova dok pijucka kafu sa ukusom jarčeve guzice u bifeu "Sъedinenieto", Pazardžik. Prdne pešes puta, namigne funkcionalnim okom na konobaricu Kristalinu zvanu Kikenčeto, brisne skorelu balu sa uglova usana i uživa u pogledu na spaljenu zemlju oko sebe. Bože zdravlja, zaratiće se, Niš će biti naš, ima skara s kimom da se peče.
- Nazvaću svoje čedo Balkan. - To je jedna prava barokna bugareska. Usraće ga vršnjaci od batina dok bude pohađao školu.
Nalickani fensi homoseksualni retardirani mlađi brat govnar kafane.
Zna se šta je kafana: malo mezetluka, rakija, vinjak ili pivo, eventualno špricer, ima i sa roštilja ponegde i a u kurac više. Cene sindikalne, sve blago štrokavo, dvojka ili eventualno sedam osmina sa zvučnika, frigijska lestvica. Popiješ pa se usereš, a ne primeti ti se jer si usran i došo u kafanu, nije bitno šta si obuko. Od riba debela konobarica Sinđa u pedesetim; sve je videla i sve zna. Uglavnom, sve kako Bog miluje i zapoveda.
Ali kurac.
Vaskoliki pederluk što čupa obrve, ima tviter i oblači se kežual ko pazarski šofer za sunet pre nekog vremena je počeo da se loži na ćirilicu: kao, to je ono naše, time mi jebemo, time smo mi tako urbani a opet tako svoji, SERBIA BRE! I onda je rešilo da potkreše urođeni praziluk iz guzice, ne da ga čupa ko do sada, nego nako da ga fazonira mašinicom na dvojku, da to izgleda svecki a naše. I onda je stvorilo klabane.
Klabana je dakle geačka fuzija KLABINGA i kafane. Nedovoljno hardkor za kafanu, nedovoljno urbana za KLABING. Metiljava kao i gosti koji dolaze u nju, što citiraju samoniklog kantautora, sina Titovog ambasadora Jovana Balaševića i slušaju Frajle ili ova govna. Ime joj je obavezno šaljivi citat iz neke pesme ili vragolasta igra reči ("Ona moja", "Moja bivša"). Piće skupo ko otrov, ako naručiš rakiju pitaće te oćeš li od borovnice. Muzika takođe metiljava, jer zvuci Nina ili Šemse gostima izazivaju osip. Razbiješ li čašu, odma stiže obezbeđenje da ti fizičkom snagom pokaže da je čaša kupljena kod Vicka. Sve sređeno i čisto. Pičke sređene i čiste. Muškarci koji bi se nežno voleli sa drugim muškarcima sređeni i čisti. Stolnjaci takođe sređeni i čisti. NE SME BRE TO DA BUDE SREĐENO I ČISTO MAJKU VAM JEBEM U PIČKU!
- Gde izlaziš, preskupa pičko koju muvam? - Ahahahahahahahaha, idem u kafanu "Čamcem plovim sam po Tisi"! - UMRI, POJELA TI MAJKA GOVNO OD MUFLONA MESTO ŽITA DABOGDA, FUKSEŽDIJO!
Merna jedinica sela u krvi. Samo poljoprivrednici, šljakeri i psihički poremećeni ljudi ustaju rano.
Zlaćani krug se diže ka horizontu, umilni hor ptičica objavljuje da će taj dan da isere trijes tona tiči govana, a ti treba da otkineš krmelj, jer je neka iskompleksirana pederčina rekla kako treba da se ustane sobajle, kaže to valja, lepo je da se ustane rano. Jeste kurac. Izađeš napolje, narod ide na kurčevi poso, ono sve zarozano, sve neki pogužvani ljudi, komšija iz ulaza Miljko Moron bi reko "ubijte me" samo da može, ali ne može, moron je. Oćeš da kupiš cigare na trafici, nema cigare, nije stiglo, rano je, dođite drugi dan u normalno vreme, a što ti sredovečna ženo radiš u nenormalno vreme samo da bi mogla to da kažeš, kaže ona puši kurac, pijem bensedine od ranog ustajanja, tačno ću danas da se razvedem koliko sam poludela, reko nemoj zbog dece, kaže nemam decu, reko u čemu li tebi život prođe. Pa onda prevoz jebeni, ljudi smrde, kiselilo se to po mekim dušecima, sve se onaj pac navatao po mudištu, noge se usirile, gleda ko da će da ubije, jedino penzioneri čili majku im jebem, nema obaveza pa se potkuvetilo, iz besa to ustaje rano, treba svaki leb da se opipa, podobijalo to stanove pa sad prducka, probudio ih Tito u grobu kurcem u uvo dabogda. Pa onda taj poso, jedeš govna a dođe gazdin sin prestolonaslednik Stefan Lav Car Dušan Dimčeski oko podne audijem, pa isuče kurac i udri pišaj po nama sirotinji i poštenim privređivačima dinara za sto grama koteks pacovske specijal i pola kurve. Pa onda kući, a tamo ne možeš da se razabereš, treba život da imaš a tebi se spava, otac ćuti majka lomi ruke i šapće ti tiho ko djetetu, kaćeš kaže snau da mi dovedeš, da mi potapa beli veš u biljanu a ja samo da pijem kafu i uživam, a tebe neće nijedna jer ti podočnjaci ko Nataši Ninković a i pičke žive samo noću, tad im je mrest, pa odeš da navataš na bućku, a ono trza trza pa otkine iljadu iz novčanika, pa ti em suva kurca, em kratak za crvenu, em ustaješ za tri sata, valja položaj za pišanje po tebi da zauzmeš.
Šta oću da kažem?
Mi smo jedan seljački narod. To naviklo da ustaje rano, da uvati da odradi za dana, pa kad namiri i obavi, da dođe kući a tamo popara sa govnima vruća i brkata žena drlja rutavu pičku da joj surdukneš naslednika pa da i on obavlja i namiruje. Pa onda to preselilo u grad masovno i odmaklo od domaćih životinja, al geni su čudo što reko naš napaćeni narod, pa to ukorenilo u mozak, seljački instinkt, ko insekti i onaj kljunar iz Australije što automatski menja boju kad se približi koala, a u stvari mu neće ona ništa, samo da se poigraju. I tako prva generacija ustaj rano al šta: nigde ratluka, nigde bunarske vode ladne sa ešerihijom od sengrupa, nigde rosa po travuljini mrtvoj, nema krava da se muzu, nema njive da se ore pa prva brazda da se izvede Miona da plače - znači nešto ne valja. Pa ti prva generacija grackog čoveka oseti tu neku prazninu, ustaje rano, naučio ga đed Svinjo, a nema zašto, pa onda udri kukaj u sebi: eeeeeeee, lep li je život ono onda bio, sve priroda pa zeleno, zdravo bre bilo a ne ko ovo danas, sve nezdravo a ne zdravo ko onda. Pa onda udri slušaj Zoricu Brunclik, i vetar se u propast sprema a tebe nema, konkretno stihovi o seoskoj idili, pa se saživljuj, pa kukaj za detinjstvom ko Krajišnik. E onda odredi da se ustaje rano - tako radio đed Svinjo, tako i otac Pizdo, pa šta im falilo, a bili pametniji nego mi danas bez obzira što nisu imali dva dana škole i preturali autobus da vide jel žensko, može li da oautobusi mlade. Jašta nego tako, ustaj sobajle, nije bitno što to veze nema sa sadašnjim životom i što se ne bi snašo na selendri da se vratiš slučajno - drkaj kurac na detinjstvo ceo život.
- Napisao sam jednu pesmu u latinskom heksametru o proleću i lasti, jesam li sad kulturan kao vi, Dejane Vuče Predraže Nenade Stefane Nemanja Rambo Treći Stankoviću? - Jesi kurac, ja jebo Predraga Ejdusa, OPAAAAAAA
To uopšte nije sleng, ne znam ni da li je reč, ali sam ga rodio pa ga volim ko majka Čovića. Čičolj je posebna vrsta gadnog čiče, izraz mi se sam nametnuo kada sam na ulici primetio pojavu jednog jadnog starog čike, hramao je na desnu nogu a na levu je takođe hramao ali manje, obuven u skorele slepljene vunene čarape preko kojih je navukao baletanke model leda knjaževac, za jednu od peta zakačio mu se celofan od papirnih maramica pa ga vuče, raspale pantalone sa otvorenim šlicom iz koga viri osedela pubična vegetacija, umesto kaiša konopac a na dupetu sveže usrano autentičnim i sertifikovanim govnetom, žuta mont jakna deorisana pomijama i boranijom iz narodne kuhinje, flaša blokovače što viri iz džepa, komad leba visi sa brade tip amfilohije, ne mrva nego komad, na brkovima skoreli trag sline i pletena kapa na glavi, i takav meni hoće da priđe, jednom gospodinu i masteru šumarstva pa kaže
- Dečko
- MRŠ ČIČOLjU GADNI ZAROZANI, GLjIVICE TI NA TABANIMA IMAJU SVOJE GLjIVICE, STRAŽA!
Policija ga je odvela pa možda i lišila života od batina jer je sirotinja a to se troši jer je džabe. Govnjaivko nije u životu imao ništa, ali je od svega ostao izraz "čičolj". Eto kako oni koji nemaju ništa mogu mnogo da daju!
Šljaker usranog porekla negde iz Černobila, Poljska po imenu Rik Jebovski, primenjeni stručnjak za vodovodne instalacije ili kamiondžija-dugoprugaš koji sanja da postane pandur.
- ŠEKEROVSKI, U MOJU KANCELARIJU! DOBRO BRE ŠEKEROVSKI MAJKU MU JEBEM, RAZVEO SI SE, AL TRIJES ILjADA MRTVI I SRUŠEN BLOK ZGRADA DA SPASEŠ NjEŽNU PLAVU MLAĐU MALOLETNICU KENDI I NjENU MACU FREKLS ZDRVETA, PA DOKLE ĆEŠ DA RADIŠ PO SVOJIM PRAVILIMA JEBEM LI TI KOLAC AVAKUMOV?! ZNAČKU! - Naredniče... - ZNAČKU REKO SAM! NA PAUKA ĆU DA TE RASPOREDIM!
Baca mu značku, stavlja pilotuše i odlazi u korveti dok mu vetar mrsi repove na fudbalerki.
Kalimero među gradovima. Stalno mu nešto fali, stalno on zakinut, sve ode u Beograd a u Nišu ne ostade ništa, a samo da ima para, pa živeli bi ko Rokfeler!
- Liiiiiii, onaku krasnu fabriku EI upropastili da sve ode u Beograd, a mogli smo stabilizatore da proizvodimo za ajfon!
- Sve po grad razbcano, na đubretari plata nema, moram đubre i to s prikolicu u tvrđavu da bacam, a gradski oci pokupovaše stanove po Beograd!
- U Surčin sleće boing, a nama gospoda beogradska zatvorili aerodrom da im ostanu pare, pa kako ja pravi srpski domaćinot da preterujem paprike i muruze u Brisel na pijacu?!
Društveno prihvatljiva kurčina. Kita sa kitom cveća. Džamutka sa košuljom i puloverom. Gargija koja se uredno javi vašoj mamički. Sve u svemu, da nije kurac, zvao bi se Miroslav. Ali on NE JEBE.
- Osećaš li mila, prodro sam u tebe, osećaš li moju muškost? - Jok vala, to ti neki penis, jedino ako ćeš da cičim ko japanska srednjoškolka na skremblovanom kurcu.
A to je jedna gaspadža. Šukunđed joj pretovarao prasad Franju Josipu pa ga regrutovali u Karađorđevu gardu, pranđed podobijo tendere kod Obrenovića, opskrbljivo dvor Saše Šerija i Drage močom i koricom od trbuha, nosio frak i fitiljio brkove ko brucoš kurac, đed se omasatio sa fabrikom piktija koje liferovo kralju Peru a otac joj čiča Draži, Račiću pa Loševiću, sve su joj pobili i iskrzali klavir i goblene sa motivima cveća i čmarova, šeta belog pacova po Kalimegdanu i tajno slavi slavu jer Tito nije dao.
Sisurdača i kurvetina od čoveka. Govno koje te svojim dostojanstvom u rukavicama i očinskim autoritetom uvali u govna, a kad treba da ih čistiš, pravi se da te ne poznaje. Kad posle toga nešto zasere, udara te na emociju da ga vadiš. I posle toga ostaje čist i beo kao sneg, a ti si i dalje umazan govnima i uspomenom na njih.
- Ahahaha, sine, pa gde si ti, ajde da me poslušaš opet kad si već tu kod šaltera blizu, plati i meni telefon, ne mogu da čekam da prođe ovih 500 ljudi, znaš, ja sam star. - Puši kurac, čiča, prošli put su me svih 500 usrali od batina,plati sam! - Dobro, dobro... Sam ću ja... (zakorači ka kraju reda, padne iz čista mira i slomi nogu) Jaooo, e da si mi platio račun, ne bih slomio nogu...! - Kao što rekoh, PUŠI KURAC, ne pecam se.
