Javna tajna. Urbana legenda i mit, poput onog kad ideš ulicom i nađeš 500 eura, ali pak potražiš vlasnika i vratiš mu, ili usled odrastanja u patrijarhalnoj porodici, pa po naučenom, daš ih tati da održava porodicu.

Anatomija primamljivih laži. Uvod u ”zanimljivu” priču prosečnog srpskog društva. Iako iskreno ne znam šta je toliko zabavni i ispunjavajuće u oralnom samozadovoljavanju, ali predstavlja nekakav fenomen i definitivno i izaziva čuđenje kod slušaoca, kako velikom penisu tako i savitljivosti izvođača. A svako zna barem jednog, bilo iz nečije priče ili ličnog svedočenja i svako je pokušao, ako ne u svojoj privatnosti, onda na času fizičkog vaspitanja nakon što je završio ”sveću” a pritom mu se digao gledajući Jelenu u helenkama.

Često rad nepoželjnog, dosadnog i socijalno odbačenog/neprijvatljivog lika da okupi društvo u mali krug oko sebe i time privuče pažnju. Način da pridobije publiku i u tom trenutku pažljive slušaoce zainteresuje svojom pričom i pušenju samom sebi stavljanjem sebe u treće lice. Ali! Što bi taj narator bio socijalno odbačen — upravo zbog toga što recimo, ubije u pojam sve prisutne svojom lošom oktavom pričanja!

Koliko god se individua kojoj ste rekli istinu u lice, od A do Š, protivrečila vašoj izjavi u nadi da vam dokaže da grešite i koristila različite mehanizme odbrane, zarad pokušaja da se njena lažna maska ne skine, dovoljno je da uptrebite gorepomenut izraz — u književnodti se to zove realizam — jer jelte, relizam je grana umetnosti koja se bavi istinom, i opisivanjem događaja na realan način, bez ukrašavanja.
Izvođenje ličnosti na pravi put, na kojem je svrha njene egzistencije ravna nuli.