Za razliku od uobičajenog značenja reči "bataliti" postoji i drugo, manje poznato značenje, koje se uglavnom koristi u Čačku i njegovoj okolini. Izraz naravno ima totalno drugačije značenje od gore pomenutog i koristi se u slučaju kada nekog treba nalupati ili prebiti od batina. Bukvalno.

Template komentar kontraverzne definicije.

Tekućina, opšte poznata kod nas kao pivo. Arapi ga ovako zovu zbog jezičke disfunkcije prilikom izgovora slova "p". Inače, u Arapskom svetu se koristi kao najuniverzalnije konvertibilno sredstvo plaćanja za bilo koju uslugu ili servis.
Velika cenjenost i važnost istog dolazi zbog tradicionalne religiozne zabrane alkohola muslimanima, a pošto nisu baš svi radi da ispoštuju istu, snalaze kako znaju i umeju. U većini zemalja Bliskog Istoka (osim Saudijske Arabije, gde je alkohol totalno zabranjen pa se za uvoz istog koriste razne domišljatosti, kao u jednom slučaju gde je umesto ulja u transformatoru bilo 100l viskija) je moguća kupovina istog samo uz odgovarajuću dozvolu, uz mesečni limit, i naravno dokaz da nisi musliman.

Odbacivanje članova vlade koji su se dovoljno utovili da bi na njihovo mesto mogli doći ovi malo anoreksičniji, da se i oni podgoje malo.

U stara vremena, kad su žene imale strogo patrijarhalno vaspitanje, važilo je i pravilo o neupotrebi ružnih reči među ženskom čeljadi. A pošto i njih, tako vaspitane, iznerviraju kad tad, morale su i one da imaju svoje psovke. I to ne bilo kakvu, nego sa gradacijom lep-lepši-najlepši, ko i za sve ostalo. Peršun je bio najniži stepen, najblaži, onako za uvertiru takoreći. Oblačak je dočaravo srednji stupanj, kad popizdi da mora da opsuje, ali je opet svesna i malo se još uvek kontroliše i suzdržava. Psovka u trnutku totalnog rastrojstva i pomračenja koristi istu reč ali u augmentativu da bi dočarala kod sagovornika stanje u kom se jedinka nalazi, nakon kog je muškoj jedinki bilo jasno da je patrijarhlano vaspitanje trenutno dovedeno u pitanje i da treba da napusti objekat, što pre, dok ne dodje do upotrebe fizičke sile i levitacije kuhinjskih objekata.
Danas toga nema više, pa većina žena ne vadi kurac iz usta, da se tako poetično izrazim.

Reći nekom, fino i suptilno, da je glup ka kurac.

Kondom.

Promena staništa u periodu zimskih slava.

Vegetarijanska trpeza.

Vikend je. Duga radna nedelja gotova, poso i ta sranja su te ubila u pojam, rešiš da sebi daš malo oduška. Pada ti na pamet roštilj, sa društvom. Znaš da ga odlično praviš, odeš po materijal koji ti nedostaje u radnju, piće je već tu, u uglu su gajbe piva naređane, nešto već spakovano u frižideru, samo čeka na ekipu. Ćumur se potpaljuje, vruće je napolju, 35 je i dalje iako je sunce zašlo odavno, vlaga i miris mora su tu, kao i uvek, ali te ne raduju nešto kad znaš kakvo te žarenje i parenje kraj roštilja čeka. Ali ne mariš, ma kolko bilo teško, ipak uživaš u tome, jbg svi mi imamo nešto mazohističko u sebi. Vatra plamti iz razgorelog ćumura, poneki plamičak dohvati i suvi list palm koji se oklembesio iznad, gledaš i kažeš: "Ma ko ga jebe, neće valjda"... Dolazi ekipa, svi se pozdravljaju i pale unutra u kuću, dovoljno je vruće i bez tvog raspaljenog roštilja, svi se zdrave i produže unutra, jbg sav si mokar pa još i miris pečenog mesa pomešanog sa tvojim znojem i morskom atmosferom, to i nije nešto što svi žele da osete.
Dolazi i ona, zanosna plavuša, pozdravlja se, došla sa drugarom, znate se iz viđenja odnekud samo. Pozdravljaš se, naravno da nije problem što je došo neko nezvan u tom slušaju, dobre ribe su uvek dobrodošle na roštilj...Minjak, dopičnjak, neki šareni, a la Havaji stil, stoji uz britko telo i iscrtava sve obline, a ima ih mogu ti reć..., Guza, podignuta, zategnuta milina za videti... Ali nećeš da bleneš, nisi ti takav, sklanjaš pogled i nastavljaš sa pečenjem ko da ničeg nije ni bilo...Ljudi dolaze, kreću se tamo vamo, dolaze po novu porciju tek vrućeg do tebe, ti pečeš i pečeš, jbg treba napeći 8 kila mesa za 30tak osoba... Dolai i ona, nasmeši ti se, i traži karabatak...daješ joj, probiraš jedan lep samo za nju, daješ joj sa smeškom...Uzima, gleda te, oči u oči, onako ozbiljan pogled sa trunčicom smeška i kreće da jede karabatak... Malo se pogubiš, pogledaš u nju, ne trepćeš, a kroz glavu ti prolaze misli, pa koje bi druge nego scene iz nekog omiljenog porno filma, samo štancuju jedna za drugom, hiperbrzi omnibus, ali pokušavaš da se suzdržiš...Oči ti cakle dok bleneš, ali i dalje pokšavaš da prikriješ to, želju, nagon, tu misao koja ne može da ti izbriše sliku ispred oćiju, oči vide jedno a mozak projektuje nešto sasvim drugo... Da ti je neko pričo da jedenje pečenog karabataka može da ima tolko seksualnog nadeva i žara u sebi, otero bi ga u tri lepe i reko mu da ne sere... Par puta ti drugari prilaze, pominju novu plavušu, al bi je otkino od seska ovako pa onako, sve te priče muške kao i obično se ponavljaju, jbg kad je kriza i relativni nedostatak oćnih žena, to se jasno odrazi i pokaže na očima svih... Samo se smeškaš i potvrđuješ da jeste dobra i jebozovna uz osmeh, ne detaljišeš, nije to tvoj način komentarisanja žena nikad bio i ne želiš ni sad da ga menjaš, iako bi želeo da kažeš nešto, nešto pervezno i ti pošto je i tvoj um zadivljen a i mali vršnjak ti govori isto...Žurkica polako ulazi u sitne sate, ljudi kreću kućama, tapšu te po ramenu, čestitaju, hvale reoštilj kako je najbolji koji su jeli u zadnje vreme, nasmešiš se kad podigneš glavu prema njima i vratiš pogled na preostalih par komada koji su ostali da se ispeku... Već si i dehidriro, pored umora od prethodnih dana, šetnji po kamenitim upeklim rovovima, ovo te je dokrajčilo fizički, ispijaš još jednu konzervu hladne soda vode, ali ne pomaže, telo je klonulo, samo je plamičak duha tu još malo prisutan i održava te na nogama, budnog i poluživog...
Odjednom, dolazi drugar koji je doveo plavušu, i kaže ti da mora da ode hitno nešto zbog posla, vidno uzbuđen, ne stižeš ni da ga pitaš šta se desilo, jedino što čuješ je da li ti možeš da vratiš Mimu kući pošto joj se svidela atmosfera i htela bi da ostane...Prvo se u sebi zamisliš koju Mumi, kreneš da ga pitaš, a onda se ona pojavi na vratim i shvatiš da priča o zanosnoj plavuši koja je došla sa njim...I ona dolazi da te zamoli za isto, kažeš da nema problema, zašto bi ga i bilo, on odlazi...Dok poslednji gosti odlaze, polako skidaš i poslednje parče mesa, oči su ti na 20% aktivne još uvek, i to jedva uspevaš da održiš, ali šta je tu je...Ulaziš u kuću, mokar, smrdljiv, kosa sva ulepljena od dima i vrele masti koja se puši na rešetki roštilja...Onako pospan ugladaš nju, samo je ona još uvek tu, nešto se igra telefonom, podiže glavu i ugleda te, nasmeje se, zove te da sedneš kod nje... Krećeš da se uvijaš, neprijatno ti je, onako smrdljiv i znojav i da joj priđeš samo, stojiš, ne odgovaraš...Ustaje, hvata te za ruku i povlači na sofu...Kao nećkaš se, izvinjavaš se za neprijatan miris, nasmeje se i kaže da nije ni primetila, uz smešak... Gleda te dok pričate, oči joj se cakle na slabom svetlu od lampe koja gori tamo u ćošku sobe... Samo se smeškaš, puštaš je da priča, ni ne slušaš je, s vremena na vreme pohvataš po koju reč, onako isprekidano ih semluješ, ali su praznine izmedju prijema i kognitivnog dela toliko velike da nemaš pojma o čemu priča, da li su to neke standardne ženske gluposti, muke koje ih muče, zavisti, kukanje na predebelost i šta ti ja znam šta još...Glava ti pada, kreće prema njoj, prema njenom ramenu, vidiš kako te hvata obem rukama za obraze, gleda te sa smeškom, shvata i da si klonuo od noćašnjeg rada, stavlja svoju ruku oko tvog ramena i spušta tvoju glavu na njeno naslanjajući njenu lgavu...Tela vam se približuju, ležiš tako, na njoj, u glavi ti prolaze raznorazne misli, iako si umoran, mozak i dalje stvara sliku vas dvoje u akrobatskim pozama, to te malo pokreće, prebacuješ svoju drugu rukupreko njenih grudi, ne buni , zagrli i ona tebe, glava ti polako pada na njene grudi, nisu nesto velike, ali ti ni ne smeta to... Vršnjak se probudio, iako je telo polumrtvo, on polako kreće, podiže se ko zastava spreman i oran za akciju...Spuštaš ruku niže na njena bedra, pa polako niže na nogu, polako dodiruješ, i ona kreće polako da spušta svoju niz tvoje telo, dolazi i do podignute zastave, polako opipava, sokovi kreću u tebi, krećete snažnije i brže sa međusobnim dodirima, ustajete sa sofe, hvatanje se intenzivira, počinješ da zadižeš minjak, ona spušta tvoj šorc, hvata se za vršnjaka dok joj ti ljubiš vrat i hvataš je za guzove i onda...
U svoj toj euforiji dolazi do nečeg, nečeg što u životu nisi pomišljao, nisi očekivao, nisi želeo da se desi...Bam, ko grom iz vedra neba, vršnjak odlazi u večna lovišta, zastava se spušta, bitka je završena i pre nego što je počela... Ona se odaljuje od tebe, drži u ruci ono što je ostalo, diže glavu i pogleda te, sa nekim prekornim pogledom, taj pogled te ustvari najviše pokopa, nije ništa rekla, osmeh je nestao, gleda u tebe i polako ga pušta, ti si totalno pogubljen, gledaš, ne možeš da veruješ, zar na takvu ribu, eeeeej breee...
Ne čuješ, ne vidiš, gledaš je sa poluotvorenim ustima, zanemeo, ne znaš šta da kažeš...Posle par trenutaka, tu monotonu sablastnu tišinu razbja njen glas, njene reči od kojih si uspeo da razaznaš samo: „Vodi me kući“...Nije ti se više javila, nisi je video, sve je nestalo osim gorke uspomene, uspomene na neslavnu bitku i još neslavniji kraj...Nosićeš to u sebi do kraja života, nikad nećeš zaboraviti taj trenutak, taj trenutak od svitanja do sumraka...

Odomaćen naziv, verovatno porkelom od nekog turcizma, za brus iliti napravu koja služi za oštrenje kosa, noževa i slično. Pravi se od raličitih vrsta kamena, i može biti više ili manje grubo, da ne kažem da ima drugačiju granulaciju. Prilikom oštrenja, da bi se gladilo manje trošilo, uvek se koristi neki lubrikant, najčešce je to i sama voda. U nedostatku iste, kao na primeru kosača usred livade, može i pljuvačka da posluži svrsi. Prilikom gladjenja, veoma je bitno da pokreti budu sinhronizovani, da nebi došlo do nejednakog trošenja sečiva i prevremene zamene istog. Dobro gladilo je nezamenljiv alat pravog kosača koji ga nebi menjo ni za šta na svetu. Što ono kažu, po dobrom gladilu se pravi majstor poznaje.

Svaki novi projekat zahteva od inženjera veliku koncentraciju i pažnju da se odradi precizan predmer i predračun koji dalje ide izvođaču na realizaciju. Nakon idejnog projekta koji utanači osnovne principe i samu ideju ukratko za realizaciju, sledi detaljna evaluacija i razrada istog. Odokativna preliminarna procena vrednosti na nivou idejnog projekta se više puta reviduje i koriguje u skladu sa detaljima i zaključcima koji nisu bili poznati od ranije, a nisu mogli da budu lako predviđeni i uračunati. Nakon detaljnog predmera se dobija jasnija slika koja se pokazuje investitoru i na osnovu njegovih komentara i želja se reviduje dizajn da bi pre svega upao u planirani budžet. Rezervacija budžeta se obično radi samo na osnovu preliminarne estimacije tako da se obično nakon detaljne analize dolazi do zaključka da neki delovi projekta moraju da se izbace ili znatno promene da bi mogli da stanu u budžet.

Granični prelaz imeđu Srbije i EU.

Ciganska radnja za prodaju starudija.

Kad skineš mrak sa crnkinjom, noću.

Ukočiti se na promaji.

Stolar. Drvodelja. Majstor za daske koje život zrače. Najviše od svega voli da pusti dasku na rende. Daske od mladjeg i mekšeg drveta su mu malo draže zbog veće dostupnosti i lakoće obrade istih. Ne preza naravno ni od obrade starijih i tvrđih komada. Nema daske koju ne može odraditi kad je alat dobar. A stolar bez alata ko žirafa bez vrata. Pored rendeta kao omiljenog alata, jedan od onih koji su mu uvek pri ruci je i ubodna testera. Pa kad krene da krajiči daske, lele si ga dasci, piljevine do plafona od njegovog Metabo ubodnog šampiona. I Makita marka mu godi i nije za bacanje u nedostatku Metabo-a. A tek rupe što voli da odrađuje u daskama, to mu je tek prava milina i uživancija. Svako svrdlo bira prema dasci i potrebama iste. Svrdla od titanijuma, tamnije boje, pokazala su se kvalitetnijim i izbornim materijalom za obradu najtvrdjih daski. Prodju ko kroz sir. Daske uglavnom obradjuje u horizontalno nivelisanom položaju. Kosi ili vertikalni se koristi u specijalnim prilikama, ako daska zahteva specijalnu obradu pod uglom. Omiljeno drvo za daske mu je hrast, i to po mogućstvu Slavonski, iz Hrvatske. Kažu da je to najbolji materijal za obradu. Ponekad ide i sam u nabavku istog u njihovu postojbinu, a nekad mu i daske dopreme drugi, po potrebi. Nakon finalne obrade, bitno je da se uradi glazura i da se daska zaštiti, takoreci lakira. Lakiranje obično radi metodom prskanja, zbog brzine i kvalitetnijeg slojnog pokrivanja. Ako je predmet obrade kvalitetniji, onda se lakiranje obavlja vise puta, u slojevima, po potrebi.

Svi smo mi samo ljudi, naravno da svi volimo nešto najbolje, svakom prija kad dobije najbolje. Ali ponekad jednostavno neke stvari ne idu zajedno. Ne mešaju se i ne zbrajaju babe i žabe. Kad neko živi u srednjem veku mentalnog i klturološkog razvoja, ne ide da ga budiš šok terapijom i preteranim davanjem gadžet-a iz 21-og veka. To je kontraproduktivan potez koji samo moze da dovede do velikog sranja bez trunčice fajde. I sto je najgore, na kraju ti se to obije o glavu.

Sajdžijski kristalno jasan i precizan odgovor na postavljeno pitanje bez ulaska u neku skrivenu suštinu ili potencijalnu dvosmislenost istog.

Nekada davno (ne, nije ovo još jedna bajka) dok su domaće mangulice po zemlji hodile, bejaše jedan običaj raširen međ narodom serbskim da popovi bejahu cenjeni i poštovani ljudi. Znalo se ko kosi, a ko kosu nosi...A ko što prepodobna narodna dobrota i nepisana pravila srpskog seljačkog dobročinstva nalažu, cenjene i poštovane ljude u Srba treba i pošteno nagrađivati i darivati za dela nepresušna. Popovi su vavjek vjekova bili sam krem Serbskoga socajetija, ne zato što su oni tako hteli već zato što je narod tako želeo. A ko su oni da protivuureče željama sužnja svojega, i zbog toga su morali da se ponašaju u skladu sa tim. Vavjek su bili prvi ispred svih, darivani samo najboljim. Ako se turšija spremala, za popa uvek ide najboljie povrće, ako je džem, onda samo onaj od najlepših šljiva, nedo bog da meteš neku crvljivu, bog sve vidi i bog sve zna. Kad se rakija pekla, popovima ide prvenac naravno (doduše u njega ode i malo onog metil-alkohola, ko iz popularne zozovače, al dobro, neće ništa valjda da im fali od toga, neće grom u koprive kano ono kažu...). Pa onda naravno, i glavna stvar u serbskoga kmeta, zimsko krme u narodu od milošte zvano pastrma. Nebi bilo u redu da se tako uvaženoj osobi uvali neko parče mesa sa buta ili nedaj bože sa malo slaninice. Za našego čika popu samo najbolje, jer on tako i zaslužuje, za njeg ide samo suva i dimljena pečenica , koja je zbog toga u narodu od milošte zvana popovnjača...