Srpska verzija kamikaze, jebiga. Čovek koji, iz nama smrtnicima teško dokučivih razloga, se prihvata te đavolje rabote. Da l' voli da mu se deru sa tribina kako mu pola sela opšti s majkom,ženom,sestrom,ćerkom,familijom,ustima,očima ili jednostavno voli partizanske avanture po kukuruzima i šumama,ostaje misterija. Proživeće i videće mnogo ono što mnogi od nas neće nikad. Juriće ga igrači gostujućih i domaćih ekipa da se fizički obračunaju s njim,videće dna mnogih bunara, osetiće kvalitet ručnorađenih ašova i pijuka po svom telu, biće vezivan za razne vrste drveća (ponekad go, ponekad naopačke a ponekad boga mi i oba),puštaće kerove na njega,gađaće ga svim i svačim ali on će ostati dosledan i nastaviti svoj put ka slavi posut trnjem. Naravno neće nikad se pomaći iz te seoske lige jer nema nikakvu vezu da ga progura u viši rang ali on će nastaviti svoju borbu sa vetrenjačama i na kraju karijere će izgledati pre kao da je bio u Vukovaru '90-ih a ne da je bio fudbalski sudija.

Израз који најчешће користимо када се деси нешто што нисмо очекивали.

Ултимативни одјеб неком смарачу или кењатору.

Лик који може да препозна сваку песму сваког блек метал бенда иако сви бендови звуче исто,продукција тих албума/демо трака/синглова(углавном то буде и један једини сингл икада) је чисто срање.Бубњар би се чуо боље да лупа о шерпе и поклопце,гитариста звучи као да је повезао акумулатор и смедеравац и снимао даљинцем,а певач звучи као јарац сто-годишњак на издисају.Али овај лик све зна,одакле су,где су снимали,колико су пара украли/позајмили да би снимили песме(износ ретко када прелази 10 долара у ретким случајевима "добре" продукције понекад потроше и до 50$).

Izraz koji se uglavnom koristi kada je neko dobio junačke batine.