Reč kojom se pobeđuje u svakoj političkoj diskusiji. Rekao si demagogija, znači jako si pametan i u svakom slučaju pametniji od protivnika jer se on nije prvi setio da kaže demagogija, a kako si pametan onda si sigurno i u pravu. Nešto slično korišćenju reči ontološki u filozofskim borbama do nedefinisane smrti.
-... mislim, kakva je to politika gde ti ne razmišljaš o tome da sam nešto proizvedeš nego ti je glavna ideja da dovedeš nekoga da on to proizvodi koristeći tvoju jeftinu radnu sn... - Ja mislim da je to što ti pričaš sve demagogija. I još mislim da treba da damo sve Arapima na upravljanje jer Arap je pametan i on i Kinez su već ohoho! I treba da bidne još četir tornja, i četir tornja kad okreneš naopačke to su četir stuba, a četir stuba su dobra jer su stabilna. - Šta!? - Pa vidiš ovako, imaš jednu demagogiju u levoj ruci i jednu demagogiju u desnoj ruci i pljesneš rukama. Šta sad imaš? - Šta? - Pa imaš to da sam te ja jebo u dupe dok se ti igraš demagogijama. Inače, ja sam ovu partiju dobio davno, sad te samo zajebavam. - Pa jeste, dobio si, to ti priznajem. Nego, ispalo ti je nešto onako malenkasto, op, op, nije malo, čini mi se da je ontološki! - Čemu sve? Ko sam ja? :sklupčava se, počinje da jede sam sebe i nestaje uz PLINK! (ne znam odakle se čulo plink, možda od vakuuma nekog):
Dva slova koja slično zvuče i čak se i slično pišu na latinici. Toliko su slična da neki koriste samo jedno od njih i ne dolazi ni do kakve zabune. A šta bi bilo kada bi moćni ljudi primetili ovo rasipanje? Kada bi nas naterali da izaberemo jedno slovo i koristimo samo njega do kraja života? Da li ste se nekada zapitali koje slovo biste odabrali? E pa, ja jesam. I shvatio sam da izbor uopšte nije tako lak kao što izgleda.
Da krenemo od očiglednih stvari. Č zvuči mnogo bolje nego Ć. Jednostavno, Ć je nekako mnogo siktavo slovo. Skoro kao ono srnogorsko Š. A s druge strane, Č baš ima dobar zvuk, nekako muški se čuje, skoro kao Dž. (Mislim da mi je Dž omiljeno slovo, kolko to dobro zvuči, bruka. Buregdžinica recimo, strašno kolko dobra reč.) Mada Č za razliku od Dž ima i neki šuntavi prizvuk, još kad pomislim kako ga neki ljudi izgovaraju, onako kad se čuje pljuca u slovu, strašno. Znači nije ni Č savršeno, al nekako, meni je bolje od Ć.
Dalje, pogledajmo koje slovo izgleda bolje na papiru. Č izgleda kao 4, al ne ovo 4 nego ono 4 kako ja pišem, što izgleda kao Č. A Ć liči na Đ. Tako da nijednom ne ide originalnost u prilog. Ali Ć je ipak poboljšanje u odnosu na Đ (previše zakrivljeno za moj ukus) dok je Č isto kao i 4. A i kad bi Č i Ć bila jedina slova koja postoje, opet bih rekao da je Ć bolje, Č je mnogo nemaštovito.
I sada, najvažniji deo, onaj deo zbog kog je izbor između Č i Ć stvarno bitan. Ko govori samo Ć? Huligani, lokalne šatro-mudonje, i Hrvati. Hrvati su u EU, a i pored toga njima sigurno neće uvoditi sankcije jer nikad ne najebu. (Ovo sam tek sad izvalio, brate oni su ko Salatić iz osnovne. Svi najebu samo on ne. Jednom sam čak dobio ukor zbog nečega što je on rekao. Jebeni Salatić.) Dakle, ostaju samo huligani i lokalne šatro-mudonje što je u suštini isti kurac. I mislim da je nemoguće odlučiti se samo za Ć i ne upasti u ovu grupu. Oćeš da ti polupam glavu dećko? Alo, pićko, tebi prićam! A Č? Ko govori samo Č? Debele babe. Isključivo debele babe. Hočeš kolačič? Što si se učutao?
I sad se vidi. Ne biraš samo između dva slova, ti biraš da li ćeš da postaneš debela baba ili navijač. Ja ne bih voleo da budem nijedno od ta dva, ali ako nam uvedu sankcije odlučujem se za debelu babu. Navijači su govna, a i ne mogu ja onako da pričam ceo život. A debele babe koje govore samo Č su nekako dobre, nisu to one ceger babe što te munu laktom u rebra da pre tebe uđu u bus. To su više babe što sede kući, piju kafe s komšilukom i prave vanilice. A i Č bolje zvuči, jebeš mu sve. Čao.
brando od oca čerčila ludog kamiondžije i majke rajne konobarice je temperamentni golman i šmeker koji kao liči na marlona branda i po tome je dobio nadimak a uopšte ne liči na branda al nema veze on je šmeker i onda se on smuva sa čupkom pa budu zajedno bude tu i nekih problema sa bodom tajsonom "doživotna", al sve to bude okej, pa onda ima i nekih problema sa klubom jer ga oni kidnapuju da bi nešto izmuljali sa parama a na kraju ne uspeju da izmuljaju sa parama al se zato vrati brandov pravi otac iz francuske pun para i da mu kola i tako to i njemu bude dobro i na kraju ode kod čupkinog brata bebana u radionicu koju mu je deda kupio jer je našao porodično blago da popravi kola jer mu je neki debil slupao i bude mu prva mušterija i tu se završi serija
edit: zapravo brando ode ranije kod bebana dok jos nije bila njegova radionica a bebanova prva musterija bude gavrilo i tad se zavrsi serija, i da umalo da zaboravim SPOJLER ALRT, ako neko slucajno nije gledao a namerava
prvo teskom mukom postane lovacki pas, ili neka druga vrsta dresiranog psa, ali u svakom slucaju visoko obrazovan pas, pa ga gazda izgubi i nadje ga neki vukasin i tretira ga kao obicnu dzukelu koja ni 4 razreda osnovne nema, a kamo li da mu da neki posao u profeisiji, pa taj vukasin pocne da ga kulira i uvaljuje malom retardiranom neci koji ne zna ni od brace mitrovica sam da se odbrani nego tegli cigle zbog njih u rancu, pa ga mali retardirani neca izgubi i nadje ga eva ras pa on tu taman pocne bar da odmara lepo ako vec od posla u profesiji nema nista i onda ga nadje mali retardirani neca sa komsijom sto mu zivi iza ormara i onda on trazi simu nazad, a kad je dolazio originalni simin vlasnik i pri tome vrlo korektan poslodavac neca i vukasin mu nisu dali simu, a sad neca govno licemerno oce simu iako mu nikad nista dobro nije ucinio i dobije simu kao da je sima neko privatno vlasnistvo a ne visoko obrazovan pas kome je neca sjebao zivot, a eva ras se smuva sa komsijom sto zivi iza ormara pa kao moze da obilazi simu i to je kao neki srecan kraj a sima ostao bez posla i jos mora da trpi malog retarda
neke ptice nikad ne polete, a sima cak nije bio ni ptica
prvo mu bivša žena prospe sonu kiselinu u oci, pa tu on kao oslepi, ali zapravo ne oslepi nego ga izleče al mu oči postanu braon a bile su zelene pa se on tu kao smori i upozna sestru biseniju, pa se onda smuva s njom pa živi s njom na njenoj gajbi i onda se vrati njen bivši, mića ili mićko ili nešto na m, pa onda žive svi troje zajedno a bisenija trudna a ne znaju čije je dete pa onda ova dvojica kao nešto pomažu po kući i sve igraju karte ko izgubi radi nešto a kokan se onda pravi da se ukočio da ne bi radio, ili se stvarno ukočio, ili je to bio mićko ili mića ili neko ime na m
Pokušaj izvlačenja kada te uhvate dok pričaš sam sa sobom. Ako nisu čuli šta pričaš, imaš šansu da ispadneš koliko-toliko normalan.
- Jogurt... Jogurt je... Ma sve najbolje o jogurtu, stvarno. - S kim pričaš ti, bre? - Ni sa kim, pevušim samo. - Čula sam sve. - Jebiga, šta da ti kažem, mnogo volim jogurt.
Kažu ljudi nastalo je sve iz jedne tačke, iz singulariteta. Al' ti ljudi su uglavnom fizičari, a ja njima ne bih preterano verovao s obzirom na to da se malo-malo poseru po svemu što su do sad uradili i krenu u sasvim drugom pravcu. Svejedno zamisao da može toliko nečega da nastane praktično ni iz čega meni je vrlo zanimljiva. Dakle ima to ne baš ništa, nego možda čak nešto iz čega može da nastane svašta. I šta ako ima više tih nekih malih čudesa? I još važnije šta ako se jedno od njih nalazi u mom kurcu?
Bilo bi tako kul da se jedno od njih nalazi u mom kurcu i da ispišam ceo jedan univerzum.
